Pitanje brojnosti i organizovanosti srpske zajednice u Sloveniji otvara niz složenih tema koje se tiču identiteta, reprezentativnosti i odnosa prema institucijama matične države.
Zvanični podaci o ukupnom broju Srba poreklom iz Srbije, pa i o onim drugim koji žive u Sloveniji, ne postoje. Nedostatak pouzdane statistike otežava planiranje i sprovođenje bilo kakvih kulturnih ili društvenih politika prema dijaspori.
Ko predstavlja koga?
Uočljivo je da srpske organizacije u Sloveniji vode mahom ljudi poreklom iz Bosne i Hercegovine, dok Srbi rođeni u Srbiji ređe zauzimaju vodeće pozicije. To otvara pitanje legitimnosti i stvarne zastupljenosti različitih grupa unutar zajednice. Formalno gledano, sve te organizacije deluju u ime srpske dijaspore, ali u praksi se javlja dilema: da li one zaista artikulišu potrebe i interese svih njenih članova?
Finansiranje i uslovljavanja
Veći deo podrške iz Srbije ide putem saveza i centralizovanih organizacija. Društva koja nisu deo tih struktura često imaju poteškoće u dobijanju sredstava, što stvara osećaj neravnopravnosti. Time se postavlja pitanje da li postojeći model finansiranja podstiče pluralizam ili, naprotiv, ograničava razvoj različitih inicijativa.
Mala vidljivost i ograničen domet
Srpska udruženja u Sloveniji često ističu brojnost članstva, ali procene pokazuju da njihov realni domet nije veliki. Većina Srba u Sloveniji, opterećena poslovnim i porodičnim obavezama, ne učestvuje aktivno u radu tih organizacija. Posledica je slaba vidljivost udruženja, kako unutar zajednice, tako i u slovenačkom društvu u celini.
Medijska slika
Na polju informisanja situacija je još složenija. Štampanih medija na srpskom jeziku gotovo da nema, osim povremenog časopisa sa folklornim sadržajem. U digitalnom prostoru postoji elektronski medij dostupan širokoj publici, ali on često nailazi na otpore od strane pojedinih srpskih organizacija koje u njemu vide kritički glas, nezavisan od njihove kontrole.
Šira posledica: integracija ili izolacija
Nedostatak jedinstvene i inkluzivne organizacije čini da srpska zajednica u Sloveniji ostaje fragmentisana i nedovoljno zastupljena. To ima posledice i na proces integracije u slovenačko društvo: bez jasno prepoznatljivih institucija koje bi mogle da pruže podršku, pravne savete i kulturne programe, mnogi Srbi ostaju van organizovanih tokova i prepušteni individualnim strategijama snalaženja.
Zaključak
Bez obzira na unutrašnje razlike i tenzije, ključno pitanje za budućnost srpske zajednice u Sloveniji jeste kako izgraditi institucije koje će biti istinski inkluzivne, otvorene i u službi svih njenih članova. To podrazumeva i redefinisanje odnosa sa institucijama Srbije, kao i aktivnije uključivanje Srba poreklom iz Srbije u rad organizacija. Samo tako srpska zajednica može postati vidljiviji i relevantniji faktor u društvenom životu Slovenije.
“Centar za dijasporske studije – Nezavisna analiza”
(Tekst predstavlja stručnu analizu i ne odnosi se na bilo koju konkretnu osobu. Autor analize poznat redakciji)
