Политика / Трагови

Јубиларни 60. међународни београдски сајам књига свечано отворили филмски редитељ и писац Емир Кустурица и, у име Русије, Наталија Нарочницка, директорка Фондације за историјску перспективу из Москве.

Међународни београдски сајам књига, шездесети по реду, отворен је пре подне за посетиоце, а ову светковину књиге званично је отвореном прогласио

филмски редитељ и писац Емир Кустурица. Присутне је у име Русије, земље почасног госта Сајма, поздравила и Наталија Нарочницка, директорка московске Фондације за историјску перспективу.

У свом обраћању Кустурица је јасно разграничио важност писмености и образовања од гомилања празних података с интернета, правећи дистинкцију између писменог човека, у класичном смислу, од модерне „селфи” личности која је опседнута собом, једнако као и користољубљем, новцем, као и владајућим идеологијама, „чији је циљ да изведу доказ о томе да смо сви хуље, протуве и сецикесе, и да нас непрестано треба кажњавати”.

Говорећи пре свега о руској литератури Достојевског, Чехова, Толстоја, Булгакова, али дајући примере и Томаса Бернхарда и Џонатана Френзена, Кустурица је указао на стварност књижевности која је понекад реалнија и од самог живота, а поготово од наше савремености, чија је илузорност поткрепљена новим медијима. Кустурица је приметио да све више људи пише, а да их све мање чита књиге, иако отварање Сајма књига пре подсећа на многољудни спектакл сајма аутомобила. Он је упозорио на то да „селфи човек” гомиле неће нестати све док се не деси велика катарза, духовно прочишћење.

– Бити писмен у прошлом веку значило је бити уважен! Где год се појављивао писмени човек, био је запажен. У школи, биоскопу, на улици, у позоришту, на трамвајској станици, у циганмахали. Није реч само о граматичкој писмености, нити о привиду који стварају савремени аутодидакти и извођачи информатичке револуције. Када би неко за некога рекао: „Он је писмен”, или, „Она је писмена” као да је гласно изразио уважавање према особи над којом је лебдео облак, покривајући главу као велику тајну, али и ништа мањи збир врлина. Писмени није био савршен, али му је то била намера. Тешио се и он енглеском пословицом „Nobody is perfect”, а његов врхунац је отелотворен у аргентинском писцу Хорхеу Луису Борхесу. Писмени је затрпан отпадом информатичке револуције, није довољно зао, корумпиран и није се сложио с идејом да нема Бога! Највише на шта је, у том случају, пристао била је Јунгова идеја да су још једино глупљи од оних који тврде да има Бога они који кажу да га нема – рекао је Емир Кустурица.

За нашег познатог филмског редитеља писмени човек је скоро нестваран у својој тежњи ка идеалима истине, доброте и узвишености, али је и страстан као један Оскар Вајлд, који је речју, као сабљом, раздвајао укус од неукуса. Све то је, по Кустуричиним речима, супротно од модерног антијунака, „селфи човека”, који не верује у историју, док с великим узбуђењем прати сваку бубуљицу на свом лицу.

– Како је пуста младост која није открила Антона Павловича Чехова ! Шта би било да нам душу нису преплавиле Толстојеве реченице у којима је светлост падала и на најситнији детаљ! Знали смо боју дугмета на мундиру Вронског, а лик Ане Карењине био је јаснији од упечатљиве глумице на филмском платну. Да није било Булгакова како бисмо осетили апсурд и парадокс? Да није све изгубљено, а никада није све изгубљено, потврђују нам појаве које као усамљене заставе у пустињи машу и потврђују нам да има писмених, само су нам склоњени с очију! Они су стиснути између хиљаду информатичких чуда, јутјубова, ријалити шоуа, али и одређени политичком коректношћу као најновијом верзијом глобалне аутоцензуре – нагласио је Кустурица.

Обраћајући се реци људи која ће и ове године посетити Сајам књига, као избеглицама из реалног живота ка мноштву књига, Кустурица је поново узвисио идеал писменог човека, који ће и на овом сајму књига поново бити прослављен, као што је некада био виђен на свим важним местима у граду.

Ћирилица – непроцењиво благо

У име Русије, земље почасног госта Београдског сајма књига, обратила се Наталија Нарочницка, директорка московске Фондације за историјску перспективу, приређивач серије књига о историјским везама Русије и Србије. Она је Сајам књига поздравила речима о словенској култури, у којој књига заузима посебно место.

– Књиге су реке, које Васељену преплављују мудрошћу. У књигама је непрегледна дубина, оне су нам утеха у тузи…– писао је још у XI веку летописац Нестор у „Повести минулих лета”. У историји старе Русије и у историји Јужних Словена књижевност, хришћанство и државност израстали су из истог корена и нераскидиво су повезани. Српски патријарх Павле је говорио: „Нама Бог није дао ни мач, ни пушку да присиљавамо људе да нам приђу, да постану хришћани. Дао нам је реч...”, казала је Наталија Нарочницка, изражавајући ипак наду у то да и у доба дигиталне технологије снага речи постаје све већа, као и у то да ће се руске и српске књиге у будућности узајамно више преводити и објављивати.

– Ми треба да чувамо и увећавамо непроцењиво благо наше словенске православне културе, нашу Богом дану ћирилицу. Културни код наших народа, упијајући у себе сва достигнућа савременог научно-техничког прогреса, чува нашу самобитност. За Русе и Србе подједнако су драга имена Толстоја, Достојевског, Пушкина, Шолохова, као и Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Добрице Ћосића, Иве Андрића. Нека се овај низ славних имена никада не прекине, нека се попуњава новим именима! Можда ћете управо на штандовима нашег сајма књига наћи за себе нове ауторе, нова дела која ће вам открити Русију – додала је она.

Иначе, ове године се на Сајму први пут организује и Фестивал словенске књиге, основан прошле године у Русији. На Фестивалу ће бити представљено више од 200 књига из области историје и културе, као и дела намењена деци.
М. Вулићевић