Намера власти града Браунау је да спрече ходочашћа неонациста, али неки мисле да ће на овај начин брисати прошлост с којом се треба стално суочавати.

Натпис „Никад више фашизам”, који је сад пред кућом, биће премештен у музеј (Фото EPA/Christian Bruna)

„Тужна је чињеница што је Адолф Хитлер ту дошао на свет, али с друге стране, то је само кућа у којој се родио. Недалеко од некадашњих градских зидина, тамо је стајала много пре Хитлера.” Тако архитекта Штефан Марте гледа на свој задатак да преуреди дом нацистичког вође у аустријском граду Браунау на Ину у полицијску станицу. Мораће да промени спољашњи изглед бледожуте, трошне и напуштене троспратнице и да унутрашњост адаптира у канцеларије и место где ће бити привођени локални преступници.

Спекулисало се да ће ту бити отворене просторије за социјалне службе. Бар је то била жеља мештана, који, да воде главну реч, не би полицију уселили у кућу. Ипак, аустријске власти су овом одлуком након дуготрајног процеса експропријације некретнине од њеног власника ставиле тачку на нагађања и одлучиле да је предају у руке архитекти који ће је реконструисати до 2023. године.

Вероватно ће бити уклоњен знак испред куће у улици Салцбургер Ворштат, на којем ситним словима пише да је ту рођен Хитлер, а обележје „Никад више фашизам” биће премештено у музеј у Бечу. Званичници су рекли да им је циљ да „неутралишу” историју и симболику напуштене троспратнице и да спрече да она служи неонацистима као место ходочашћа.

Али, да ли ће тиме бити стављена тачка на сваку везу овог места с лицем нацизма и да ли је, како то каже архитекта Марте, овај објекат само кућа која је тамо стајала много пре Хитлера?

Што се мештана тиче, она је више од обичне напуштене старе пивнице (што је била у 17. веку). Има историју коју, кажу, власти напросто не могу да занемаре и избришу оно што се догодило, иако је будући Фирер након своје треће године заувек отишао из те куће. Нису ни историчари задовољни одлуком да се кући промени намена, а да се истовремено покуша прецртавање сваке њене везе с канцеларом немачког Рајха. Они сматрају да је неопходно истовремено негде у граду оставити траг о томе да је Хитлер ту дошао на свет.

Али, као да „судбина” хоће да с његових кућа, ако већ не може у ширим размерама, уклони трагове прошлости. Хитлеров стан у Минхену одавно је претворен у полицијску станицу. Иако и то може непријатно да подсети на тоталитарну државу апсолутне полицијске контроле над грађанима, у Минхену су, као сада у Браунауу, проценили да нико неће организовати неонацистичко ходочашће испред полицијске станице. Стога је на конкурсу за архитектонско решење објекта наглашено да је потребно променити постојећу зграду споља како би било уклоњено сећање на доба нацизма и како би се „спречило неговање и ширење нацистичке идеологије”.

Ова одлука власти, којом, како кажу, „отварају ново поглавље”, дочекана је на нож оних који мисле да власти „отварањем новог” бришу старо поглавље и доводе у питање однос према својој прошлости.

Деценијама након Другог светског рата званични став Аустрије био је да је ова земља жртва нацистичког режима. Занемаривано је да су бројни Аустријанци полетно дочекали Рајх и служили му. Беч је касније признао своју улогу у нацистичким злочинима одлучивши да ради на „изградњи свеобухватне културе памћења”. Ипак, и данас им нису страни скандали попут појаве неонацистичких књига песама у десничарским братствима и расистичке песме настале у Браунауу, која људе упоређује с пацовима. Оптерећеност мрачном страном огледа се и у предлогу бившег министра унутрашњих послова Волфганга Соботке да се Хитлерова кућа сруши, што је јавност одбила рекавши да ће тако Аустрија послати погрешну поруку о спремности да се суочи са својим делима.

А Браунау тешко да ће моћи да заувек уклони из сећања везу с Хитлером, без обзира на то у шта ће претворити његов родни дом. Ако питате било кога по чему је овај град познат, рећи ће да је највећи злочинац у историји тамо рођен. Иако је Браунау у већем делу послератног периода био упориште социјалдемократа, тешко је пољуљати ову репутацију. Духове из куће нису успеле да истерају ни књижара, која је неко време у њој била отворена, ни школа и, дуже од 30 година, центар за особе с инвалидитетом. Тешко да ће утваре из ње истерати плавим униформама. Уосталом, сада цео свет прича о томе како ће се у Хитлерову кућу уселити полиција.