Разговарала : Славица  Јовановић
Вељко Губерина је један од доајена југословенске адвокатуре . Рођен је
9. септембра 1925. године у Вргин Мосту, на Кордуну . Борио се и
изборио против смртне казне. Младић и старац . Нејаке је од јаких
бранио . Мале је учинио великим .Неуморни краљ судница , осим што је
бранио више од од 750 осумњичених, написао је и на десетине књига,
међу којима су " Бранио сам" , "Реаговања" , "То сам и рекао" ,
"Сведок историје"... итд . Никад на раскршћу. Ни пречицом, ни
заобилазницом, никад на погрешном колосеку. И увек испред. Предодређен
да побеђује. Пакосници су знали да говоре: - Зар је овај још жив? " А
он је остајао достојанствен, недодирљив, неподмитљив. Кад су сви
говорили углас, ћутао је ! Кад су сви ћутали, плашећи се и своје
сенке- он је говорио! Осуђивао свет, плакао над судбином мале Милице
Ракић , плакао са лелекачама  које синове изгубише на Косову . Године
2000. одлазио у  Косовску Митровицу  да одбрани Србе од монтираних
судских процеса . Старац са еликсиром младости, енергије и упорности .
О њега су  оштрили зубе  и често без зуба остајали, јер Вељко Губерина
је доајен југословенске адвокатуре, велики Србин и велики Православац,
добитник ордена  Саве првог степена 1977. године Признање му је уручио
Патријарх Србски Господин Павле  лично . Био је два пута председник
адвокатске коморе Србије , једном председник Савеза републичких и
покрајинских адвокатских комора Југославије . Често помаже православне
манастире .На правном факултету додељује се награда за беседништво,
коју је он устројио . Својим неуморним прегалаштвом доказао је да "
нико нико  залуд земљом не корача" . Оваква инспиративна биографија
била је изазов за овај интервју .

Дописница Трагова Славица Јовановић са легендом српске адвокатуре.

- Бранили сте Србе са Косова, зато нас интересује Ваше  мишљење о
независности ове србске покрајине?

Славица Јовановић дописница Трагова са легендом српске адвокатуре

-То је оно због  чега морам да признам - да горим , јер припадам
генерацијама које су расле , развијале се и стасавале на Косовском
миту. За мене, као човека са  Кордуна , чији су родитељи живели под
Фрањом Јосипом и Аустроугарском , који су исто тако имали сан , да
један део , тај део србског народа буде придодат нашем центру  Србији
. Они су доживели 1918. годину . Ја сам рођен у земљи у којој су
остварени снови нас  Срба из свих могућих крајева . Зато отворено
кажем да то нико не може да оспори . Зато кажем и да сагоревам по том
питању .Људи су ми говорили : - Ако, нека је пропала твоја Српска
Крајина , псовао си, сви знамо  у овој улици! А ја овде станујем 61.
годину ! У улици Кнеза Милоша у Београду. Цела ова улица је центрум .
Овде је председништво Владе, овде је Генералштаб , овде су сви судови
, али и сва могућа финансијска олигархија , сви су се они овде
сконцентрисали . Овде је центар Београда, а Београд је центар србског
народа!

 -Говорите узбуђено и огорчено ?

- Био сам  јако  разочаран што после петог октробра, који сам као и
многи други једва дочекао и сматрао сам да ће за неколико година од
тада доћи поново оно срећно доба у коме сам рођен и у коме сам живео и
које сам са правом опет очекивао . Међутим, видео сам да се то није
остварило и због тога сам почео да пишем неку врсту монографије . Не
монографије моје породице, него прилика , времена у коме сам живео . С
обзиром на порекло моје породице, на евентуални мој статус и на  начин
на који сам кроз живот ишао , био сам у ситуацији да све добро пратим
. Осмотрио сам све тадашње догађаје . Да се похвалим, управо је
објављена моја књига "Сведок  историје" , која обухвата период од мог
детињства у Вргинмосту и Кордуну, где сам рођен, до Карловца, где сам
ишао у основну школу и у Гимназију . До 1941. године живео сам срећно,
све до доласка усташа. Тада сам морао да побегнем у Србију, као и сви
остали . За време окупације, био сам лепо примљен у Јагодини .

- Јагодина Вам се одужила ?

- Јагодина то памти. Чак сам добио и плакету града , као заслугу што
сам свуда причао да никада нећу заборавити прво парче избегличког
хлеба, које сам добио у Јагодини , као и многи други Срби који су у
Србији затражили уточиште . То сам увек причао, од Марибора доле до
Битоља . И зато је то дивна и велика ствар , јер ја сам много
пропутовао и свугде о томе говорио. Због тога је чак и Генерал Петар
Грачанин , који је по свом статусу после Другог свтског рата био
најутицајнији Јагодинац , а био је добро обавештен о мојим иступањима,
једном приликом казао :" Вељко Губерина је господин који је рекао да
никада неће дозволити да се неко "набаци"  на било ког сељака из среза
Величког Јагодине и Поморавља ". Дошли смо све су нас  издржавали ,
прихватили под свој кров и сви смо остали живи . И сви смо се вратили
тамо одакле смо побегли . Због тога сам био дужан да опишем то време у
коме сам живео. Да опишем и оне личности које су по мени биле врло
значајне за живот моје државе . Описао сам и ове последње догађаје .
Ја то свуда отворено причам, зато мене нема на телевизији , ни у
новинама, јер кажем једну ствар ...

- А шта то кажете?

-Обраћам се председнику Републике и Премијеру речима : - " Председниче
Републике , Премијеру , како то да нисте никада казали : ви господо из
НАТО-а , који сте нас  тако зликовачки напали  без одобрења ОУН ;,
говорили сте да сте то морали да урадите , како би спасили од
хуманитарне катастрофе милион Албанаца , које је Милошевић протерао са
њихових огњишта , иако то није тачно ! Није их протерао Милошевић ,
него су их протерале ваше бомбе "! Али, у то не улазим . Међутим ,
како то председниче , како то по Богу брате да Вас  Америка и цео
свет одушевљено дочекају , а ви немате смелости да кажете : - " Ако
сте нас  бомбардовали да се Албанци врате на своја огњишта , зашто сад
дозвољавате њима , да терају наш народ, који је тамо по прецима везан
за свој завичај"! И друга ствар, свима сам рекао да ће одговарати да
ли на суду , да ли пред историјом србског народа . Зато ми је савест
мирна, зато ме народ и сад зове у разне крајеве, иако се о томе не
пише. Ја пишем , јер моје књиге , од Канаде до Аустралије , иако ни
једна није пуштена у продају, него је по једна отишла свим нашим
архијерејима , који их носе са собом . Моје књиге се налазе тамо у
њиховом библиотекама , тако да наш србски народ на свим континентима
зна да сам жив и здрав. О мом деловању извештава телевизија у Бечу ,
удружење "Истина" , даје извештаје , све што кажем, забележено је у
штампи.

- Какве су реакције оних који се не слажу са Вашим мишљењем?

- Није се допао мој протест овом мом комшији, овом америчком
амбасадору, који се свуда меса, који је за мене као Лајстер ,
командант овде у име Вашингтона, али ипак су рекли :  то је казао
Губерина! Ја сам задовољан. Па и сада су пренели то што сам ја рекао,
да нико није казао оно што сам ја казао Туђману. И мени је Туђман
рекао :" - Губерина, ви Срби из  Хрватске, сте били грађани Хрватске.
Па уместо да идете преко парламента  ви сте направили  оружану побуну
против државе ! Говорио је да се позивам на стрпљење  и разговор , али
је увек истицао , да никада Срби нису имали државу на територији
Хрватске и да су били грађани  Хрватске , који су подигли побуну и
зато Хрватска има право да  свим средствима заведе ред и мир ! А ја
сада питам Тадића, питам Коштуницу , како то да ако то не зна Буш ,
јер Американци 250 година немају своје државности , ни државе, а ми
који припадамо државама Европе, који смо хиљадугодишњи народ, како то
да не кажете сада ви , са своје стране :  а шта су били Шиптари на
територији Србије? Били су грађани државе Србије! Па зар они нису
извршили побуну, оружани устанак против Србије ? Зато сам миран, о
томе говорим и у мојој последњој књизи. Износим све што се дешавало и
морам да признам, да је од 1965. године  било више поштовања ,   и за
време Броза , него што има данас..

- Шта би посебно желели да поручите читаоцима?

-  Без обзира на све  ја верујем да неће  бити продатих душа који би и
своју породицу  продали за тај проклети долар   и да се премијер
Коштуница тргао, јер  овако није говорио петог  октобра . Али , али
када није могао од оног шиптарског олоша четири сата да дође до
Грачанице и стигне на службу , иако је био уредно најављен , онда је
дошао и казао: - " Косово је било Српско и увек ће  бити Српско " ! Е,
сад и ја кажем :  ако он   остане при томе  и ако је тако прихватио и
Тадић у кога немам поверења јер верујем овом првом , ако су се тако
определили, да се никада не сме прихватити независност Косова , онда
има наде. Ускоро ћу  бити  гост у  Бечу . Тамо ће моћи сви да чују
поруку : нема Србина који ће икада акцентирати стварање неке државе на
територији Србије , јер већ имамо шиптарску државу у Албанији . То
само Американци могу да смисле, а  ови  други  би због  добре награде
од стране шиптарског народа , хтели тако да причају . Али , ја ћу им
рећи , да ово запамте!

-Шта је најдрагоценије што треба запамтити ?

- Нико није  питао ни немањичку Србију , ни Бугарско Царство, ни
Византијко, када су дошле Османлије и покориле Србске земље.  Неколико
векова су овде били робови, па су опет реституисане њихове слободе и
1912. године је  завршено то питање. Тада је решено питање између
Шиптара и нас. Е, тако исто сада . Према томе, Америко, можеш не знам
каквом  твојом силом  да наредиш, али запамти свака је сила за
времена! На крају , србски народ треба подсетити да је 1217 . године
Стефан Првовенчани , син Стефана Немање , крунисан круном Римског папе
за србског краља , а 1219 . године овенчан је круном Светог Саве , као
Србин Православац , Стефан Првовенчани . Према томе , ако је 1217 .
године на мапама света Србија била уписана као Краљевина, погледајте
данашње  мапе и погледајте где хоће да се испише име државе Албаније .
Можда да сте то памтили , до овога не би дошло !