Ono što je jasno svakom ko je otišao na pijacu ovog leta, konačno je pokazala i statistika. Hrana je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u avgustu ove u odnosu na isti mesec prošle godine bila skuplja za 5,8 odsto, mada se mnogi ne bi složili da su cene povećane samo toliko.
Cene povrća su više nego pre godinu dana za skoro 20 odsto. Meso je, pokazuje statistika, skuplje 6,6 odsto, a ulje 18,8 odsto. Stanovanje, voda, struja i gas su skuplji za 5,2 odsto u odnosu na avgust 2020, gde su struja i voda skuplji na godišnjem nivou za više od osam odsto. Transport je poskupeo 9,2 odsto, a najviše gorivo, za skoro 17 odsto.
Ukupno, inflacija je na godišnjem nivou dostigla 4,3 odsto, što je skoro na gornjoj granici koridora koji cilja Narodna banka Srbije, od 1,5 do 4,5 odsto i najviši nivo još od septembra 2013. godine. U odnosu na decembar, odnosno od početka godine inflacija je na 4,6 odsto. Postavlja se pitanje da li je inflacija samo privremena pojava ili će nastaviti da raste, ali ono što je jasno je da je globalni fenomen, jer je recimo u evrozoni u avgustu dostigla tri odsto, a u SAD je julska godišnja inflacija iznosila čak 5,4 odsto.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da inflacija može da bude zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da se vodi politika fiksnog deviznog kursa koji inače ograničava rast cena.
„Imamo rast cena u inostranstvu i to se preliva na Srbiju, pa i kroz taj fiksni kurs. Jedan deo inflacije je verovatno posledica i linearnog davanja iz budžeta što je uticalo na povećanje domaće tražnje. Oprez je potreban, ali sa merama monetarne politike ipak treba pričekati. I Evropska centralna banka je još rezervisana“, ocenjuje Šoškić dodajući i da na globalni rast cena verovatno utiče i to što se još nisu stabilizovali lanci snabdevanja, recimo i dalje je nestašica poluprovodnika.
Građani Srbije su verovatno više od drugih osetljivi na inflaciju uzevši u obzir ne tako davno iskustvo sa hiperinflacijom, ali prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA Srbija ima sistemsku inflaciju na nivou od tri do četiri odsto.
„Više me je plašilo kada je inflacija bila blizu nule, jer je to značilo da u stvari imamo deflaciju. Za zemlje u razvoju je određen iznos inflacije stimulans za ekonomiju. Treba imati u vidu i da je Narodna banka nekoliko godina promašivala cilj, odnosno da je inflacija bila ispod ciljanog koridora“, podseća Radosavljević.
On ističe i da deluje kao da se evropski sistem merenja inflacije otrgao od stvarnosti.
„Od početka godine hrana, a posebno meso je poskupelo i po 20 odsto, energenti, transport… A tek ćemo videti šta nas čeka na zimu pošto je sada gas na evropskom tržištu dostigao cenu od 690 dolara za kubni metar, a prošle godine je koštao oko 240 dolara“, opominje Radosavljević dodajući i da je na globalni rast cena uticao nešto brži ekonomski oporavak, ali i odgovor država na krizu ogromnim ulaganjima u javne radove i infrastrukturu što je podiglo cene materijala.
„Koliko će dugo trajati teško je reći, ali dok god se bude vodila politika jeftinog novca i dok se države budu borile protiv pandemije bacanjem ‘para iz helikoptera’, cene će rasti“, zaključuje Radosavljević.
NBS: Rast cena privremen
„Povećanje međugodišnje inflacije u avgustu vođeno je privremenim faktorima, pre svega niskom bazom iz prethodne godine i sezonski neuobičajeno visokim cenama voća i povrća usled nepovoljnih vremenskih prilika i slabijeg roda, kao i povećane tražnje i u Srbiji i u regionu. Na inflaciju su uticale i više cene mesa, koje su takođe pod uticajem smanjene ponude, povećane tražnje i izrazito niske baze iz istog perioda prethodne godine. Pored toga, znatno viša svetska cene nafte u odnosu na isti period prethodne godine i dalje u velikoj meri utiče na kretanje inflacije, s obzirom na to da rast cena derivata nafte na domaćem tržištu čini oko četvrtine ukupne međugodišnje inflacije u avgustu“, ocenjuje se u saopštenju Narodne banke Srbije.
Bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) u avgustu je iznosila 1,8 odsto međugodišnje, što, prema oceni NBS potvrđuje privremenost inflatornih pritisaka.
„Međugodišnja inflacija će u naredna dva tromesečja nastaviti da se kreće u gornjoj polovini ciljanog raspona od tri plus minus 1,5 odsto, nakon čega prvo očekujemo njeno smanjenje ka centralnoj vrednosti cilja tokom drugog tromesečja, a zatim i njeno kretanje u donjoj polovini ciljanog raspona od druge polovine naredne godine“, kažu u NBS.
