U patriotskom zanosu sadašnji ministar održao je pre više pod 7 godina vatren politički govor u Kuršumliji u kome ima svega: i mlataranja rukama, i patetičnih obećanja, i napada na sve i svakog! Aleksandar Vulin paše uz svaku vlast. Bio je dobar Miri Marković i Željku Mitroviću u JUL-u, danas je pajtos Aleksandru Vučiću. Vatreni levičar s Če Gevarom u srcu, maneken crne garderobe i budući ministar vojni bez dana odsluženog vojnog roka, održao je jedan od najsumanutijih političkih govora koje ste imali priliku da čujete u životu.

Mesto zbivanja: Kuršumlija. Zima 2010, povod: nejasan. Biće da je, sudeći po onom što Vulin ispaljuje u sedmominutnom govoru koji je miks recitala, glume, žalopojke i urlanja, u pitanju žalosna sudbina ljudi s juga Srbije i blizina administrativne granice s Kosovom i Metohijom. Međutim, Vulin je to video kao šansu da u retko viđenom maniru izrecituje ono što je spremio.

Za one koje mrzi da gledaju klip (pogledajte, najtoplije preporučujemo), evo bisera koje je Vulin ispaljivao:

– došao sam danas bes da delim kad već hleba ne možemo da delimo;

– došao sam danas bes da delim kad gledam gladne majke (tu već počinje da se dere – prim. aut.) i njihovu gladnu decu…
Advertisement

– padnete li vi, isprazni li se Kuršumlija, i moj Novi Sad će moći da se pakuje…

– došao sam danas bes da delim, suze da delim (pada u vatru, na ivici je plača – prim. aut.), suze da brojim kad novu decu ne mogu…

– došao sam danas bes da delim kad vaše privatizacione plajčkaše puštaju da se brane sa slobode, a gde je vaša sloboda, u kakvom zatvoru vi živite, kad će vas iz tog zatvora pustiti…

– došao sam danas suze da vam brojim i da vas pitam da li ste ponosni na ovakvu decu, kako ste ih takve rodili, čime ste ih hranili kada su tako porasli…

– došao sam danas bes da delim jer hleba nemamo, a vraćam se ponosniji što sam vam oči video, u bedi vašoj i u gladi vašoj oči vam sive nisu…

I tako ukrug, sedam minuta “došao sam danas bes da delim” spike… Pominjao je Vulin i krvopije, i junačka prsa, hleba i pravde, Beograd “koji nije tako daleko”, blato, političare, tajkune, majke, sestre, ćerke, granice, ponos, slavu, ministre, premijere, hleb, pobunu, pljačke, oslobođenje juga od severa, sve začinjeno gorljivom patriotskom teškom artiljerijom.

Vulin odavno ne deli bes radnika (ako ga je ikad i delio iz svojih udobnih beogradskih toplih kancelarija), seli pozadinu iz jedne ministarske fotelje u drugu u pauzama baškarenja na bazenima u Hajatu i kojekude.

Ako je i od Vulina, dosta je!

(Espreso.rs)