Najmlađi i jedini živi član neformalne književne grupe koju su još činili Borislav Pekić, Danilo Kiš i Mirko Kovač svedoči za Njuzvik o njihovom zajedničkom druženju i teškim periodima koje su preživeli. Negde početkom šezdesetih godina 20. veka, u uglednoj „Prosvetinoj“ ediciji „Jugoslovenska proza“, četiri mlada i do tada gotovo nepoznata pisca objavila su svoje prve knjige. Nedugo zatim, urednik „Prosvete“ Momčilo Milankov u Borbi je napisao tekst o umetnicima koji su polako počinjali da osvajaju jugoslovensku književnu scenu: Borislav Pekić, Danilo
Kiš, Mirko Kovač i Filip David. Kažu da se nakon te „velike književne četvorke“ na ovim prostorima nikada nije pojavila tako uspešna i talentovana generacija pisaca.
Najmlađi i jedini živi član te neformalne književne grupe Filip David rođen je u Kragujevcu 1940. Završio je Filološki fakultet, Odsek za jugoslovensku i svetsku književnost, i Akademiju za pozorište, film, radio i TV, gde je kasnije radio kao profesor dramaturgije. David je jedan od osnivača Nezavisnih pisaca (1989), Beogradskog kruga (1990), kasnije i Foruma pisaca. Član je međunarodne književne asocijacije Grupa 99, osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.
Za svoje pripovetke i romane i knjige eseja Filip David je dobio brojna književna priznanja, među kojima i nagradu „Milan Rakić“, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za knjigu godine, Andrićevu nagradu i Ninovu nagradu za roman „Kuća sećanja i zaborava“.
Negde u vreme kad je pomenuta književna grupa stupila na kulturnu scenu, jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić je, na pitanje novinara Večernjih novosti koje pisce voli, odgovorio: „Volim Kiša, Kovača i Davida, a najviše Davida.“
„Naša književna grupa formalno nije ni postojala, ali nama to formalno postojanje nikada i nije bilo potrebno. Družili smo se, osećali međusobnu bliskost. Počelo je tako što smo u istom broju studentskog književnog časopisa Vidici, čiji je urednik bio Danilo Kiš, početkom šezdesetih godina 20. veka Mirko Kovač, Borislav Pekić i ja objavili svoje prve proze“, kaže Filip David. „Naše druženje krenulo je spontano. Danilo Kiš je na početku postavio samo jedan uslov: svaki od nas četvorice ide svojim putem; ne nameštamo jedni drugima poslove, izdavače, nagrade i naše književno i privatno druženje mora biti zasnovano na književnim afinitetima i drugarstvu, ne na koristoljublju.“
