Бизарним, а притом хушкачким поговором у књизи „Магистрала мржње“, аутора Ивана Дујмића, уредник књиге Ивица Ицо Мијатовић из Градишта отворено пропагира усташтво, не искључујући ни сулуде теорије завере, не либећи се да идеје свог ума приписује личностима које са њим немају ништа заједничког, са Дујмићем још мање.       

Између онога што пише Иван, и онога што као уредник потписује Ивица не постоји апсолутно никаква разлика, већ напротив постоји уска блискост са неговањем усташких идеја које су и дан данас живе у њиховим главама, а које се, бар за сада, завршавају само говором мржње. Због тога штo ова двојица назови писаца раде, сваки нормалан грађанин Хрватске, мимо своје воље, доводи се у нераскидиву везу са усташтвом, због којег се стиде, и којег би се Хрватска данас по сваку цену врло радо ратосиљала.      
      Дујмићу и Мијатовићу као да није довољно усташких и других злочина, већ би још мало да их сањају, незнајући да сан најбоље описује стање њихових душа говорећи о социолошко економској ситуацији у којој се њих двојица налазе, али и о ситуацији у хрватском друштву уопште.

      Мијатовић, као уредник политичког памфлета штампаног на 256. страна, пишући поговор, недвосмислено износи јавну клевету у којој тврди неистине са циљем стварања негативне слике о лицу на које се поговор памфлета односи, иако зна да су му тврдње неистините. Оно о чему он пише и о чему пишу слични њему, назива „делима“ која им служе за „нормално“ функционисање.
      Непроменљивом врстом речи, ускликом „За дом спремни“, установљeним још 10. априла 1941., и дан данас, њих двојица, послe толико година, идeолошки поводљиво, марионeтски, али врло опасно, поигравају се људским судбинама, показујући право лице, али и лице озбиљних незналица са талентом за фикцију.
      Оно што Мијатовићу недостаје да би могао бити уредник је искреност, господство, знање, ауторитет, али и осећај одговорности за јавно исказану реч која се не сме огледати у популистичком речнику из којег се назире како су баш они, њих двојица, „изабрани“ представници хрватског народа и народних интереса.

Политички памфлет "Магистрала мржње"

      Бити уредник, значи пре свега знати нешто, поседовати широку општу културу и посебно специфично знање које се односи на публикацију коју уређује. Из онога што се може прочитати у памфлету „Дневник једног унука“, у којем се Мијатовић такође појављује као уредник, упркос чињеници  да  „писац“ историјски нетачно „обрађује“ тему концентрационог логора Јасеновац, поново, без уредничке примедбе и без преко потребних резова у штиву, са потпуним одобравањем, даје лични допринос складиштењу усташтва и усташког речника у свест младих Хрвата. Нису ли уосталом до скоро, баш то чинили и хибернатори из '41 и '45, са жељом сванућа крвавог пролећа у којем би поново прорадили србосеци.

Аутор политичког памфлета у друштву уредника Мијатовића

Одбацивши све етичке стандарде људског понашања и све моралне аспекте, љубомором, или завишћу због нечега што само он зна, говором мржње и јавним иступима, Мијатовић крши све одредбе етичког кодекса који постоји од настанка првих цивилизација човечанства и по којима би се сви људи, па и он, требали разликовати од других живих бића на планети.
      Упркос јасно израженим усташким ставовима у „лијепој његовој“, дрски Ивица Ицо Мијатовић често борави у Србији и радо је виђен гост председништва Књижeвног клуба „Мика Антић“из Инђије. Челницима клуба као да не смета Мијатовићево пропагирање усташких симбола „За дом спремни“, и  шаховнице са првим белим пољем у књигама које уређује, већ му се снисходљиво клањају због 10 евра, које им два пута годишње удељује за учешће на „књижевном“ конкурсу. Судећи по поступцима челника клуба стиче се општи утисак да су сви Срби морални полутани, а Србија земља проданих душа, мада то није тако.
      Отворено величање геноцидне НДХ и тврдња да су геноцид и холокауст у Јасеновцу измишљена ствар, председнику, а ни члановима клуба „Мика Антић“ није довољан разлог да званично покрену  правни процес против Мијатовића са циљем спречавања говора мржње и ширења усташоидних идеја на простору Р. Србије у Војводини, већ упорно толеришу ову гнусну појаву.
      Из свега написаног произилази да је Мијатовић најхрабрији човек на свету, не зато што се ничега не боји, него зато што се ничега не стиди.

Јован Дучић: Сину тисућљетне културе

„Још безбројна гробља затравио ниси
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.“

Поговор Ивице Мијатовића.

https://hrvatskoobrambenostivo.com/wp-content/uploads/2018/06/Magistrala-mr%C5%BEnje-za-tisak-greyscale-1.pdf

„Дневник једног унука“, усташка лексика:

- За дом спремни
- Доћиће дан када ће српске мајке чупати косу
- Гори Србијо
- Јуре устани Хрватска те зове
- Холокауст? 6. Милиона жртава? Ма не!!!
- Србија – Јуден фрај – клање Жидова у Београду
- Србине, ако тражиш батине добит ћеш их!
- Свети Сава – полупијани свештеник
- СПЦ је секта
- Вријеме је за „Вихор“
- СПЦ је сотонска организација
- Има ли већег проклетства бити први сусјед Србима
- Ратни злочини Србочетника који данас сједе у Сабору
- Губец Бег ће вас помести ( Мијатовићева е-пошта: gubec..@.....)
- Не будите у нама вукове
- ….

Беч, 10. 07. 2018.