Miljana Stević, student srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Novom Sadu, rasplakala je ceo region pesmom „Da ne bude više rata“ koja je za kratko vreme napravila pravi bum na na društvenim mrežama u regionu!

Write comment (0 Comments)

Све чешће се у штампи, као и у разној литератури, срећемо са изразима“срБски”, а да ретко ко покуша да објасни ту појаву. На овом месту ћемо пажњу посветити управо овом питању, а за пример ћемо узети горе помињане речи: срБски.

Write comment (0 Comments)

Пише: Рајица Марковић
Слажем се са евроунијатским плаћеницама да наш пут нема алтернативу, јер наш историјски пут је Пут Јагњета на заклање. То што се та модерна кланица зове Европска Унија ни у чему

Write comment (0 Comments)

wp

Mirel Tomas: Prikaz jedne knjige.
       Knjiga "Poverenik gospodara Zlog" je posvećena stogodišnjici prvog svetskog rata, poniženjima i napadima kojima je srpski narod u svim ratovima do danas, od iste svetske idelogije bio izložen. Tako kaže Radovan B. Milić, autor ove knjige.

       Za uvod citiram: … Zločini, koji su se događali te 1991. godine, Evropu nisu zanimali. Kao da su se događali negde na nekom drugom kraju sveta, u hermetički zatvorenim logorima, a ne pred našim očima. Svet nikada nije bio tako slep i gluv kao tada. Svi pozivi i svi apeli da se događa zločin za njih su predstavljali apsurd. Zato danas i nastaje ova »obična« priča, sa željom da je neko pročita, pa makar nešto iz nje i zapamti. Ako ništa drugo, a ono istinu...kraj citata.

       Ovo su samo neke od reči kojima se može naslutiti šta ćemo u ovoj knjizi pročitati. O, našoj prošlosti posle 1990 g. ima nedovoljno zapisa a još manje izdatih knjiga. To su oni zapisi koji nedostaju i o novinarima koji su sve drugo bili ali najmanje samo to. Po smislu te reči već su dprinosili i učestvovali u tome da svet ne sazna istinu o stvarnim srpskim žrtvama kao u Sarajevu tako i u drugim mestima. Mi smo jednostavno zatrpani literaturom protiv Srba. Sve to nije moguće menjati bez velikog medijalnog zalaganja. Upravo i ova knjiga Radovan B. Milića "Poverenik gospodara Zlog" je jedan nezamenljiv primer o tome kako su Srbi bili "Agresori " u Sloveniji. Ovo novo književno delo bi se neizostavno trebalo prevesti i na nemački jezik, što bi mu omogućilo plasiranje i na nemačko govorno područje.

       Pisac je između ostalog ovu knjigu posvetio i mučki ubijenim, srpskim vojnicima čija, imena i dosledno navodi. Osim toga, napravio je i pregled događaja od prvog do drugog svetskog rata, i sa mnogo umeća je upleo razne istorijske događaje u svoje opise. To je ovu knjigu već uvrstilo u one koje bi mogle svoje mesto naći i u bečkim bibliotekama.
Citiram: Ovu knjigu posvećujem njima, palim braniocima slobode i pravde u prvom svetskom ratu i svim ratovima do današnjih dana. Srpskim domaćinima pre svega, koji su se latilii oružja braneći svoja ognjišta i ognjišta svojih komšija. Od 1914 do 1918 je stradalo 450.000 srpskih vojnika i 650.000 civila. Kraj rata nije doživelo 58 odsto muškaraca. Srbija tih godina nije imala dovoljno platna kako bi po starom običaju na kućama istakla crni barjak žalosti. Hvala srpskim
sokolovima za sve što su učinili da i danas, kako - tako stojimo ponosni, ali još uvek napadani, postradani, ponižavani i uništavani od iste ideologije svetskog gospodara Zlog koji je započeo Prvi svetski rat, a i sve ostale.....

       Autor je veoma uverljivo opisao mnoge novinare koji su bili i sudionici napada protiv Srba.

Ciitram: Dragu Jančara, pisca knjige KRATKI IZVEŠTAJ IZ DUGO OPKOLJENOG MESTA, (mislilo se na Sarajevo), sreo sam 7. Februara 2012. u Slovenskim Konjicama. Tom prilikom smo u knjižnici izmenili nekoliko kurtoaznih reči. Sutradan sam pozajmio knjigu »Kratko poročilo iz dolgo obleganega mesta«, knjigu sa kojom ležem, koju sanjam i sa kojom ću se buditi sve dotle, dok ne
razobličim svaku njenu ispraznu reč. ..Kraj citata.

       Sa zadovoljstvom sam, posebno, zapazila da je Radovan Milic pomenuo i Petra Handkea, austrijskog književnika koji je svojim perom ušao u noviju istoriju sa istinom i bez optužbe protiv Srba.

       Citiram: Zašto je Handke tih nemirnih godina poklanjao pažnju argumentovano istorijskim činjenicama rasturanja Jugoslavije i uzrocima sukoba pre nego sopstvenim očima i lažnim slikama, za poverenika je potpuno jasno. On zna da su slovenačke slike ostale upamćene, ne samo u Handkeovom mislištu, već i u večnoj crnini roditelja nastradale dece, te 1991. godine..kraj citata.

       Jedno od autorovih najistaknutijih kritika je direktna kritika novinarima koji su u to vreme nemilosrdno tendenciznim informacijama prekrajali istinu.

Citiram.. I slepi moraju otvoriti oči. Najverovatnije da bi posle ovog saznanja Drago Jančar, ako ne celokupna evropska i svetska javnost, morao razumeti i u pomoć pozvati sopstvenu savest o tome: ko je na prostoru BiH započeo sa nasiljem i ko se u celoj stvari samo branio? Pisac, a takođe evropska i svetska javnost bi morali znati, a konačno i priznati, ko je bio žrtva, a ko zločinac. Tada bi i slepi otvorili oči pred istinom da su sarajevski logori »Silos« i »Sunce« bili koncentracioni logori, a
Sarajevo Aušvic.... a Drago Jančar ne...kraj citata..

Radovan B. Milić je na samo stotinu stranica uspio napraviti presek istorije kroz skoro bajkovite opise događaja, kao da su se juče desili ili čak još dešavaju. Događaje koji potiču još od Prvog svetskog rata pa do danas, pisac uspešno uvodi i provodi čitaoce kroz istorijske epizode. Naradije bih vam navela još niz citata iz ove sažete knjige Radovana Milica, ali za to ću verovatno imati prilike kada knjigu budemo prezentovali bečkoj publici ispred „Bečkih poeta“

wp2

Write comment (0 Comments)