Ako sam ikad zažalio, a zažalio sam više puta, što juče, među nama, nije bilo legendarnog Aranđelovčanina, antikomuniste i opozicionara prof. Velibora Maksimovića (Bore Maleckog), zažalio sam baš tada.
Naime, parastos nevinim žrtvama komunističkog režima u Aranđelovcu je, valjda kao i prethodnih godina, nisam prisustvovao pa ne znam ni da li je održavan ni gde, trebao biti održan u parku ispred stepenica hotela »Staro zdanje« kod takozvane mermerne skulputure »Klavir«.
Umesto Parastosu, baš tu, ispred klavira, prisustvovao sam izjednačavanju i stavljanju u istu ravan žrtava i njihovih dželata komunista, zbog koji se nevini stradalnici, Srbi, Šumadinci, verovatno i posle 78. godina i dalje prevrću u grobu. U toku molitve za pokojne, za ovu priliku angažovano svešteno lice je više puta bez bilo kakvog pijeteta prema žrtvama, govorilo o bratoubilačkom ratu, ne usuđujući se naglasiti kako su, ovde u Aranđelovcu, komunisti bili ti koji su pobili nevine Šumadince, pa mi je ostalo nejasno čemu sam ja danas »svedočio«?
Verovatno bi to bilo nejasno i prof. Bori Maleckom, da je nekim čudom mogao banuti među nas, koji bi ili demonstrativno napustio skup ili bi i popu i prisutnima jasno, kako je umeo, bez dlake na jeziku sasuo istinu u lice da im ne valja činjenje.
Legendarni Aranđelovčanin prof. Velibor Maksimović - Bora Malecki, na protestu u Aranđelovcu 1990. godine
Međutim, postupak sveštenog lica nije smetao prisutnima, niti su pokazali trunku negodovanja. Ćutali su. Ćutala je i Beograđanka Suzana Lazarević koja je u Lazarevcu član partije »Dosta je bilo«, a u Aranđelovcu, u ime desničara »Nema nazad – iza je Srbija« nudi na potpis peticiju za spomenik generalu Božidaru Deliću, uz obavezne davanje podataka iz L.K, svakog od učesnika režiranog skupa. Ćutala je žena »preletač« tražeći uhlebljenje u nekoj od partija, a koja je svojevremeno znala upasti sa toljagom u beogradsku banku, navodno im polupavši tastauru kompjutera, i to u prisustvu policije koja ju je ipak, bez ikakvih posledica pustila da mirno otšeta kući.
Opravdano se pitam: za koga i u čije ime radi ta žena, zašto je izabrala baš današnji dan za prikupljanje potpisa i kome je bila u obavezi dostaviti podatke i informaciju o prisutnima, kao da se to i bez nje ne bi znalo?
Ali nije ćutala po završetku »parastosa«, kada je zapenjeno, umesto da dostojanstvom i u miru progovori koju reč o nevinim žrtvama, pozvala prisutne na rušenje lokalne vlasti, jer je upravo, po njenim rečima, ta vlast kriva za današnji izgled hotela »Staro Zdanje«
Beše mi jasno kako se evo, još jedna individua u trenutku molitve za nevine žrtve, u vremenu koje nikako nije priličilo, nameračila, u najmanju ruku na unošenje pometnje i haosa u ovaj inače miran grad..
Možda bih i ja ćutao, jer sam posle višegodišnjeg odsustvovanja ponovo bio među svojima, ali me beše sramota od Bore Maleckog, divnog čoveka, učitelja, prijatelja, druga, brata i kuma koji mi je predstavljao sve ono što se u srpskom rodu poštuje i koji je verovatno od nekud sa visine posmatrao ovu farsu od parastosa.
Ono što sam tog momenta osećao i ono što sam zbog sećanja na Boru časnog Aranđelovčanina morao reći, i popu i gospođi, jer bi se pred Borinom senom osećao kao izdajnik, rekao sam negodujući i rekao sam glasno i jasno spasavajući sopstveni obraz pred nevinim žrtvama komunističkog režima koji su, siguran sam, sve to i čuli i videli: da je gospođa promašila temu, da Parastos nije mesto gde bi bilo ko pa ni ona sticala političke poene pozivima na rušenje bilo koje, a naročito ne lokalne vlasti ne propustivši prililku reći i popu da se lično osećam prevaren sa njegove strane, za ostale me ne zanima, jer je on kao »pravednik« i žrtve i dželate strpao u isti koš.
Da li sam ove 2023. godine bio svedok pomenu stradalim žrtvama komunističkog režima, ili sam prisustvovao grubo režiranom humoru, svesnom obesmišljavanju svih nastojanja i prevari zbog koje sam na neki način umesto žrtvama odao počast i dželatima, to još uvek ne znam.
Uglavnom, među prisutnima se čuo šapat, kako pop čuva svoj posao.
Ipak, u kamenom uglu hotela »Staro Zdanje« kod »klavira«, mirno sam sačekao da dogori upaljena sveća onima kojima sam je namenio, prekrstio se i otišao.
Radovan B. Milić
Aranđelovac; 19. 09. 2023
