Последња два дана августа и првог дана септембра указана ми је несавакидашња част да у организацији ”Савеза Србске Дијаспоре Словеније” и ”Удружења Србских Књижевника Словеније” будем гост наше браће Срба у Љубљани.

Притиснути ововременом муком и невољом, провереном србском праксом научени, наши Срби у Словенији сабраше се у Србски савез и устадоше у заштиту свога угроженог Србства и свег Србства под капом небеском.

На ово тродневно саборовање позваше и Србе из Републике Србске и нас из Србије да братски поделимо њихову радост и жалост и три дана уживамо у свима чувеном србском гостопримству.

Састасмо се да успркосимо болу, да се препознамо и упознамо, ми нуждавањем животним удаљени и да се зближимо у нашој србскости и људскости. Са свих страна притешњени, али широка срца и душе СветоСавске, да затражимо снагу са вечног извора Живога Бога, да истрајемо стамено, достојни својих предака.

Дочек изузетан, гостопримство србских домаћина на изузетно високом нивоу. На стотине људи угошћено, нахрањено, одморено и сваком братском пажњом из дана у дан обасипано.

LjubljanaМноги Срби у Србији не знају да је њиховој браћи у Словенији ускраћено Уставом загарантовано национално мањинско право које у Словенији уживају све нацоналне мањине осим србске. Готово идентично као и Србима у Србији и у Европској дежели Србима укидају загарантована права неке моћне надуставне силе.

Ако смо срцем и душом неразделно сједињени у свом Светом Србству овај нечувено бахати, властодржачки, противуставни удар на нашу браћу у Словенији мора заболети и нас Србе у Србији и све Србе широм планете. И састасмо се у Љубљани ми које ране рода боле.

Због овог антицивилизацијског удара на србско достојанство, организатори скупа слободних Срба донеше одлуку да учесници скупа и њихови домаћини прошетају улицама Љубљане, не би ли званичној Љубљани доказали да Срба још увек има, док су са сва три дана саборовања упућиване протестне ноте владама Република Словеније и Србије.

У шетњи Љубљаном колона слободних Срба се зауставила испред зграде Министарства Културе Словеније, где је своју протестну ноту упутио домаћин и главни организатор скупа господин Саша Гајић. И овом приликом, као и у свим својим свакодневним обраћањима скупу, он је износио чињенице о запостављању ССДС и УСКС од стране Србске Амбасаде и Србске Владине Канцеларије за Дијаспору.

Ово запостављање се креће, од прећуткивања делатности поменутих удружења, до ускраћивања материјалних средстава која им као законски регистрованим удружењима припадају.

Из говора господина Гајића јасно је да Србска Амбасада у Словенији има своје канцеларијске љубимце који јој гуде низ длаку, и које заузврат ова храни из руке, како би наставили са својим улизивачким, низдлакачким гуђењем.

Ни канцеларијске љубимце ни њихове мецене из Владине канцеларије уопште не занима статус понижених Срба у Словенији као ни само са свих страна угрожено Србство.

Заволевши себе и своје љубимце више него живе људе, Србе, прећутно присташе да их словеначка демократија противуставно потире по питању основних национално мањинских права.

Због свог чврстог и непоколебивог става у одбрани србског достојанства ”Савез Србске Дијсапоре Словеније” и ”Удружење Србских Књижевника Словеније” у исто време остају ускраћени за финансијска средства која им по закону припадају.

По завршеном говору Саше Гајића србска колона је наставила кретање ка православном храму Светих Ћирила и Методија.

Испред амбасаде Србије у Љубљани у име скупа протестну ноту Влади Србије упутио је србски писац и публициста господин Радивоје Б. Милић. Он је упутио замерку Влади Србије због наставка започете политике Владе Бориса Тадића и подржао посланике Привремене Скупштине Аутономне Покрајине Косова и Метохије. У другом делу говора господин Милић је прозвао људе из Владине Канцеларије за Дијаспору, на првом месту директорку Славку Драшковић са сарадницима у Србији и Словенији да прави раскол међу Србима у Словенији и затражио оставку Славке Драшковић.

Скуп слободних Срба се потом упутио ка својој небеској одредници православном храму Светих Ћирила и Методија. После благодатног окрепљења у храму колона слободних Срба спустила се до Прешерновог трга на ком су наступили играчки ансамбли културно уметничких друштава. На Прешерновом тргу вијорила се србска тробојка чијом су средином весело лепршали немањићки бели орлови, што је само једна почетна победа у борби за повратак узурпираних Уставних права.

Пред отвореним очима Љубљане Срби поносно пронесоше неугаслу србску искру њеним трговима и улицама и показаше нетачност последњег пописа који, по речима домаћина, утврди да у Словенији нема Срба. Улицама Љубљане лепршале су се једна до друге заставе Србије и Словеније, орила се србска песма и музика, што су присутни Словенци већином подржавали, благонаклоно поздрављали и фотографисали а шта ће рећи званична Љубљана показаће наредни дани.

Повратком испред велелепног храма Светих Ћирила и Методија, народном песмом, музиком и исконским звуком гусала јаворових у извођењу победника на песничком конкурсу Радована Шојића, завршени су пети по реду ”Весели Дани Србске Дијаспоре Словеније”.

Моје лично мишљење је да ће се обе владе оглушити о ове ноте, јер по мојој скромној процени, обе владе служе активном расапу људског и националног достојанства, служећи светској глобалистичкој влади НОМАДИЈАДИ која од људи ствара модерне номаде, искорењене са својих националних коренова, слуге понуде и потражње, којима не влада закон Божији него закон тржишта и капитала. Дакле комплетној мамонизацији Божијег и људског поретка под крвавим уларом светског капитала.

И поред тога што ће се обе владе, засигурно, оглушити о упућене им захтеве са овог скупа, Срби ове протесте морају интензивирати све док привилеговани безаконици не буду попустили и вратили србској народности оно што су јој отели а што јој по Уставном закону припада.

Овај скуп поред већ наведеног, има и једну другу непорециву тежину које бих се овом приликом дотакао. Изузетан значај протеклом скупу дали су људи који су га организовали и људи који су на скупу учествовали. Почевши од домаћина господина Саше Гајића и његових сарадника господе Савића, Милића, Вакањца и осталих које нисам стигао да упознам, или им нисам имена попамтио, све је дисало јединственим духом србске слоге и љубави према вечном Србству.

Учесници овог србског скупа, од омладине културно уметничких друштава са простора Србије и Републике Србске, до песника награђених на конкурсу, одисали су вером у неуништивост србског пркосног духа.

На овом скупу упознао сам драгоцене људе из света уметности и поезије, са некима остварио лични контакт, што је свакако један од корака на неопходном путу свесрбског повезивања и удруживања. Мој лични закључак је да има наде за Србе ма где били све док једни о другима мисле и једни са другима радости и туге деле.

Живело вечно Србство!

Пише: Марковић Рајица