Ove godine se pune 170 godina od objavljivanja GORSKOG VIJENCA, nacionalne epopeje nacionalnog pesnika ne samo crnogorskog naroda, već svih južnih Slovena. Poodavno je, lično od ministra Kulture Crne Gore, upućen poziv Crnogorcima da se zauzmu i provedu ovu godinu u duhu tog jubileja i angažovanju da se interpretira Petar II Petrović Njegoš i njegovo delo u duhu naučne istine.

Akademik, prof. dr Kaplan Burović je prvi koji mu se odazvao, sa drugim dopunjenim izdanjem svog poznatog dela NJEGOŠ I ALBANCI, koje je pre koji mesec izašlo iz štampe, a u luksuznom izdanju Književne zadruge Srpskog nacionalnog saveta. Za izdavača ima dr Momčila Vuksanovića, dok joj je urednik poznati pesnik, eks-ministar Kulture Crne Gore Budimir Dubak. Štampana je u štampariji OBOD AD, Cetinje, sa fotografijom Njegoša na naslovnoj strani i fotografijom autora Burovića na petoj stranici. Na poleđini ove fotograije stoje kao moto njegove poznate reči :
Ko zna GORSKI VIJENAC napamet,
Taj nikada neće  zaboraviti srpski jezik.
Sa ovim delom je i počela proslava ovogodišnjeg jubileja GORSKOG VIJENCA. U februaru izdavač je priredio svečanu promociju delu Akademika Burovića u sali Centra Matice srpske u Podgorici, a pošto je o tome dao vest i preko medija.
Albanski ekstremni nacionalisti, šovinisti i rasisti, koji prate Akademika na svakom koraku i preduzimaju svakakve mere protiv njega i njegovog stvaranja, a u okviru njihove opšte angažovanosti protiv integriteta Crne Gore i suvereniteta crnogorskog naroda, odmah su se angažovali da sabotiraju tu promociju, ne samo usmeno i hvatajući za rukav one koji su se uputili tamo, već i preko svojih medija. Koliko za primer vidite link njihovog sajta: mne.ul-info.com/njegos-i-albanci-predstavljanje-studije-kaplana-b... Imenima „komentatora“ Zuraja i Mali Budo oni ne traže samo da se ne pođe na tu promociju, već i "da ga je trebalo ubiti zbog toga što je pisao". Ako proverite ko se krije iza tih protuva, videćete da je to sama redakcija, koja ovo ne čini po prvi put, pa i na oči crnogorskih vlasti.
I pored sabotiranja, sala je bila puna i prepuna, pa su mnogi bili prinuđeni da stoje, jer više nije bilo sedišta.
Za ovu promociju, iako puni 83 godinu života i više se ne oseća zdravstveno dobro, Akademik Burović je stigao iz Ženeve u Podgoricu, u posetu Crnogorskoj Akademiji nauka i umjetnosti, njegovim drugovima, a zatim i ostalima, rodbini i prijateljima, pa i samom gradu, za čije oslobođenje od turskih okupatora prolili su svoju krv, pa su položili i svoje živote, i njegovi preci, deda Akademikovog oca, velepoznati vojvoda crnogorski Arslan-beg Resulbegović, a u borbi za oslobođenje od fašističkih okupatora – i lično njegov brat, komesar Qazim Resulbegović, streljan od albanskih nacionalista.
Moderator promocije, novinarka Ljubica Gojković, iznela je kratku biografiju Akademika Burovića, dok su o  njegovom stvaranju govorili akademici prof. dr Zoran Lakić i  prof. dr Savo Marković. Zatim se razvila diskusija između prisutnih i Akademika Burovića, razmenjena mišljenja o Njegošu i njegovom stvaranju.
Kako se vidi i iz predgovora, koji je napisao Akademik Lakić, ovaj vrednuje jako visoko ovo delo Akademika Burovića, što je ponovio u njegovoj reči i Akademik Marković. Još prilikom prvog izdanja ovog dela (2002), izdavač Željko Stanković je rekao : "Nakog objavljivanja knjige NJEGOŠ I ALBANCI u tzv. njegošologiji, nista neće biti isto".
Akademik Burović, kao izvrstan poznavalac i Njegoša (GORSKI VIJENAC od malih nogu zna napamet !) a i Albanaca, njihovog jezika i istorije, izneo nam je na videlo sunca dokumenta o posebnom poštovanju Njegoša prema Albancima, o njegovom pozitivnom uticaju na albansku kulturu i književnost, a i monstruoznu nezahvalnost ovih Albanaca, njihovih buržoaskih intelektualaca, prema njemu, što su pokazali i u vezi ove promocije. Oni su prethodili svima u ogovaranju Njegoša, lažima i falsifikatima. Oni su tražili i da se Njegoš izbaci iz školskih programa kao "genocidan" pesnik (Redžep Ćose), oni su i prvi udarili krampom o Kapelu Njegoša na vrhu Lovćena, pa su i na živo odrali Akademika Burovća što se nije odrekao Njegoša. Preko svega, oni su i autori najprljavije paskvile koja je ikada napisana o jednom autoru i ličnosti – OTVORENO PISMO, koje nam Akademik donosi u faksimilu, kao neoporecivi dokumenat njihove atavističke mržnje ne samo prema njemu, već i prema Njegošu i crnogorskom narodu. Evo će 25 godina što je ta paskvila napisana i objavljena, što se čita i što nadahnjuje Albance svih klasa i slojeva najprljavijim šovinizmom i rasizmom, a albanska majka još ne rodi tog sina da je osudi. Albanski šovinizam je tako besan da se niko iz krila tog naroda ne sme čuti živ, jer – kako je jednom prilikom izjavio dr Adriatik Kaluli, prijatelj našeg Akademika, albanski rasisti su spremni da ih tresnu ciglom po glavi. Jedan drugi Albanac, Lazer Kodra, uzeo je smelost da izjavi preko medija : „Ja podržavam Akademika Kaplana Resuli, koji nam je dokazao da su neki albanski književnici učinili sve da instaliraju u naše mozgove jednu pandemonsku mržnju prema susjedima.“
Iako delo Akademika Burovića nosi naslov NJEGOŠ I ALBANCI, on se tangentno dotako i odnosa Njegoša sa svojim, crnogorskim muslimanima, ističući da se Njegoš i pobratimio sa muslimanom. I to ne sa bilo kakvim, već sa njihovim hercegovačkim vezirom Ali-pašom Rizvanbegovićem, jedan od predaka našeg Akademika Burovića.
Knjiga NJEGOŠ I ALBANCI je napisana na bazi dokumenata, sa najvećom objektivnošću i iskrenošću, strogo naučno, akademskom akribijom interpretiranih dokumenata. Sve što je tamo rečeno je istina. A istina demantuje laži i klevete, koje se u poslednje vreme šire protiv Njegoša i njegovog stvaranja od neprijatelja Crne Gore i crnogorskog naroda, tu i tamo – i od kojeg izroda, prodane duše.
Sasvim sinjifikativno je što je proslava jubilarne godišnjice izdanja GORSKOG VIJENCA počela promocijom dela Akademika Burovića, ogovarane i negirane, progonjene i persekutirane društveno-političke ličnosti, publiciste, disidentnog književnika par excellence i naučnika, protiv koga se još uvek bore ništa manje već šest država, iako ga pre godinu dana, upravo za odbranu naučne istine, SPC, a rukom lično Mitropolita crnogorsko-primorskog dr Amfilohija Radovića nagradila svojim najvišim odlikovanjem zlatni lik Petra drugog Petrovića Njegoša, dok su mu iz Rusije stigla i odlikovanja « Sveslovenska nit » i « Aleksandar Nevski ». Kraljevska institucija SRPSKA KRUNA, odlikovala ga je zlatnom medaljom "Srpska Kruna", proglasila ga za Srpskog viteza, pa i za Svetog ratnika. Srbsko učeno društvo iz Niša – International Assotiation of Urban Ekology EKOMAN – odlikovalo ga je zlatnom medaljom PEČAT NIŠA, III vek i organizovalo mu je promociju kapitalnog dela SKADAR u biblioteci grada Niša, čije je drugo izdanje objavljeno na Cetinju od IK "Svetigora", pa i uz lični blagoslov Mitropolita Amfilohija.
Mnoge redakcije i kulturno-umetnička društva imaju Akademika Burovića za svog počasnog člana. Preko medija se čuju glasovi da se proglasi i za počasnog građanina, pa i da mu se dodeli Nobelova nagrada.
Uz istinu o Njegošu probija se istina i o akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću, o njegovoj samopregornoj borbi za slobodu i demokratiju, o njegovom umetničkom stvaranju i značajnim naučnim otkrićima, kojima je doprineo u odbrani domovine, posebno u odbrani Kosova, a i žrtvovao kao niko drugi.
Promocija njegovog dela NJEGOŠ I ALBANCI je propraćena od mnogih medija, preko listova, sajtova i radio-televizija, dok list TABLOID Beograda, u nastavcima, iz broja u broj preštampava to delo sa mnogim ilustracijama.
Neosporna je činjenica da je akademik, prof. dr Kaplan Burović, snagom svog pera i naučnih istina, kojima je suočio ne samo nas, već ceo svet, razbio jugoslovensku medijsku blokadu. Ta sudbina očekuje i sve druge blokade. Osuden kao narodni neprijatelj, on nam dokumentima dokazuje da su neprijatelji naroda bili upravo oni koji su ga za to osudili.

Radovan B. MILIĆ
- književnik i član Akademije Ivo Andrić