Šta Bundestag traži od Srbije?

bundestagNemački Bundestag je 27. juna doneo odluku kojom je naložio nemačkoj vladi kako da se postavi prema zahtevu Srbije za dobijanje datuma za otpočinjanje  pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Očigledno je da medije u matici Srbiji

ne prenose i modifikuju istinu, sprečavaju da javnost zna sve što je egzistencijalno za naš narod i državu. Kosovo i Metohija, kao i Srbija sa ili bez ove pokrajune, nisu privatna njiva Vučića, Dačića, Nikolića… a ni urednika važnih medija, da je ograde visokim zidom i da niko ne zna tačno šta na njoj niče i šta će se na njoj saditi ili iz nje u budućnosti vaditi. Portal www.koreni.rs svojim čitaocima pruža mogućnost da pročitaju i ono o čemu se ne informiše ili se modifikuje. Prijatelje i kolege molimo da ovaj tekst sa www.koreni.rs objave na svojim portalima a čitaoce da ga proslede na što više adresa i odredišta. Trba da se zna i ono što ne žele da znamo.

Bundestag od nemačke vlade zahteva da se Srbiji pristupni pregovori odobre samo pod strogim uslovom da se prva sednica po tom pitanju održi u januaru 2014. godine i da pre toga Evropski savet utvrdi da li je Srbija u potpunosti i održivo ispunila sve obaveze (uslove) iz implementacionog plana koji su Srbija i Kosovo potpisali 26. maja.

Nemački parlament zadržava pravo da ne odobri ove “otvorene” pregovore EU sa Srbijom ukoliko u međuvremenu dođe do zaključka da Srbija nije ispunila sve pretpostavke i preduslove za početak pristupnih pregovora. Bundestag će o svemu ponovo odlučivati u decembru ove godine, a pristupni pregovori sa Srbijom započeće samo ukoliko Srbija odgovori na svih 12 uslova koje joj je ispostavio nemački parlament. A neke od tih uslova u startu je nemoguće ispuniti – i to nemački parlamentarci vrlo dobro znaju. Prema tome, unapred možemo da kažemo da Srbija neće dobiti famozni “datum” ni u januaru 2014.

Zapravo, videćemo da se od Srbije traži da ispuni neke uslove koje ona nikako ne može ispuniti. Na primer, kako Srbija može da obezbedi da kosovski (šiptarski) carinici nesmetano dolaze na granične prelaze sa Srbijom. Naime, srpski državni vrh je priznao autoritet kosovske vlade nad celim Kosovom, što isključuje bilo kakvu aktivnost organa Republike Srbije na teritorije svoje (bivše?) južne pokrajine. Od Srbije se takođe traži da garantuje slobodu kretanja Euleksa! Srbija to sada nikako ne može učiniti, pošto je ukinula “paralelne strukture” na severu Kosmeta. Ili, kakve veze sada ima most na Ibru sa državom Srbijom, koja se, de facto, odrekla svog suvereniteta nad tim delom svoje zemlje? Kako Srbija da miri građane “susedne države”?

Setimo se ovde pisma Vilija Vimera, svojevremeno poslanika CDU, koje je on navodno uputio Gerhardu Šrederu u maju 2000. godine. U tom pismu, na jednom mestu, Vimer obaveštava Šredera i o tome da je Srbija (po volji SAD) “trajno isključena iz evropskog razvoja”. Bez obzira da li je to Vilijevo pismo autentično, ponašanje EU (posebno Nemačke) jasno daje do znanja da se pred Srbiju stavljaju uslovi koji su nemoguća misija (mission impossible) – i to ne zato što to srpski državni vrh ne bi želeo da to uradi. Nemci dobro znaju da je u Srbiji instalirana vlast koja je spremna da uradi sve što od njih Zapad bude tražio. Ali, takva srpska vlast im sada ne odgovara u potpunosti, jer bi ih mogla dovesti u situaciju da jednog dana uistinu Srbiju moraju da prime u svoje okrilje. Otuda je najbolja zaštita od “druženja” sa Srbijom, da joj se na putu ka EU postave takvi uslovi koje ona (i pored najbolje volje) neće moći da ispuni.

A nemački uslovi su sledeći:

1.

– potpuno ukidanje srpskih paralelnih struktura u sigurnosnim službama i pravosuđu i formiranje novih struktura u sektoru sigurnosti i pravosuđa Kosova, koje će finansirati i politički kontrolisati samo kosovska vlada;

– potpun i detaljan uvid u sva srpska davanja (plaćanja) institucijama na Kosovu (ovde se valjda misli na “srpska davanja” države Srbije, odnosno na novčana sredstva koje Srbija namenjuje Srbima i njihovim institucijama na Kosovu);

– osnivanje kosovsko-srpske zajednice opština i donošenje njenog statuta – održavanje slobodnih i poštenih lokalnih izbora na celom Kosovu;

– potpuno sprovođenje svih ranijih dogovora u dijalogu, posebno obezbeđivanje nesmetanog pristupa kosovskih graničara i carinika graničnim prelazima i zatvaranje svih zaobilaznih puteva na severu Kosova;

– garantovanje slobode kretanja za EULEX Kosovo;

2. obavezuje se nemačka vlada da izvesti parlament (najkasnije do 30. novembra 2013) o sprovođenju sporazuma koji je u 15 tačaka potpisan 19. aprila 2013, kao i o svim ranijim rezultatima dijaloga. O procesu sprovođenja sporazuma izveštavaće i Komisija i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Bundestag zadržava pravo da izmeni svoj stav (a u skladu sa zakonom) u slučaju da dođe do zaključka da  nisu ispunjene pretpostavke za početak pristupnih pregovora;

3. i Srbiji i Kosovu daje se na znanje da se u cilju normalizovanja njihovih odnosa moraju preduzeti dodatne mere kojim će se graditi poverenje. U tom smislu neophodno je da se što pre otvori most na Ibru kao temelj za dalje izgrađivanje poverenja;

4. Srbija se mora obavezati da nakon pristupanja EU ni na koji način neće ometati Kosovo na njegovom putu ka članstvu Evropskoj uniji. Bundestag ovde podvlači da su Srbija i Kosovo dve suverene države. Potpuno normalizovanje odnosa Srbije i Kosova uslov je bez kojeg nema pristupnih pregovora (naravno, “potpuno normalizovanje”, iako se to direktno ne kaže, podrazumeva zvanično priznanje Kosova od strane Republike Srbije);

5. mora se garantovati da okvir pregovora bude tako postavljen da Srbija dosledno osigura sprovođenje daljeg reformskog kursa i da do kraja izvede one reforme koje je načelno ranije usvojila;

6. da bi ispunila kriterijume za pristup EU Srbija je dužna da učini dodatne napore, posebno u oblastima vladavine prava, reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv kriminala, slobode medija, zaštite manjinskih prava i investicione sigurnosti;

7. treba osigurati da se poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) budu otvorena od početka do kraja pristupnih pregovora. Akcioni plan mora da ima jasne rokove i ciljeve i ne sme se dogoditi da se otvori sledeće poglavlje, a da prethodno ne bude zadovoljavajuće zaključeno, kao što se desilo u slučaju Crne Gore;

8. takođe, nemačka vlada mora da garantuje da se pristupni pregovori sa Srbijom ne mogu zaključiti sve dok srpske vlasti i sudstvo ne učine sve što je u njihovoj moći da se pravosnažno osude krivci za paljenje nemačke ambasade u februaru 2008. godine, kao i oni ljudi koji su iza takvog čina stajali kao podstrekači;

9. treba se truditi da se usvoji što manje prelaznih pravila i izuzetaka u odnosu na zakone EU. Srbija će se priključiti EU i mora prihvatiti zajedničke norme i zakone (acquis communautaire), koji se ne smeju “razvodnjavati” tokom pregovora;

10. mora se garantovati da Srbija sveobuhvatno ispuni sve političke i ekonomske kriterijume i pritom se neće uzimati u obzir putevi kojima su raniji kandidati primani u članstvo EU; pretpostavka za pristup Srbije Evropskoj uniji jeste strogo ispunjavanje Kopenhaških kriterijuma. Nema “pristupnog automatizma”, to jeste, Srbija neće dobiti datum pristupa pre okončanja pregovora o pristupu;

11. Srbija se od samog početka pregovora mora jasno držati evropskog pakta o stabilnosti i rastu, kao i kriterijuma iz Mastriškog ugovora, pre nego što se eventualno priključi monetarnoj uniji;

12. nemačka vlada će nadalje, a u skladu sa zakonom, obaveštavati Bundestag o toku pristupnih pregovora, pri čemu će svoj stav jasno izlagati. Napredovanje na putu pristupanja EU biće vrednovano ne samo od strane Evropske komisije, nego će se o tome izjašnjavati i nemačka vlada putem svojih diplomatskih predstavnika.

Berlin, 25. jun 2013.

Za www.koreni.rs