Književnost u eposi srpskog romantizma karakteriše u velikoj meri poetsko stvaranje značajnih lirskih pesnika: Branka Radičevića, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Laze Kostića i drugih. U vreme realizma karakterističnija je pripovedna proza; jedan jedini istinski veliki lirski pesnik stvara poetski tada: Vojislav Ilić. Doba od kraja 19. veka pa do kraja prvog svetskog rata, koje u istoriji srpske književnosti još nije dobilo svoj naziv, ne bi se moglo okarakterisati tako jednostavno jer je ono mnogo manje jedinstveno nego dva ranija perioda u istoriji književnosti. U prozi se uglavnom nastavlja tridesetogodišnja

Write comment (0 Comments)

Biografije Meše Selimovića i patrijarha Pavla, čini nam se, znamo naizust. Ipak, postoji jedan detalj koji retko ko zna, a to je da su veliki književnik i patrijarh delili gimnazijsku klupu!

Priču o školskim danima dva velikana ispričao nam je sin njihove drugarice iz školske klupe, Omer Baralić (76). Njegova sećanja prenosimo vam iz prve ruke:

„Moja majka Zada je već sa svoje četiri godine ostala bez svoje majke. Tako je dalju brigu o njoj preuzeo Zadin brat, Osman. Osman je od Zade bio stariji 22 godine, i već je imao svoju porodicu, sa tri sina i tri

Write comment (0 Comments)

Ако је судити по изјавама српских званичника, Београд је очекивао да ће после укидања ћирилице Загребу бити изречена бар нека опомена из Брисела, Вашингтона или неке од утицајних организација са запада које се баве заштитом људских и мањинских права.

Министар правде Никола Селаковић назвао је уздржаност Брисела „недопустивом” и најавио да ће се Србија обратити свим међународним институцијама јер јој је то дужност.

Write comment (0 Comments)

Poznati glumac Milorad Mandić Manda danas je pao na sceni pozorišta Vuk Karadžić. Mandu je reanimirala hitna pomoć duže od sat vremena, ali, nažalost, njegov organizam nije uspeo da se izbori i glumac je preminuo.

Milorad Mandić Manda rođen je u Beogradu, 3. maja 1961. godine.

Write comment (0 Comments)

Francuski dnevnik Liberasion objavio je otvoreno pismo u kojem je pokrenuta peticija za smenu hrvatskog ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, a potpisnici su brojni intelektualci koji poručuju da u Evropi nema mesta ideologiji koju on zastupa.

Među potpisnicima su, navodi regionalna TV N1 italijanski marksistički teroretičar Antonio Negri, profesorka na kalifornijskom Berkliju Džudit Batler (Judith Butler), konzervativni francuski filozof Alen Finkilkro (Alain Finkielkraut) i italijanski književni nobelovac Dario Fo.

Write comment (0 Comments)