РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Томислав Николић
Председник Републике

Андрићев венац 1
11000 Београд
Србија

У Београду, 13 октобра 2015.
Господине Председниче,

обраћамо Вам се у вези усвојеног мањинског предлога само 44 земље од 193 државе чланице УН, којим је Извршни савет УНЕСКО-а увео тзв. „независно Косово“ у своју званичну агенду, што представља непочинство према српском народу, утирући пут пријему тзв. „државе Косово“ у УНЕСКО, што је само први корак ка затирању вековних српских духовних трагова на Косову и Метохији и стварању албанске православне цркве, не само ради брисања наших трагова, већ и ради пљачке огромног материјалног метохијског богатства Српске православне цркве. Удружење књижевника Србије не може да прећути ове догађаје који воде уништавању темеља наше духовности на Космету, а на којима је настала и наша књижевност.

Савремени немачки филозоф Слотердијк био је у праву кад је закључио да је „цинични ум“ данас у свету једини истински делатни ум. Уз право силе и лицемерје, то је, како изгледа, једина константа у међународним односима. За трагичну тачност ове констатације нема уверљивијег примера од односа тзв. „међународне заједнице“ према Србији и њеној покрајини Косову и Метохији, бомбама и терором над Србима претвореној у „државу Косово“. Не само што је, супротно одредбама међународног права Уједињених нација, независност ове територије признало стотинак држава, већ би, као врхунац цинизма, њени покровитељи желели да је, по сваку цену, угурају и у Унеско, специјализовану агенцију УН за образовање, науку и културу! Ако је од нечега тзв. „независно Косово“ безнадежно удаљено, онда су то образовање, наука и култура, односно вредности на којима ове племените људске делатности почивају. Али, шта вреди то сазнање, кад је „цинични ум“ представника држава, које су себе арогантно самопрогласиле „међународном заједницом“, безнадежно далеко од сваког морала и елементарне правде, људске и божанске. Спаљене и оскрнављене цркве, порушени манастири и они који то, захваљујући полицији и војсци, још увек нису, али су прекривени графитима у славу Исламске државе, нису никакво упозорење циничним силницима да, примајући „Косово“ у Унеско, чине страшан грех, један од оних за које је казна спора, али достижна, а искупљења нема. Србија се свим расположивим снагама, у још једној „Косовској бици“, мора одупрети том новом тријумфу „циничног ума“, бранећи себе, своје биће и душу, али и посрнулу Европу која то ни овога пута неће уписати у врлину српске душе. Ово може звучати патетично и несавремено, али је, нажалост, сурово тачно, као и каменовање Срба који у колевци своје духовности и државности не желе ништа друго до да се поклоне сенима предака и рођака, полажући на разваљене гробове ките свежег цвећа. Да Косово и Метохија не би коначно постали само једно велико, заравњено српско гробље, морамо се супроставити намери да ништитељи свега српског, почашћени чланством у Унеску, постану његови званични чувари. Ово више није питање права, политике, па чак ни културе, већ опстанка.

Господине Председниче,
имајући све ово на уму, пружамо Вам безрезервну подршку у настојању да се заустави ова генетски модификована инвазија евроатлантиста на нашу духовну колевку, која ће бити настављена расправом на 197. седници Извршног савета УНЕСКО, заказаној за 21. октобар, под тачком 43, управо на свети дан обележавања нацистичког погрома у Крагујевцу. Штавише, тражимо да се најенергичније, и отвореније него до сада, супротставите таквој политици Западног света. Потребне су конкретне мере и конкретни савезници у православном свету, али и у делу света који се супротставља оваквим насртајима на културу, историју и религију било ког народа. „Циничном уму“ треба одговорити и жестоким дипломатским мерама, снажном подршком нашој СПЦ и активном реакцијом наших медија. Књижевници Србије даће свој допринос томе.

Господине Председниче, уверени у Ваше добре намере, користимо прилику да Вам изразимо наше најдубље поштовање.
УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Радомир Андрић
Председник