Лидери Српске радикалне странке и покрета „Доста је било” наступаће са различитих позиција, али готово подједнако екстремно у односу на власт.

Без обзира на то да ли ће евентуално поновно бројање гласова донети нешто другачије изборне резултате, Aлександар Вучић ће изгледа свакако морати да рачуна на бар двојицу нових опонената у парламенту. Војислав Шешељ и Саша Радуловић су извесно прешли цензус и већ могу да спремају стратегије

за парламентарни наступ. Лидери Српске радикалне странке и покрета „Доста је било” наступаће са различитих позиција, али готово пођеднако екстремно у односу на власт. Јасно је и да ће се главна Шешељева прича односити на крупна национална питања, а од Радуловића се очекује да ће највише „тући” власт на економским темама.

Покрет ДЈБ је очигледно остварио велики успех уласком у покрајински и републички парламент, али и у скупштине више локалних самоуправа, који је тим већи ако се зна да је то учинио деловањем готово искључиво на друштвеним мрежама и у директном контакту с грађанима (без и једне рекламе на телевизији или закупљеног билборда у кампањи). Можда му је помогло и то што је успео да наметне своју причу, а нико није превише тражио да се изјашњавају о великим националним темама, као што су НAТО, Косово, ЕУ.

Ипак, не беже од тога. Професор Душан Павловић, други на републичкој листи ДЈБ, каже за „Политику” да је тај покрет против уласка у НAТО, као и признања Косова.

„Сматрамо да су евроинтеграције важне, али да нису важније од увођења реда у нашој кући. Не желимо да неодговорно понашање и корупцију правдамо евроинтеграцијама. То Влада Србије ради већ 16 година. Погледајте парадокс: у последње четири године ниво медијских слобода видно је опао, извршна власт угрожава независне институције (као што су повереник, омбудсман, РЕМ), сваких шест месеци влада потписује тајни уговор, судије су преплашене да не изгубе посао, изборни процес личи на циркус, а ми континуирано добијамо похвале од ЕУ званичника за такву праксу. То једноставно није нормално”, каже Павловић, наглашавајући да су се евроинтеграције у Србији изврнуле у своју супротност.

Уз оцену да ће ово бити веома различит парламент у односу на неколико претходних, Невен Цветићанин из Института друштвених наука очекује да ће у њему „летети перје са свих страна”. Умногоме управо због радикала и ЂБ-а, биће то веома жив парламент, који ће подсећати на оне с почетка деведесетих, али и почетка 2000.

„Ово ће бити нека врста вулканског парламента, који ће на специфичан, театралан начин веома ојачати као институција. Политика ће се вратити у скупштину”, оцењује Цветићанин.

Како наводи, и поред различитости својих политика (СРС представља тврду националну политику, а ДЈБ је репрезент реформске социјално-либералне политике), ове две групације повезује радикалан приступ и „радикално” у имену. То су групације које су веома борбене и можемо очекивати да буду веома активне.

    Невен Цветићанин: Ово ће бити нека врста вулканског парламента, који ће на специфичан, театралан начин веома ојачати као институција. Политика ће се вратити у скупштину

Саша Радуловић је за наш лист потврдио став да са Вучићевом Српском напредном странком неће никада сарађивати ни на једном нивоу „јер је Вучић центар корупције у Србији и симбол изборних манипулација, партијског запошљавања неспособних кадрова, урушавања независних институција система и медијског мрака”. A Павловић, који најављује да ће ЂБ ускоро постати политичка странка, наглашава да се политички програм неће мењати.

„Остајемо верни принципима транспарентног трошења јавног новца. Нећемо сарађивати и правити коалиције ни са ким ко не прихвати те принципе. Залагаћемо се за јаку социјалну државу и тржишну економију. Центар економске политике остаје домаћа привреда и мала и средња предузећа”, наводи он.

Војислав Шешељ најављује да ће радикали у парламенту критиковати Вучићеву демагогију и економску и социјалну политику, јавно анализирати погубну проевропску политику, као и потезе власти у вези са Косовом и НAТО-ом. Раније понашање радикала, због чега их сви критикују, Шешељ описује као „оправдану реакцију посланика СРС-а на понашање режима”.

„Увек смо доминирали у дискусијама, а када су нам на силу ускраћивали право да говоримо реаговали смо на адекватан начин да бисмо алармирали јавност. Уосталом, шта је требало да радимо? Ми ћемо се трудити да скупштина у новом сазиву буде пристојнија него што је била досадашња, тиме што ћемо подићи ниво озбиљности скупштинских расправа”, каже лидер СРС-а за „Политику”.

Многи су већ изнели неповољне процене последица повратка деснице, а посебно радикала, у парламент, али Соња Лихт их очигледно не доживљава толико драматично. Како је јуче рекла за РТС, грађани су на овим изборима потврдили проевропску опцију Србије. Директорка Београдског фонда за политичку изузетност додала је, преноси Тањуг, да повратак деснице није толико велики проблем уколико други у парламенту буду изоштрили своју аргументацију дебатама.

„Парламент има шансе да буде школа демократије за цело друштво и у тим дебатама већинска коалиција ће морати веома активно да учествује” рекла је Лихт. Она се нада да ће овакав састав парламента изазвати озбиљније и одговорније дебате и да ће они који су некада били склони да од парламента „праве циркус”, од тога одустати.

Према оцени Невена Цветићанина, наступ СРС-а и ДЈБ-а примораће представнике власти да буду присутнији у парламенту и чешће улазе у расправе. Реч је о групацијама које се доследно држе своје приче, а такве су ретке код нас.

„Имају матрицу и рефрен и понављају га. Окупљене су око одређених идеја од којих не одступају (за СРС је то велика Србија, а за ЂБ борба против партократије, корупције). Њихов наступ у скупштини биће опредељен инсистирањем на тим идејама и долазиће у сукоб са свима онима који се ту не уклапају”, оцењује Цветићанин, додајући да је ту пре реч о два светоназора него о две обичне политичке партије.
Шта се крије иза успеха Шешеља и Радуловића

Колико су бирачима СРС и ДЈБ биле привлачне због својих политика или лидера, а колико су се само „згодно” наместили да прикупе такозване протестне гласове (гласове незадовољних актуелном влашћу, али и одавно познатом опозицијом, системом)?

„За нас су гласале искрене српске патриоте и грађани Србије који су свесни безнађа у које је Србија доведена. На нашим митинзима је било доста младих људи који су лишени предрасуда. Они су нестрпљиви да се проблеми реше и нису спремни да седе и јадикују над својом судбином”, указује Шешељ.

Душан Павловић, пак, не види разлику између протестног гласања и бирања за одређену политику. Како наглашава, грађани полако схватају да је нетранспарентност рада државних органа и јавних предузећа извор корупције и главни разлог што данас живимо лоше, то јест што све мање новца издвајамо за здравство, школство, науку, културу, уметност, решавања комуналних проблема…

„Грађани то јако добро интуитивно осећају. Време ради за нас”, додаје он.

И Цветићанин „мири” ове две ствари. Каже, гласало се за СРС и ДЈБ и из протеста, али се њихов успех може објаснити и трендом видљивим и у региону и у Европи, где мејнстрим политика све више губи простор. На председничким изборима у Aустрији, рецимо, у други круг су управо прошли радикални десничар и „зелени”.

Извор: Политика