BEOGRAD – Nove sankcije uvedene od strane Ukrajine naspram Rusije obuhvataju pojedince i pravna lica, ali nije reč o licima samo iz Rusije, nego iz čak 23 zemlje, a među njima ima i Srba. Tim povodom smo razgovarali sa jednim od naših ljudi protiv kojeg su sada uvedene sankcije, a koji je na udaru ukrajinskih vlasti od samog početka rata u Ukrajini. Reč je o Draganu Stanojeviću, predsedniku udruženja Srpska dijaspora Evroazije, koji za Pravdu kaže da je cela stvar skandalozna, te da ne postoji nijedan dokaz o bilo kakvoj njegovoj umešanosti u delovanje protiv Ukrajine i da je reč o klasičnoj hajci.

Write comment (0 Comments)

Dramski pisac Siniša Kovačević, trostruki dobitnik Nušićeve i Sterijine nagrade, kaže da ako ima u vidu svoje godine, činjenicu da u srpskoj političkoj kotlini ima stotinu stranaka, da je afirmaciju stekao u matičnoj profesiji, u tom smislu njemu

Write comment (0 Comments)

Разговарала : Славица  Јовановић
Вељко Губерина је један од доајена југословенске адвокатуре . Рођен је
9. септембра 1925. године у Вргин Мосту, на Кордуну . Борио се и
изборио против смртне казне. Младић и старац . Нејаке је од јаких
бранио . Мале је учинио великим .Неуморни краљ судница , осим што је
бранио више од од 750 осумњичених, написао је и на десетине књига,
међу којима су " Бранио сам" , "Реаговања" , "То сам и рекао" ,
"Сведок историје"... итд . Никад на раскршћу. Ни пречицом, ни
заобилазницом, никад на погрешном колосеку. И увек испред. Предодређен
да побеђује. Пакосници су знали да говоре: - Зар је овај још жив? " А
он је остајао достојанствен, недодирљив, неподмитљив. Кад су сви
говорили углас, ћутао је ! Кад су сви ћутали, плашећи се и своје
сенке- он је говорио! Осуђивао свет, плакао над судбином мале Милице
Ракић , плакао са лелекачама  које синове изгубише на Косову . Године
2000. одлазио у  Косовску Митровицу  да одбрани Србе од монтираних
судских процеса . Старац са еликсиром младости, енергије и упорности .
О њега су  оштрили зубе  и често без зуба остајали, јер Вељко Губерина
је доајен југословенске адвокатуре, велики Србин и велики Православац,
добитник ордена  Саве првог степена 1977. године Признање му је уручио
Патријарх Србски Господин Павле  лично . Био је два пута председник
адвокатске коморе Србије , једном председник Савеза републичких и
покрајинских адвокатских комора Југославије . Често помаже православне
манастире .На правном факултету додељује се награда за беседништво,
коју је он устројио . Својим неуморним прегалаштвом доказао је да "
нико нико  залуд земљом не корача" . Оваква инспиративна биографија
била је изазов за овај интервју .

Дописница Трагова Славица Јовановић са легендом српске адвокатуре.

- Бранили сте Србе са Косова, зато нас интересује Ваше  мишљење о
независности ове србске покрајине?

Славица Јовановић дописница Трагова са легендом српске адвокатуре

-То је оно због  чега морам да признам - да горим , јер припадам
генерацијама које су расле , развијале се и стасавале на Косовском
миту. За мене, као човека са  Кордуна , чији су родитељи живели под
Фрањом Јосипом и Аустроугарском , који су исто тако имали сан , да
један део , тај део србског народа буде придодат нашем центру  Србији
. Они су доживели 1918. годину . Ја сам рођен у земљи у којој су
остварени снови нас  Срба из свих могућих крајева . Зато отворено
кажем да то нико не може да оспори . Зато кажем и да сагоревам по том
питању .Људи су ми говорили : - Ако, нека је пропала твоја Српска
Крајина , псовао си, сви знамо  у овој улици! А ја овде станујем 61.
годину ! У улици Кнеза Милоша у Београду. Цела ова улица је центрум .
Овде је председништво Владе, овде је Генералштаб , овде су сви судови
, али и сва могућа финансијска олигархија , сви су се они овде
сконцентрисали . Овде је центар Београда, а Београд је центар србског
народа!

 -Говорите узбуђено и огорчено ?

- Био сам  јако  разочаран што после петог октробра, који сам као и
многи други једва дочекао и сматрао сам да ће за неколико година од
тада доћи поново оно срећно доба у коме сам рођен и у коме сам живео и
које сам са правом опет очекивао . Међутим, видео сам да се то није
остварило и због тога сам почео да пишем неку врсту монографије . Не
монографије моје породице, него прилика , времена у коме сам живео . С
обзиром на порекло моје породице, на евентуални мој статус и на  начин
на који сам кроз живот ишао , био сам у ситуацији да све добро пратим
. Осмотрио сам све тадашње догађаје . Да се похвалим, управо је
објављена моја књига "Сведок  историје" , која обухвата период од мог
детињства у Вргинмосту и Кордуну, где сам рођен, до Карловца, где сам
ишао у основну школу и у Гимназију . До 1941. године живео сам срећно,
све до доласка усташа. Тада сам морао да побегнем у Србију, као и сви
остали . За време окупације, био сам лепо примљен у Јагодини .

- Јагодина Вам се одужила ?

- Јагодина то памти. Чак сам добио и плакету града , као заслугу што
сам свуда причао да никада нећу заборавити прво парче избегличког
хлеба, које сам добио у Јагодини , као и многи други Срби који су у
Србији затражили уточиште . То сам увек причао, од Марибора доле до
Битоља . И зато је то дивна и велика ствар , јер ја сам много
пропутовао и свугде о томе говорио. Због тога је чак и Генерал Петар
Грачанин , који је по свом статусу после Другог свтског рата био
најутицајнији Јагодинац , а био је добро обавештен о мојим иступањима,
једном приликом казао :" Вељко Губерина је господин који је рекао да
никада неће дозволити да се неко "набаци"  на било ког сељака из среза
Величког Јагодине и Поморавља ". Дошли смо све су нас  издржавали ,
прихватили под свој кров и сви смо остали живи . И сви смо се вратили
тамо одакле смо побегли . Због тога сам био дужан да опишем то време у
коме сам живео. Да опишем и оне личности које су по мени биле врло
значајне за живот моје државе . Описао сам и ове последње догађаје .
Ја то свуда отворено причам, зато мене нема на телевизији , ни у
новинама, јер кажем једну ствар ...

- А шта то кажете?

-Обраћам се председнику Републике и Премијеру речима : - " Председниче
Републике , Премијеру , како то да нисте никада казали : ви господо из
НАТО-а , који сте нас  тако зликовачки напали  без одобрења ОУН ;,
говорили сте да сте то морали да урадите , како би спасили од
хуманитарне катастрофе милион Албанаца , које је Милошевић протерао са
њихових огњишта , иако то није тачно ! Није их протерао Милошевић ,
него су их протерале ваше бомбе "! Али, у то не улазим . Међутим ,
како то председниче , како то по Богу брате да Вас  Америка и цео
свет одушевљено дочекају , а ви немате смелости да кажете : - " Ако
сте нас  бомбардовали да се Албанци врате на своја огњишта , зашто сад
дозвољавате њима , да терају наш народ, који је тамо по прецима везан
за свој завичај"! И друга ствар, свима сам рекао да ће одговарати да
ли на суду , да ли пред историјом србског народа . Зато ми је савест
мирна, зато ме народ и сад зове у разне крајеве, иако се о томе не
пише. Ја пишем , јер моје књиге , од Канаде до Аустралије , иако ни
једна није пуштена у продају, него је по једна отишла свим нашим
архијерејима , који их носе са собом . Моје књиге се налазе тамо у
њиховом библиотекама , тако да наш србски народ на свим континентима
зна да сам жив и здрав. О мом деловању извештава телевизија у Бечу ,
удружење "Истина" , даје извештаје , све што кажем, забележено је у
штампи.

- Какве су реакције оних који се не слажу са Вашим мишљењем?

- Није се допао мој протест овом мом комшији, овом америчком
амбасадору, који се свуда меса, који је за мене као Лајстер ,
командант овде у име Вашингтона, али ипак су рекли :  то је казао
Губерина! Ја сам задовољан. Па и сада су пренели то што сам ја рекао,
да нико није казао оно што сам ја казао Туђману. И мени је Туђман
рекао :" - Губерина, ви Срби из  Хрватске, сте били грађани Хрватске.
Па уместо да идете преко парламента  ви сте направили  оружану побуну
против државе ! Говорио је да се позивам на стрпљење  и разговор , али
је увек истицао , да никада Срби нису имали државу на територији
Хрватске и да су били грађани  Хрватске , који су подигли побуну и
зато Хрватска има право да  свим средствима заведе ред и мир ! А ја
сада питам Тадића, питам Коштуницу , како то да ако то не зна Буш ,
јер Американци 250 година немају своје државности , ни државе, а ми
који припадамо државама Европе, који смо хиљадугодишњи народ, како то
да не кажете сада ви , са своје стране :  а шта су били Шиптари на
територији Србије? Били су грађани државе Србије! Па зар они нису
извршили побуну, оружани устанак против Србије ? Зато сам миран, о
томе говорим и у мојој последњој књизи. Износим све што се дешавало и
морам да признам, да је од 1965. године  било више поштовања ,   и за
време Броза , него што има данас..

- Шта би посебно желели да поручите читаоцима?

-  Без обзира на све  ја верујем да неће  бити продатих душа који би и
своју породицу  продали за тај проклети долар   и да се премијер
Коштуница тргао, јер  овако није говорио петог  октобра . Али , али
када није могао од оног шиптарског олоша четири сата да дође до
Грачанице и стигне на службу , иако је био уредно најављен , онда је
дошао и казао: - " Косово је било Српско и увек ће  бити Српско " ! Е,
сад и ја кажем :  ако он   остане при томе  и ако је тако прихватио и
Тадић у кога немам поверења јер верујем овом првом , ако су се тако
определили, да се никада не сме прихватити независност Косова , онда
има наде. Ускоро ћу  бити  гост у  Бечу . Тамо ће моћи сви да чују
поруку : нема Србина који ће икада акцентирати стварање неке државе на
територији Србије , јер већ имамо шиптарску државу у Албанији . То
само Американци могу да смисле, а  ови  други  би због  добре награде
од стране шиптарског народа , хтели тако да причају . Али , ја ћу им
рећи , да ово запамте!

-Шта је најдрагоценије што треба запамтити ?

- Нико није  питао ни немањичку Србију , ни Бугарско Царство, ни
Византијко, када су дошле Османлије и покориле Србске земље.  Неколико
векова су овде били робови, па су опет реституисане њихове слободе и
1912. године је  завршено то питање. Тада је решено питање између
Шиптара и нас. Е, тако исто сада . Према томе, Америко, можеш не знам
каквом  твојом силом  да наредиш, али запамти свака је сила за
времена! На крају , србски народ треба подсетити да је 1217 . године
Стефан Првовенчани , син Стефана Немање , крунисан круном Римског папе
за србског краља , а 1219 . године овенчан је круном Светог Саве , као
Србин Православац , Стефан Првовенчани . Према томе , ако је 1217 .
године на мапама света Србија била уписана као Краљевина, погледајте
данашње  мапе и погледајте где хоће да се испише име државе Албаније .
Можда да сте то памтили , до овога не би дошло !

Write comment (0 Comments)

Postoje oni koji ga hvale i oni koji ga kritikuju. Ipak na reči koje napiše ili izgovori ne možete ostati ravnodušni. Milan Vidojević je pisac i publicista. Autor je izuzetno čitanih knjiga kao što su „Iluminati 666 „, „Četvrti rajh“, „Dosije omega“, „Princ i fantom“. Poslednja knjiga koju

Write comment (0 Comments)


Разговарала: Славица Јовановић
 АКАДЕМИЈА "ИВО АНДРИЋ" - БЕОГРАД  НАЈАВЉУЈЕ " СУСРЕТЕ СА АНДРИЋЕМ"

Реците нам нешто више о Академији " Иво Андрић " ?

 - Оснивач  је и Министарство за културу и медије, тада је  Министар културе била  проф. др. Нада Перишић  и наравно они су Оснивачи , а ми од 5. октробра 2000 на овамо ништа нисмо имали од ових Министарстава културе, не само да нисмо ништа имали него је и ситуација трагикомична. Једини Нобеловац кога читају на преко шездесет језика и који је наша застава културе коју треба високо да држимо, а ми смо је гурнули под кревет. За то време имамо с правом Дисово пролеће четири дана, сад траје и дуже у Чачку , онда имамо Десанкин мај, све је то у реду и хвала Богу да је тако, имамо Драинчеве Сусрете у Прокупљу, имамо  да не ређам и дане Булатовића , затим  Васко Попа у Вршцу итд . Док једини наш  Нобеловац Иво Андрић  нема  Андрићеве дане. Покровитељ свих ових манифестација  је  држава, односно Општине. А ми у Београду немамо Андрићеве дане и немамо покровитељство ни од кога.  Нити од Скупштине Града, нити од Владе,  иако је она влада била  социјалистичка, где је Министар културе била једна дивна особа проф.др. Нада Перишић . Која се  мени се као иницијатору Иве Андрића захвалила што сам и њу замолио, односно Министарство културе да буде Оснивач . И тако смо сад у једној интересантној ситуацији да све Владе после 5. октобра једноставно игноришу наше највеће име у култури,  Иву Андрића. Додуше  постоји његова оставштина -Задужбина , али то није то. Ми смо основали на моју иницијативу Академију " Иво Андрић  ", где су оснивачи били академици: Добрица Ћосић ,  Василије Крестић,  академик Драган Недељковић , затим покојни Шиповац и покојни Здравко Велимировић   који је био члан Црногорске академије наука и уметности Цану ...  Међу писцима  познатим су и Зоран Глушчевић , Слободан Ракитић,  живи су још увек Предраг Богдановић  Ци , Бранислав Бојић  . Ја сам наравно као Оснивач  и председник  и председавам најчешће жирију , ми имамо о свом руву и круву, ми сами то на неки начин финансирамо.  Једно време је финансирала и Дојна Галић Барр , она је живела у Америци , имала је своју клинику, била је богата жена и она нам је помагала , написала је неколико дивних романа и добила је наравно висока признања Академије " Иво Андрић  ". И ми сада имамо преко 40 писаца, којима  смо дали разна висока признања, високо признање,  интернационално признање итд,  за ове који пишу ван Србије, а истовремено имамо признање за животно дело, које  смо доделили када смо славили петнаестогодишњицу нашег постојања и ја морам да се и овог пута захвалим  госпођи проф. др  Славици Ђукић  -Дејановић  која је тада била председник Скупштине и уступила нам је  свечану скупштинску салу дома, дома народа за ту свечаност. Ми имамо високо признање за животно дело, велике повеље су  добили академик :  Добрица Ћосић ,  академик Драгољуб Недељковић , Кустурица, Дојна Галић  Барр, велика песникиња са Косова  и др. књижевности  Даринка Дара Вучинић  , затим Бранислав Бојић  велики песник и романсијер и покретач  и културни делатник високог ранга  Витезовић  , затим човек јако ангажован на откривању  праве истине о страдању србског народа  писац и публициста  Мирољуб Бајић  , који је направио највише филмова србског народа и о србској правди , пре тога смо дали  др. Милану Булајићу  он више није жив , онда смо дали Драгољубу Стојадиновићу за његово капитално дело о Андрићу  и Добрици Ћосићу , постхумно смо дали високо признање за животно дело Златку Красном , Светиславу Павичевићу.

Настављате са доделама награда најуспешнијима?

 - Ми и даље додељујемо награде овог пута ће признање  добити за животно дело Адам Пуслојић  , велики песник  и академик, члан румунске академије наука, одличан сликар, има ту још  неких имена. Ми имамо три пута наше манифестације. Прва манифестација се одржава  10. децембра то сам ја основао и назвао  Дани Иве Андрића и српске писане речи , то  је дан када је Иво Андрић  примио у  Стоцкхолму Нобелову  награду, тада обележавамо награђене песнике и писце и говоримо о Иви Андрићу. Затим ми смо увели награду за посебан допринос делу о Београду, то је добио поред тога што је добио и награду за животно дело за књигу песама о Београду Предраг Богдановић  Ци и добио је постхумно Зоран Крстановић  за "Чумино коло "  тротомни роман о Београду, ми ћемо наставити са тим делом. Ми то дајемо фактички када је Карађорђе ушао у Београд и ослободио Београд , то је био неки новембар месец , а ми ћемо вратити ону Октобарску награду, али за све нам требају средства . Академија "Иво Андрић"  је потпуно без динара, све плаћамо из свог џепа а државу за то није брига, иако су многи људи рекли је да Академија "Иво Андрић "  исто што и је у Француској Академија Гонкур и Гете Институт у Немачкој. Установили смо чак три конкурса за прву књигу нови таленти , затим за  књигу која има своју високу вредност, али није познат писац и трећи конкурс за  дела за децу и младе,  то је награда Владимир Личина , на жалост то све треба  да оживимо ако дођемо у неки  буџет, ако дођемо под кров или града Београда или Министарства Културе која је Оснивач . Наравно имамо још  манифестација поред тога  имамо 10. децембра, имамо крајем марта, када је нас је Андрић  напустио зове се "Сећање на Андрића " то ћемо имати и 27. марта  2014. год. у Удружењу књижевника Србије . Имамо поред Андрићевог споменика" Под Андрићевим небом " , то су наше манифестације. Ми имамо амбицију  да оснујемо  четири до пет  секција у неким већим градовима  као што су : Нови Сад , Ниш , где  би радила Академија "Иво Андрић " јер се показало да она поспешује писање , изазива већу заинтересованост за књигу  и што је најважније обогаћује културни живот .

Када ће бити представљени најуспешнији лауреати?
 -У УКС-е 27. марта 2014. године  имамо сусрете " Сусрети са Андрићем " , као да је он још  увек жив, сећања на Андрића а сад  ћемо то назвати " Сусрети са Андрићем"  тада ће Адам Пуслојић већ поменути добити признање за животно дело - повељу   онда ће још  неки добити повеље и награде,  неке награде морају бити симболичне што се каже - картонске , јер ми немамо средстава, то ћемо касније претворити у повеље ако дођемо до неких средстава . Јер мислим да је ово брука ... Морам да вам испричам : десио се један случај у немачком граду , када је у том  граду била светска изложба онда је испред хрватског павиљона био  је велики  пано Андрић  и преко пута велики пано Тесла , о томе су писале немачке новине онда је један немачки новинар  када се отварао тај павиљон упитао : - како то да сте ставили  два  србска представника на павиљону, овај се нешто узмувао , а он је онда рекао господине новинар ја сам добро обавештен  ја знам да ваш  велики писац Радомир Смиљанић је  основао Академију  " Иво Андрић  ", ви немате у Хрватској  никакву Академију " Иво Андрић " , немате у Загребу  ни бисту Андрића ни  нигде а у Београду постоји велики споменик у природној величини Андрића и ту Смиљанић  организује сусрете писаца " Под Андрићевим небом" , поред  осталих манифестација. Што се тиче Николе Тесле  отац му је био протојереј , а мајка му потиче из владичанске  православе породице, како сте ви њега сад претворили у Хрвата ?!  Е то је био инцидент и сви су се згранули  а он је почео да замуцкује и да објашњава,  тада није била хрватска држава само аустроугарска,  било је интересантних чарки око тога свега  и сад видим они  поново западају у исту грешку, они оснивају Дан Николе Тесле , па нека им , ми волимо да се о Тесли  што више чује , али сви знају да је Тесла био и остао Србин . То сви знају и цео свет то зна и онда је још тај човек рекао био је јако добро обавештен , да се око споменика Иви Андрићу у Београду окупљају србски писци , ту је такође његов спомен-музеј, који посећују деца, гимназијалци и студенти заинтересовани за Андрићево дело , док тога у Хрватској нема. Лако је изнети један  пано и исећи лик Андрића. Андрић  је сам рекао у писму Зденки,  у чувеном писму Зденки да је он уствари  србски писац и на крају крајева, Немац је још  рекао и  ово : -  тема  његових дела  На Дрини ћуприја и Травничка хроника су тема страдања Срба... Али да се вратимо на  добитнике  специјалних признања односно имена  лауреата.... Листа још  није дефинитивна али сигурно су добитници  госпођица Гордана Петковић   и такође  трећи пут заслужено наша чланица  Извршног Одбора, она је заслужила својом збирком поезије " Златовез муња ", Славица Јовановић , која  је уствари портпарол наше Академије" Иво Андрић "  и осим  тога она је ту збирку посветила генералу полиције др. Братиславу Дикићу великом родољубу, који се усудио да сруши споменик албанским терористима у Прешеву  и заложио се да се подигне споменик србским полицајцима, припадницима Жандармерије, који су киднаповани а потом зверски убијани и мучени у рејону села Лучане, Општина Бујановац, а осим тога осим што је истраживао злочине над неалбанским становништвом на Косову, био је и тешко рањен и који  ни по коју цену не жели да се одрекне Косова, чак је написао и Заклетву Србског народа, јер због његове борбе за очување Србије коју је и крвљу бранио, ја ћу предложити да му се сви поклонимо, ја ћу први устати да му се  поклоним. У мом роману који сад завршавам "Убијање Србије "  биће мото њена песма Посмрче и ја вам  морам рећи неколико стихова:
 " У  земљи ратова, деца се рађају после очеве смрти, зову их посмрчад,
рађају се на царски рез. Небо им пресеца пупчане врпце
у руке их прихвата бабица и дарује сиротиштима...
Очи им најтужније, радиоактивне, сијају у мраку, они су првенци и првород,
предодређени су да носе гас - маске, да се заштите од тровача,
њима је хелијум и кисеоник једини спас,
док босоноги корачају, минираним пољима рата "...

 Непријатељима Србије, јасно сте давали до знања да су непожељни ?

 -Кад је био Ролан Дима он је испричао тада да је био потрешен што је "Бела Ружа"  и Удружење  изгнаних Срба из Хрватске направило митинг поред Маријане споменика француско -србског пријатељства онда је Смиљанић  тај споменик  завио у црне чаршаве и рекао:-  наша љубав према Француској је умрла, то је емитовала француска телевизија Антена, Митеран је то видео, био је дубоко потрешен, то је све причао у "Вечерњим новостима "  Ролан Дима , чак и наслов каже да је био потрешен , када је видео да су Срби тај споменик умотали у црно , е онда је пришао Радомиру Смиљанићу новинар  Антене са камером  и онда рекао дрско: - знате ли ви господине да сте оскрнавили један споменик? А ја сам одговорио :-  а да ли ви знате да сваки споменик који има уметничку вредност мора да има и снажну поруку , ова порука више не важи , наша љубав према Француској је умрла, Француска  нас је издала и нека Француска  броји хиљаде и хиљаде србских мученика  које су убијале , у Хрватској усташе , у Босни и Херцеговини зелене беретке итд , рекао сам добро је да га нисмо срушили,  јер овај  споменик заслужује да буде срушен и да каменчиће тог споменика пошаљемо вашем председнику Митерану. Можда није требало тако да кажем, али он је човек  све то пренео и емитовао тај разговор самном . Још  једном сам био недисциплинован у светским размерама, али искрено . Када смо почињали блокаду Дунава  то је била организација " Бела Ружа " и југословенско речно бродарство,  они су нам помогли , они су довукли бродове и ми смо направили у цик- цак  и ту је требало да нам Милић  од Мачве да отвори изложбу слика , а Матановић  да игра симултанку на сто табли  . То су све наши родољуби били , тако смо ми уствари добили дозволу да на два три дана преградимо Дунав. Е, сад шта се дешава ? Ја сам одржао тај говор било је много света, било је много новинара, двадесет камера,  само из Немачке су биле три,  телевизија један, телевизија два , телевизија три, три камере и комплетни тимови.  Када када сам завршио говор окренуо сам се према њима и на немачком рекао , ја ћу то сада рећи на србском:-  а сада неколико речи за вас даме и  господо из Немачке. Немачка је сада по трећи пут у овом веку своје зликовачке руке до лаката увалила у недужну српску  крв  и  они су то наравно снимили јер сам то рекао на немачком и  сазнао сам то исто вече од Петера Римкорфа  он спада у највеће немачке и  европске песнике и  мислиоце , он ме зове телефоном , он је додуше јеврејског порекла и имао је пуно разумевања за тај мој екцес, што је оптужујем  Немачку да је окрварила руке о невину српску крв . Он је рекао . - Рашо. Радомире па и мене си оптужио,  одговорио сам:-  тебе нисам ти ниси Немац. Он се насмејао, а одкуд знаш ? Па ево сад је било на телевизији гледао сам цео твој говор  је дат на немачком. Можда је погрешно  пренео спикер!? А он је снимио то и пустио и стварно сам чуо свој глас на немачком . Те вечери 26 милиона Немаца је чуло тај мој говор у најугледнијем  дневнику  немачком и тако сам  ја пао у велику немилост све до сада ове госпође Меркелове. Ја не кажем, али је Грци називају Нова Хитлеровка.  Сад она хоће да казни  Русију,  а од чега ће  да има погон за Русију која је једина радила и која није имала кризу , а добијала је погон  из Русије, како она то замишља? Па нек прави Меркелова ветрењаче да јој покрећу машине.  Знате ја сам превео Мајн кампф Адолфа Хитлера и на преко  300 страна полемички га коментарисао и тамо сам видео обиље ствари против Срба које је Хитлер изнео.  И сад ћу направити једну књигу која ће се  звати: " После Хитлера Хитлер " ! У ствари моја теза је прва коју сам доказао и коју сам већ  објавио да је фактички оно храбро Титово не Стаљину  био тајни договор , односно наређење Стаљина Титу и то мислим да је Дејан Лучић  пренео јер ја сам коментарисао и Лучићеву дивну књигу која има наслов : Исламска Република Немачка , пошто страшно много Турака  долази у Немачку, он види да ће Немачка за десет година бити Турска . Када је Черчил 1948 године  у својој кампањи да поново буде премијер рекао гласно и јасно: -  ми смо заклали  погрешну свињу, није требало заклати Хитлера него Стаљина . Хитлер ће нам  требати још , а онда исто 1943. године , постоји документација за те тајне седнице владе, рекао прекинимо бомбардовање Немачке,  требаће нам за Русију . Черчил је био велики непријатељ словенског света поготово Русије , зато то енглеско подметање  ноге Србима стално. Е, сад шта се дешава , Стаљин кад је видео, Черчил је рекао 1948.год. имамо  милион и по  немачких заробљеника , наоружаћемо их до зуба, а они су ратници без премца послаћемо их на Русију и бацити десет атомских бомби на Русију,  јер они немају још атомску бомбу, морамо да журимо док је и они не направе, е сад лиценција поетика , Стаљин зове Тита тајно у Москву и каже му Валтер, ти ћеш то је наређење ,  окренућеш се против мене , ти ћеш  мени рећи једно велико не и кренућеш да ме нападаш , онда ће они помислити да се наше социјализам- комунизам распада већ  изнутра  и онда неће бацити те бомбе које могу донети те атомске отрове, према томе добићемо две три године, јер ће бити велика  дискусија  дал да се послуша Черчил дал да се крене,  за то време , ми ћемо имати своју атомску бомбу и то хидрогенску ...итд . Велико хвала руском народу , он се захвалио   и заштитио нас од фашистичке Хитлеровске немани, да није било Русије, ми би данас били робови на немачким пољима, као што ће многи Грци а већ  јесу. Јер је госпођа Меркел увела штедњу, па су многи остали без посла а она је добила јефтину радну снагу као што добија сада из Хрватске такође  и наравно Бугарске,  Румуније па и Мађарске јер они људи морају да раде да хране своју децу и не питају шта добију за надницу,  добију уствари десети део онога што добије немачки радник. И ја сам једном немачком новинару који ме интервјуисао на сајму књига рекао :-  да  госпођа Меркел исту грешку прави као Хитлер , окреће жестоки поштени свет против Немаца јер ми знамо да Немци имају своју изреку а то значи, народ господар . Народ Господар значи они треба да господаре  другим народима. Е , неће господарити ни србским ни руским народом, а богами ни грчким, јер ја сам рекао том Немцу, погледајте ви какав ће бес Грка да груне због тога што им гладују деца због Меркелове и што морају да буду нови робови у немачким фирмама .Тај ће бес да букне јер једино у Грчкој постоји Тајна анархистичка Партија , ако се она повампири богами ја то не бих желео народу Гетеа, јер Гете је високо волео и ценио србски народ  и српску поезију. Он је са Шилером основао такозвани стумунг бранк покрет немачки по угледу  на јуначки косовски циклус, а примио је Вука Караџица цео дан , иако  је Волтеру дао само неколико дана пре тога , а толико људи је ишло код њега  јер он је био највећи  мислилац и највећи умник Европе и он је имао сатнице колко  ће и коме ће колико времена моћи да посвети . Волтеру је одредио двадесет минута, а  Вука је сачекао у граду његовом Вајмару пред својом кућом, одвео га је прво  у своју радну собу и рекао му: - овде сам месецима са вама и данас ћете бити цео дан мој гост на ручку и вечери . Ето тако изгледа наша културна србска стварност која је прећутана а ја то морам у свом роману Убијање Србије да вратим. На пример Гете је рекао Вуку како је могуће у оно време да србски песник који свог највећег јунака Краљевића Марка велича као победника над Мусом Кесеџијом  највећим турским јунаком  и на крају каже:- јао мене до Бога милога где погубих од себе бољега! Признаје да је бољи јунак од њега био Муса Кесеџија, то је висок песнички морал, то је Гете ценио, као што је јако ценио и поему Бановић  Страхиња, где је Бановић  Страхиња својој неверној љуби све опростио . не само неверство у љубави, него што је помагала Турчину да га победи, опростио јој све и вратио је у своју кулу. То је каже  за оно време нечувено, па и данас.

 Недавно сте имали операцију и док сте боравили  у шок- соби настала  је анегдота !

- Ја сам имао операцију слепог црева које се повампирило у мојим осамдесетим годинама и онда је наравно извршен како је мој пријатељ који ме оперисао рекао - царски рез , морао је да буде велики захват да извуку све да не би случајно парчићи остали, јер то би било фатално .У шок -соби кад сам се пробудио примао сам већ увелико инфузије против болова и чујем десно од себе чујем неке своје речи, на пример ја сам једини говорио на немачкој телевизији и овде и свугде да су други имали исламизацију, католичење, унићење, германизацију  али Срби  никад нису имали православизација., јер то систематски нису радили, даље није прошло као термин терминологија и ја видим да они понављају моје речи у томе онај један каже другоме:- треба да читате Смиљанића то је рекао човек  и он ће ме демантовати ако ја сада измишљам и ја нисам тада сазнао његово презиме сазнао сам само да је био професор на универзитету. Треба да читате Смиљанића тамо ћете много тога наћи, онда сам мало онако подигао главу, окренуо се према њему и рекао сам му :- извините господине ја се зовем Радомир Смиљанић , на његово велико изнанађење  Ово не говорим зато да се ја хвалим, већ  само да кажем да србска мисао о нашем страдању није умрла. Када су Немци овде правили интервју о стању свести који су назвали су га национални осећај, онда је гост био Дејан Медаковић позван је такође покојни Ђинђић и ја Радомир Смиљанић пошто смо јако добро знали немачки језик и својим делима познати у Немачкој, онда сам се ја нагео према Медаковићу, ми смо га звали Медо, онако пријатељски : -него слушај Медо мени се ово не допада национални осећај они ће нас  интелектуалце направити чак и националистима и већ  како их тамо називају и ја предлажем да ми назовемо емисију легитимни национални осећај ..., према томе ми ћемо тражити да се емисија  зове легитимно национални интерес , а мени је Медаковић  рекао :- немој сада ја знам Немце као и ти то ћемо ми неколико пута да поновимо за време разговора  а они ће је емитовати сад у недељу и неће моћи то да скину легитимни и остаће то легитимни. И ја сам наравно добио одмах поруку  из Немачке од мојих пријатеља , да се та емисија стварно зове Легитимни национални интерес. Ја сам тада говорио њима , не можете ви Србе назвати ратоборним и  дивљачким народом , када су Срби оно што је највредније воле свој  пород и  дају им  имена на мир . Извините ја се зовем Радомир , ја хоћу да буде мир, ми имамо Бранимир онај који брани мир, имамо Славомир,  онај који слави мир , имамо Трпимир онај који трпи мир и онда сам наређао преко двадесет имена на мир  која имамо,  исто тако Љубомир итд . Имамо  имена на Слободу, имамо Слободан, имамо Слободанка имамо и имамо Слобода , вереница Лоле Рибара  који је погинуо у рату са вама Немцима , његова вереница се звала Слобода и она је уморена од стране Гестапоа, мучена је и уморена. Е , па сад хоћете ви сав тај народ да претворите да је  он правио Аушвице , абецеду страве и ужаса  Аушвица и онда сам наређао петнаест, двадесет првих слова термина  страшних који њих оптерећују, они су имали индустрију они су шишали Јеврејке и од њихове косе правили ћебад  а од зуба и ноктију су правили абажуре за лампе , све сам то рекао на тој телевизији  и то су они пренели . И  немојте више није у питању само један човек у Аушвицу је неколико миолиона  умирало од глади и зато да завршимо са тиме, немојте од народа , онда сам се окренуо главној камери и рекао да сви чују  : - господо они знају да сте ви народ Гетеа,  Шилера и  Хегела, мене зову отац хегелијанских романа  они вас хоће да направе будалама да је 40 хиљада Муслиманки  силовано , ако су Срби силовали четрдесет хиљада Муслиманки како су могли уопште да ратују, кад су они то ратовали  и бранили своју слободу  и своје кућне прагове.?! Ето то је био тај мој екцес а пошто ви хоћете да пишете ширу студију о неком мом раду и животу вероватно ћете и ово искористити...

  Дани Иве Андрића и српске писане речи биће одржани у децембру, наговестили сте да ће можда бити Петер Хандке и још нека значајна имена?

- Ја сам рекао да ћемо још  раније имати госте, ми би волели да дођу кад буде Андрићев рођендан, јер то није везано за писање, то је везано за личност Андрића и онда смо мислили да позовемо и Господина Генерала полиције др. Братислава Дикића , који се борио на Косову са својим колегама и који је био тешко рањен супростављајући се албанским терористима и чију су ликвидацију припремали албански терористи, због његове оданости и Косову и Србији и још  Бранка Опачића романсијера  који је већ сад други роман објавио итд и имаће и своју промоцију  у великој сали Општине на Новом Београду.  Бранко Опачић , он је пуковник  у пензији . Ја сам предложио када будемо постали односно кад дођемо под кров државе , Београда или државе Србије да у Удружењу књижевника Србије направимо један бакрорез , великани светске културе србски пријатељи , ту су и  Патрик Бесон француски писац који је написао интересантну књигу да су Срби  направили геноцид а тридесет посто их је мање у Хрватској  и ови зову њега за сведока тамо. Он је дошао у неколико наших протестних митинга за време бомбардовања, ми смо имали сусрете, изазивали смо НАТО  али су нас спашавала двојица који су били на Тргу Републике тако да нисмо били бомбардовани . Онда треба да позовемо Хандкеа, седам до осам њих великана они су били наши велики заштитници и борци за нашу истину и то треба да буде један лепи бакрорез  и ту мора доћи Боаро и сетићемо се још неких наравно ако буде среће,  то не би много коштао тај бакрорез, тај бакрорез би коштао пет до десет хиљада евра, а можда ни толико .Да знају ти наши непријатељи  ко су пријатељи Срба . Предвиђена имена од странаца су :Петер Хандке , Харолд Пинтер француски велики писац Патрик Бесон, пуковник Боаро Франзуз онда би ту дошао и наш херој Генерал полиције др. Братислав Дикић  , који је био тешко рањен на Косову од албанских терориста и који ни по коју цену не жели да се одрекне Косова а и написао је Заклетву Србског народа , а због његове борбе за очување Србије, коју је и крвљу бранио . Наравно размишља се још  о неким именима да то буде уствари Десет Праведника који су бранили српску правду и право и да то буде бакрорез,  њихови ликови са именима, а доле да се о сваком каже по неколико реченица и угравира а онда да се то постави у Удружењу књижевника Србије у слободарску Француску седам у самом предворју,  како се уђе и иде за канцеларије напред да буде уочљив  тај бакрорез, а можда реплика  да се постави  између Хрватске, Немачке и Америчке амбасаде, таман су поређане једна поред друге, ту да се стави реплика тога исто то на једном каменом пиједасталу итд. Ја то предлажем и напишите да о томе Радомир Смиљанић  размишља. Као што ми је идеја била да на Калемегдану поставим огроман Крст који се спушта у једну крипту и да ту буде оних дванест беба бањалучких , које је угушио Кол, јер није дао да се унесе кисеоник, што смо били под санкцијама . Ја сам био код Патријарха Павла Његове Светости , да морамо тражити дозволу где ће доћи велики Крст. Он ми је рекао: - Синко , пољубићу те, то је дивна идеја , то ће бити наш  штит, а онда је неко из Милошевићеве партије сматрао да не треба да буде крст него обелиск.

 Изабрани сте за председника новооснованог друштва  Друштво књижевника  Крајине, реците нешто о томе?

- Ја сам пореклом из Коренице ,Крајишник и ја сам то прихватио и ми ћемо имати једну књижевну делатност, значајне књиге ћемо објављивати и антологијске, истовремено моја  идеја је да се оснује и путујуће позориште Крајина, тако да ћемо гостовати  са крајишким песмама и играма и једночинкама а шеф тога позоришта и главни режисер  ће бити Милан Јелић , писац чувене комедије која је играна у Атељеу 212  " Јелисаветини јади због молера ", он је режирао и друге ствари он ће бити режисер а сви ћемо бити власници  и сви ћемо живети од представа а надам се да ће представе бити посећене, јер после једночинки долази један концерт  националне народне музике Крајишника тамбурице и песме и онда ћемо имати пуне сале и овде и по  дијаспори  итд .

Да ли се знају добитници награда за животно дело Академије "Иво Андрић " која ће бити уручена у децембру ?

- Још је прерано да се говори о томе, али мислим да ту награду  за животно дело заслужује и Дејан Лучић  публициста, родољуб, књижевник, јер су Дејан Лучић  и Мирољуб Јефтић  највише цитирани аутори у свету , али о томе ћемо у децембру.

Гојко Раичевић  из Подгорице, уредник најчитанијег портала ИН4С, који је председник Мировног покрета " Не у рат- не у НАТО" ! а  тај покрет је основао пре више година, неуморан је у својој мисији ....

- Пренесите моје поздраве Господину Гојку Раичевићу и реците му да има подршку Академије "Иво Андрић " из Београда и да му се сви колективно придружујемо.


http://enovosti.info/index.php/vest/87687-ekskluzivno-intervju-sa-radomirom-smiljanicem-knjizevnikom-predsednikom-akademije-ivo-andric-beograd-akademija-ivo-andric-najavljuje-susrete-sa-


http://mojenovosti.com/index.php?option=novosti&catnovosti=0&idnovost=87687&%D0%95%D0%9A%D0%A1%D0%9A%D0%9B%D0%A3%D0%97%D0%98%D0%92%D0%9D%D0%9E--%D0%98%D0%9D%D0%A2%D0%95%D0%A0%D0%92%D0%88%D0%A3--%D0%A1%D0%90--%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%9E%D0%9C%D0%98%D0%A0%D0%9E%D0%9C-%D0%A1%D0%9C%D0%98%D0%89%D0%90%D0%9D%D0%98%D0%8B%D0%95%D0%9C--%D0%9A%D0%8A%D0%98%D0%96%D0%95%D0%92%D0%9D%D0%98%D0%9A%D0%9E%D0%9C--%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%94%D0%A1%D0%95%D0%94%D0%9D%D0%98%D0%9A%D0%9E%D0%9C-%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%88%D0%95--%D0%98%D0%92%D0%9E-%D0%90%D0%9D%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%8B----%D0%91%D0%95%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94---%D0%90%D0%9A%D0%90%D0%94%D0%95%D0%9C%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%98%D0%92%D0%9E--%D0%90%D0%9D%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%8B-%D0%9D%D0%90%D0%88%D0%90%D0%92%D0%89%D0%A3%D0%88%D0%95--%D0%A1%D0%A3%D0%A1%D0%A0%D0%95%D0%A2%D0%95-%D0%A1%D0%90--%D0%90%D0%9D%D0%94%D0%A0%D0%98%D0%8B%D0%95%D0%9C--&fb_action_ids=606948616059476&fb_action_types=og.likes&fb_ref=.Uz1bxc4rgIM.like&fb_source=hovercard

Write comment (0 Comments)