Братунац – Дан после комеморације у Поточарима, Срби у селима око Братунца сећали су се јуче својих љутих рана – крвавог Петровдана 1992, кад су снаге Насера Орића у околним селима побиле 69 мештана.

Страшне приче о јулу пре 21 годину и јуче су се шапутале на гробљу у Залазју, где су сахрањене неке од жртава.

Једино није имао ко да их чује…

„Као да нас наше ране не боле, као да смо се овде сами убијали, сами клали „, причали су јуче у Залазју.

Језиве сцене

Вељко Васић из Сребренице дошао је јуче у Залазје после много година. Он је живи сведок крвавог пира јединица Насера Орића у Залазју, језивих сцена од којих се диже коса на глави…

„Тог Петровдана предвече опколише нас у центру села. У кућу у којој смо били убацили су бомбу, а ја сам рањен успео да искочим и пређем у суседну кућу. Тамо смо нас шесторица запалили спрат испод и шћућурили се на тавану. Слушали смо одозго крике, јауке, вриску деветорице рањених другова које су Орићеви похватали… Набацали су гуме на њих и запалили их… Неки од њих живи су горели… Као да сад чујем њихову вриску“, причао је јуче Васић.

Крвави Петровдан

И Стојанка Станојевић (72) из Залазја сведок је крвавог Петровдана у селу.

„Тог дана убише ми сина Божа… Гледала сам Насера на белом коњу, укрстио реденике, преко руке митраљез, виче: „Ватај четнике живе“… „, присећала се јуче.

Курир