Публициста Јован И. Деретић преминуо је рано јутрос у 82. години, објављено је на званичној страници његовог Удружења грађана Слободна Србија.

– Иза себе је оставио богато научно дело о коме ће српска историја тек дати свој суд. То дело ће бити даљи путоказ целом српском народу како да гради своју националну државу, своје образовне, научне и културне установе, како да васкрсне своју аутентичну српску историјску науку и како на основу свега наведеног да гради своју будућност српску. Будућност у којој ће све што је било српско од античких времена преко средњовековног периода па све до нововековног периода поново бити српско. Професор Деретић нам је свима утабао пут којим морамо ићи даље. Нека му је лака црна земља и нека му је вечна слава и хвала. Нека му Господ Бог подари мир у рајским вртовима – наводи се у саопштењу.

Деретић је био један од истраживача који су тврдили да постоје докази да је на европском континенту – посебно на Балканском полуострву – у периоду од најмање два и по миленијума непрестано присутан словенски расни и етнички елемент.

Главни предмет његовог истраживања јесте српска античка историја коју званична историографија не признаје. Његови текстови говоре о постојању српске античке историје од 2000. године п. н. е. па до 7. века кад су према званичној историји Срби дошли на Балкан заједно са другим словенским народима.

Деретић је рођен 1939. године у Оровцу код Требиња.

Студирао је на Природно-математичком факултету, а 1963. године је напустио СФРЈ и отишао прво у Француску, где је студирао на Техничком колеџу у Паризу, а потом и историју у Лиону.

Радио је као инжењер у Француској и САД. Вратио се 1997. године у Београд. Говорио је шест језика, а служио се латинским и старогрчким.

На парламентарним изборима 2000. године постао је народни посланик испред Партије српског прогреса чији су кандидати били на листи Странке српског јединства Жељка Ражнатовића Аркана.

Удружење грађана Слободна Србија основао је 2011. године.