Kako se budi duša
Slike koje se stvaraju u našim glavama nemaju dovoljno snage da se materijalizuju ukoliko nisu pre toga oplemenjene osećanjima iz dubine duše bića koje mislima stvara realnost oko sebe. Osmica je broj beskonačnosti. To pokazuje i način kako se ona piše, od jedne neprekidne uvijene linije koja nema početak, a ni kraj. Ona
po Bibliji označava Isusa Hrista i njegovu veru - veru ljubavi. Na osnovu svega što sam pročitao, izučio i spoznao, ja bih osmicu tumačio kao broj beskonačne iskrene božanske ljubavi i duboko verujem da donosi veliku sreću i dobrobit u život svih onih koji se prepuste njenoj sudbinskoj ulozi.
Koja je razlika između suštinske i lične sudbine?
Očigledno je da kako prolaze godine čovek sve više razmišlja o duhovnom svetu, o prolaznosti života i o suštini svog postojanja. Zašto stariji ljudi, a u današnje vreme sve je više i onih mlađih, imaju potrebu da dođu do odgovora o svrsi svog postojanja i delovanja? Da li žele da kroz tu spoznaju opravdaju svoje pogrešne životne odluke, potvrde svoje stavove ili da sami sebi dokažu da drugačije nije moglo biti? Ne znam do kojih odgovora dolaze i ne znam da li su ti odgovori zadovoljili njihove umove i duše, ali sam siguran da su u mojim razgovorima sa starijim osobama, meni najzanimljiviji bili oni koji su se samo nasmejali na pitanje o životu. Tada bih video u njihovim očima istu onu spoznaju do koje sam i sam došao.
Sve je ovo jedna obična igra u kojoj drugima daješ ljubav i borba u kojoj sebi čuvaš dušu. Niko od nas ovde nije rođen da bi sa ovoga sveta bilo šta odneo sa sobom, osim svoje duše sa kojom je i došao. Uspeh je sačuvati ono malo, a tako veliko što je uloženo u nas - seme ljubavi. Lična sudbina je hod našeg tela od iluzije materijalne stvarnosti do realne svesnosti duhovnog razvoja duše. A suštinska sudbina je razumevanje božanske volje i njeno bespogovorno prihvatanje. Samo svojim delovanjem, poniznošću i prihvatanjem svoje uloge zasejaćemo više plodonosnih polja semenom iz svoje duše, i stići ćemo do onoga zbog čega smo došli na ovu plavu planetu - do prosvetljenja.
Koliko vam razumevanje jezika simbola pomaže u svakodnevnoj komunikaciji?
Svakog čoveka kojeg upoznamo treba gledati kao učitelja u našem životu. Svaku reč koju nam prolaznici i prijatelji upute potrebno je dobro razumeti, jer je ona ispravka ili potvrda životne putanje po kojoj hodamo. Simboli su ključevi koji otvaraju vrata Univerzuma, a za njihovo razumevanje nije potrebno školsko znanje, već mir duše i povezanost sa poljem svesti. Nećemo ih razumeti jer ih većinu nećemo videti onako kako bi trebalo da ih vidimo. Veliki broj simbola, njihovo značenje i uticaj na nas je iskrivljen i zloupotrebljen. Naučeni smo da neke od njih poštujemo i da im se klanjamo, mada je njihovo značenje veoma loše.
Tajna mentalne snage koju nose ljudi sa severa...
Naravno, mnogi od tih simbola su dobri i imaju pozitivno delovanje na nas, ali ih ne koristimo, jer su nas zlonamerni ljudi pogrešno informisali o njihovom pravom značenju. Ranije nisam obraćao pažnju na znakove pored puta, sada to činim češće, ali se ne mogu pohvaliti da ih sve pravilno razumem. U svakom slučaju, učim. Komunikacija je prvenstveno naša prisutnost, a sa njom se u svakodnevnom razgovoru većina današnjih ljudi ne može pohvaliti. Živimo u vremenu pre ili posle, a malo nas je tu, u sebi, na pravom mestu, u pravom trenutku. Biti prisutan u sadašnjosti je put koji vodi ka miru duše i razumevanju simbola i njihovih skrivenih poruka.
Kako mogu da se probude i osveste potrebe duše i ojača sopstvena moć?
Ave Justin Popović rekao je da što više propuštamo kroz nas božansku ljubav, jednog dana prestajemo da budemo božje sluge i postajemo božji prijatelji, a poznato je da se među prijateljima sve deli. Jedina istinska moć nalazi se u božjoj istini. Zaslužiti je kroz božju milost i doći do istine je moć koja se daje retkima. Nažalost, ljudi bi hteli sve da znaju. Potajno se nadaju da su jedni od povlašćenih. Ima ljudi koji se trude da pokažu i dokažu kako su odabrani, osvešćeni i da su oni ti kojima je data moć.
Oni su najopasniji prvenstveno za sebe, ali i za druge. Jedini put koji treba slediti je put misli, koje su došle iz dubina naše svesti koja je prepuštena božjoj volji, izneti ih kroz reči i oploditi delom. Te misli ne mogu biti lažne. Raditi, stvarati i ništa ne očekivati. Ni nagradu, ni slavu. Osvešćen čovek je strpljiv čovek. Čovek ispunjen vrlinama je moćan čovek koji svoju moć nikada sam sebi neće priznati, a drugima je rečima nikada neće opisati, ali će je svi u njemu videti. Duša se budi vrlinama u tišini i u miru.
Izvor: Sensa
