Српски рат „беле и црвене руже“, брутално је окончан у зору 29. маја 1903. године, када је у догађају којег је историографија упамтила под називом Мајски преврат, на монструозан начин окончана владавина династије Обреновић и њених последњих владара и представника, краља Александра I и краљице Драге. Мајски преврат страховито је утицао на однос европских великих сила, њихових политичких елита и

јавности према Краљевини Србији и српском народу у целини у годинама после ликвидације последњих Обреновића. Уз залагање српских интелектуалних и политичких елита у правцу исправљања и мењања те нарушене слике угледа Србије у свету било је потребно и много времена, па чак и један велики оружани сукоб, какав је био Први светски рат да би се последице ликвидације Александра и Драге, макар и делимично отклониле, па ипак опор утисак који је на европским политичким меридијанима оставио Мајски преврат, приметан је чак и данас, дакле и након целог једног столећа. Свакако, на унутрашње политичке и културолошке прилике у Србији и у менталном склопу српског национа, убиство краљевског пара 1903. године утицало је у мери генезе „дубоког јаза“, односно дуготрајне поделе у јавности на присталице „завереничке“ и „легалистичке“ доктрине. Поменута подела, макар у круговима академске и научне јавности, приметна је и данас, а бројне контроверзе у вези са историјатом завере која је довела до смакнућа краљевског пара, као и самог чина од 29. маја 1903. године, континуирано настављају да надахњују и интригирају широке кругове јавности у покушајима да се понуди одговор на вечно питање: „Да ли су се Мајски преврат и потоње, чувено „завереничко питање“, уз каснију, тешку судбину српског националног колективитета могли избећи?“. Уз анализу улоге најпознатијег припадника фамозне завереничке официрске скупине која је убила српског краља и краљицу, Драгутина Димитријевића Аписа, могуће одговоре на поменута питања понудићемо у оквиру разговора на предстојећој трибини.