После поновног активирања Пројекта „Јадар“ и планова компаније Рио Тинто о копању литијума у Западној Србији, покрећу се бројна питања и дилеме међу грађанима и других градова и насеља широм наше земље, посебно што је литијум у Србији истраживан на више од 60 локација.
Отвара се питање да ли ће реактивација Пројекта „Јадар“ подстаћи и друге компаније које су се бавиле истраживањем литијума да се укључе и да затраже и свој „део колача“.
Министарство рударства и енергетике (МРЕ) за Данас тврди да подаци о истраживању литијума са којима они располажу датирају од 2003. године.
„У периоду од 2003. године, закључно са 2024. издато је 69 решења која се односе на истраживање литијума и пратећих елемената“, показују подаци МРЕ достављени нашем листу.
У истом периоду издато је и 441 решење које се односи на истраживање других метала.
Према њиховим информацијама, укупно 138 компанија добило је одобрења за истраживање метала у Србији.
Што се тиче конкретно литијума, прво решење издато је предузећу „Рио Сава експлорејшн“ 8. јуна 2004. године за извођење геолошких истраживања евапорита у подручју Јадарског неогеног басена, на подручју Лознице, како је објавило Удружење „ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ“ (ППНС) на основу података добијених од МРЕ.
Ово предузеће, које је ћерка фирма корпорације „Рио Тинто“, било је једино које је добијало дозволе државе до 2010. године, пише ППНС.
Различита решења везана за литијум добијала су следећа предузећа: „Рио Сава Еxплоратион“, „Рио Сава Еxплоратион“, „ЛитхиумЛи Балкан“, „Ултра Балканс“, „Балкан Голд“, „ЛитхиумЛи Еxплоратион“, „Раре Минерал Ресоурцес“, „ГеоМин Цонсултинг“ (данас Еуро литхиум Балкан),
„Нова Центаури металс“ (данас Балкан истраживања), „Центурион металс“ (бивша „Нова Центаури Металс“), „Еуро литхиум Балкан“, „Јадар Литхиум“ (данас Балкан Истраживања) и „Серметцо“.
Еколошки аналитичар Игор Радошевић за Данас указује да када се помиње литијум сви мисле само на компанију Рио Сава.
„Рио Тинто није једина компанија која планира да копа литијум у Србији. Поред Рио Тинта на територији Србије своје руднике литијума планирају и компаније „Еуро Литијум“ која свој први рудник планира у Ваљеву, Убу и Мионици, док компанија „Балкан истраживања“ планира руднике литијума у околини Јагодине, Горњег Милановца, Рековца, Пожеге и слично“, тврди он.
Рудници литијума се, према његовим речима, планирају на 30 локација по Србији у троуглу Лозница – Ваљево – Бор.
„То је територија од преко 22.000 км2 на којој живи око два милиона људи“, указује Радошевић.
Он наглашва да је рудник литијума у долини Јадра први од 30 планираних рудника литијума.
„Он има задатак да пробије баријере у виду испуњавања добијања свих потребних дозвола и студија, а поготово Студије о утицају на животну средину која је круцијалан документ.
У случају да прође рудник Рио Тинта у Лозници настаће домино ефекат где неће бити могуће спречити отварање и других планираних рудника литијума у Србији“, сматра Радошевић.
Где су до сада све вршена истраживања литијума?
Како је Удружење ППНС објавило на основу података добијених од МРЕ и других институција, у раздобљу од 2004. до 2024. године, издатим решењима за истраживање литијума било је захваћено укупно 63 подручја на територији Србије, што обухвата и градове, општине и села, односно насеља.
Према писању овог удружења, то обухвата и три басена: Јадарски басен, Рековачки неогени басен и Ваљевско-мионички басен.
Ту су Аранђеловац, Бадање, Баљевац, Бела Црква, Белановица, Блаце, Брајковац, Бујановац, Букуља, Цер, Чачак, Дивци, Добриња, Дудовица, Горњи Милановац, Горобиља, Јадарски басен, Јагодина, Јаловик, Јанок, Јежевица, Каменица Шабачка, Кнић, Коцељева, Косјерић, Крагујевац, Крајковац, Краљево, Крупањ, Лађевци, Лајковац, Лазаревац, Лозница, Лукавац, Љиг, Мерошина, Мионица, Мровска, Ниш, Осечина, Осладић, Петловача, Пискања, Пожега, Прељина, Рача, Радуше, Рашка, Рековац, Рековачки неогени басен, Сиоковац, Шабац, Шаторња, Топола, Трговиште, Трнава, Уб, Урсуле, Ваљево, Ваљевско-мионички басен, Варварин, Владимирци и Врање.
Дакле, истраживања су обухватила различите делове наше земље.
Портал „Врање неwс“ подсећа на раније тврдње еколошког активисте и члана Еколошког устанка Драгана Антића да постоји чак 28 локација на територији Врања и Пчињског округа на којима су спроведене фазе истраживања за ископавање литијума и бора.
„Што се тиче околине Врања, спомиње се Клиновац, прича се и о копању литијума и злата у околини Босилеграда. Рио Тинто је заинтересован и за Трговиште, Кленике, Спанчевац, Русце, Буштрање, Ново Село. На 28 локација у Врању и околини они су завршили две фазе истраживања, и то пише на сајту Рио Тинта“, рекао је раније он.
