И тек што сам заборавио прошлогодишње септембарско, предаторско пљачкање од стране Иванке Миљковић шефа снабдевања из Јавног предузећа „Електропривреде Србије пословнице у Аранђеловцу,  Књаза Милоша 275, када ме је опљачкала за суму у износу од 22.000 динара, данас је уследила нова пљачка.

Вредни поштар је донео јулске рачуне за утрошак ел. енергије, а рачун на моје име је говорио да сам дужан 4.533,67 динара, „оптужујући“ ме да за претходни месец дугујем 2.267, 93 динара.
Вредно је напоменути, да сам по њиховом обрачуну, за мај месец био дужан свега 517,94 динара, али знајући да у јуну нећу бити у Србији, 28. маја 2020 уплаћујем износ од  2.200,00 динара, јер одлично знам са каквим битангама имам посла.
Одмах након повратка из Словеније, на Видовдан, прво што чиним у Аранђеловцу, одлазим у Електродистрибуцију и 29. јуна дајем додатних 1.000, 00 динара, јер осим оне њихове пљачкарошке тарифе, потрошње ел. енергије у јуну месецу није било, тако да сам на неки начин направио себи залиху уплаћених средстава.
Згранут износом  непостојећег дуга на јулском рачуну остављам све послове, седам у ауто, трошим гориво, плаћам паркинг место и улазим у ту пљачкарошку зграду. Наравно, тамо захтевају обавезну употребу маске коју нисам имао, нити ћу је икада имати, јер желим удисати кисеоник, а не угљендиоксид.  Да је маска требала, моја мајка Даница би ме родила са маском, а плус тога не желим трошити свој новац на куповину тих крпа које од ничега не штите, нити желим било коме правити промет, само зато што се неком допало да ме по домаћем речено, зајебава.
У објекту „Електропривреде Србије пословнице у Аранђеловцу,  слика свакодневна. Залудна благајница чека уплате новца, друга седи и бледо посматра посрамљене и знојаве јаднике сакривених ликова који су снуждени и приморани да дођу, да се жале због пљачке, да макар какав приговор дају, да бар на тај начин олакшају себи души, знајући унапред да од жалбе нема ништа.
Трећа, е код треће сам ја био због измишљеног дуга у рачуну и рекао бих да је она најискуснија међу њима, искуснија и од оног „трећег“ из  књиге Драшка Драшковића „Убити по виђењу“ , јер ова пљачка на невиђено, само не знам за чији рачун то чини, и шта она има од тога. Е, та трећа, својом спретношћу и лажљивошћу може конкурисати и самом барону Минхаузену.  Са маском на лицу, сакривена, знојава и неуредна, са непријатним мирисом који допире испод стаклене баријере, ускиптела, објашњава ми, показујући ми неки графикон, како у мају месецу нису могли очитати стање на мојем бројилу, јер је моја капија била закључана.  Дрско и неваспитано ми предлаже да потражим власника агенције чији људи очитавају бројила, као да сам ја склопио уговор о испоруци ел. енергије са агенцијом, а не са Електропривредом Србије!? Као потврду речи, да ти људи, или та особа из агенције није могла очитати моје бројило због закључане капије, штампа неки „доказ“ који ми љутито даје у руке. Негледајући, узимам одштампани папир уз питање: Да ли сам ја дужан боравити у свом дворишту 24 сата у месецу и години, чекајући представнике неке агенције да дођу? И када смо већ код агенције, питам: По којем закону и ко је тамо некој агенцији дао право да сме неовлшћено без сагласности снимати капије и дворишта корисника ел. енергије коју испоручује ЕПС?
Оно што је најзанимљивије у овом случају и због чега ћу поново морати отићи у ту пљачкаоницу на адреси Књаза Милоша 275, је то да ми „трећа“ уопште није дала снимак моје закључане капије, већ комшијине чија је кућа изнад моје.
Због тога се питам: Морам ли ја знати да је комшијина капија била закључана 2. јуна. 2020 године у 18:16:10,73 сати и шта је са угрожавањем његове безбедности и слободе кретања, или шта је са његовим правом о заштити података? А шта је са мојим правом, када како видимо, свако нелегитимисано лице може доћи у посед снимака захваљујући немарности и неодговорности запослених у Јавном предузећу „Електропривреде Србије пословнице у Аранђеловцу,  Књаза Милоша 275!?
 
Аранђеловац
21. 08. 2020
Радован Б. Милић