За списак жртава, убијених и прогнаних, потребно је исписати више од четири хиљаде страна, а потребно је шест дана и шест ноћи да се он прочита? И то да читаш брзо, без престанка, истакао је премијер Србије. – Додик: Србија је увек уточиште за жртве идеје Југославије. – Иринеј: Олуја је трагедија библијских размера

Премијер Србије и председник Републике Српске полажу венце у Саву Фото Танјуг

Сутра је дан када се обележава двадесет година од прогона српског народа са подручја Баније, Лике, Кордуна, Далмације, са њихових и наших вековних огњишта, дан врућ, тежак и тужан. У новијој српској историји тешко је наћи тужнији дан, поручио је вечерас Александар Вучић на централној државној манифестацији на мосту код Сремске Раче поводом Дана сећања на страдања и прогон Срба у хрватској акцији „Олуја“ и наставио:

Желим да речи мржње, сукоба и освете не буду те које ће обележити данашњи дан. Са Хрватском имамо мир, чуваћемо га и желети најбоље односе у будућности. Бићемо, надам се, убрзо и добри пријатељи у заједничкој кући – Европској унији. Али,данас одавде шаљемо свету јасну порукуда се злочин мора опростити, али не може и не сме заборавити, и то баш на овом месту, где су Република Српска и Република Србија, уједињене у болу и тузи, на месту које је прегазило 250.000 прогнаних Срба у страху да их не прегази хрватска, како неки кажу, ослободилачка чизма.

 Вучић је подсећајући на поједина имена жртава страшног прогона поручио да је, за један такав списак, списак жртава, убијених и прогнаних, потребно исписати више од четири хиљаде страна и да је потребно шест дана и шест ноћи да се он прочита? И то да читаш брзо, без престанка.

Дође ми, када то знам, да питам оне који тај погром славе два дана – зашто не славите шест дана и шест ноћи? Тако ћете бар моћи да се сетите свакога кога сте протерали. Да га прославите, појединачно. Кажете, победили сте, а зликовци Срби су поражени. Агресори. Јесте ли икада чули за агресора на сопствено огњиште и на сопственом огњишту, агресора на сопствену њиву, агресора коме у руци остане само кеса тужних успомена, или како лажни победници кажу прљаве гаће, и руке пуне крви и суза.

 Велики Добрица Ћосић је говорио да се у поразима много чешће од поражених понизи победник. Резултат ваше победе јесу згаришта, уништене породице, опустошена села, а резултат нашег пораза биће победа, победа у нашем напретку, победа у претакању горке сузе нашег народа у огромну енергију за будућност Србије, у снагу која ће нашу земљу подићи из блата и уврстити је у ред модерних и успешних европских земаља. А, како Сент Егзипери рече, победа, пораз, те речи немају смисла. Живот је изнад тих слика и већ припрема нове слике. Победа слаби један народ, пораз буди други народ. Почели смо да се будимо, да радимо више, да јачамо српску економију и српску државу. Свакога дана наша Србија биће све јача. Је ли то наш пораз? Не бих рекао.

Страшан злочин је била „Олуја”. И Србија то више неће да крије. Тај злочин је почињен против нашег народа, против људи који су исти као и ми, а то им је била и једина кривица.

Ми смо злочине које су поједини Срби починили и признали и платили. И стидимо их се. Не славимо их. Напротив, такве људе, те Србе презиремо, а њихове жртве веома поштујемо. Без обзира на то да ли су то Бошњаци, Хрвати или Албанци.

А „Олује”, „Олује” треба други да се стиде.

Они који су сачинили тај страшни списак, починивши злочин без преседана; они који тај злочин никада нису осудили; а богами, и они, у Србији, који су се, годинама, понашали као да то никакве везе са државом Србијом нема.

Највећа етничка промена састава становништва после Другог светског рата, и погром – то је била „Олуја”.

Етничко чишћење и бесмислени покољ. И нека нико, од нас, не очекује да ћемо те чињенице убудуће прећуткивати. И за сопствену прошлост, за жртве и за сећање на њих, али и за сопствену будућност, поготово за будућност оних који су прогнани.

И њима, Србима Крајишницима кажем: Нико не може да вам врати мртве. Нико не може да промени прошлост и да уреди да се деведесете и ваш ужас нису никада догодили. Не може да вам смањи бол, нити патњу коју сте доживели.

Али, зато, ова држава, може, и хоће, да вама, и свим другим прогнаницима, свих тих гадних ратова, обећа да се нико више, према вама, неће понашати као према туђима.

И да ће Србија бити ваше уточиште. И ваша кућа.

Дан сећања, на жртве и прогнане, који смо установили, управо и треба да служи том циљу. И није уперен ни против кога. Нити ико треба да брине да ли ће Србија остати посвећена миру и развоју региона.

И поштоваћемо све, али ћемо, убудуће, поштовати и себе. И поштоваћемо, надасве, сваку нашу жртву. Ни више, али ни мање од поштовања које показујемо према туђим жртвама. Свако име и сваки живот који стоји иза тог имена. И даћемо, тим именима, тугу дужу од шест дана и довољно времена да сва буду запамћена.

И на крају, дозволите ми да, бар делимично, исправим једну двадесет година дугу неправду, и да, овде, у Рачи, свима вама, прогнанима и жртвама, кажем оно што је Србија и тада мислила, али није умела, или није смела, или није хтела да каже. Дозволите ми да кажем, да кажем гласно и покајнички што те речи изговарамо са двадесет година закашњења: Добро дошли, Срби. Добро дошли, Крајишници. Добро дошли, браћо. Добро дошле, сестре. Добро дошли, својој кући. Боро, Милане, Васо, Цуко, Радо, Драго, Бранка, Драгане, Добрице, Станко... Стигли сте у вашу Србију.

Нека је вечна слава свим невиним жртвама.

Живели Крајишници, живела Србија!

Додик: Србија је увек уточиште за жртве идеје Југославије

СРЕМСКА РАЧА – Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је вечерас, приликом обележавања 20. година од прогона Срба у хрватској војној акцији „Олуја”, да је Србија увек била уточиште за све припаднике српског народа коју су плаћали високу цену заблуде која се некада звала Југославија.

„Срби желе мир. Желели су га и онда када се десио прогон Срба у хрватској војној акцији „Олуја”, а једина грешка српског народа је што смо веровали у Југославију и били њена жртва”, рекао је Додик у Сремској Рачи на обележавању Дана сећања на страдање и прогон Срба.

„Овај мост био је знак свега - слободе, мира, Србије која је била сигуран бег од смрти. То је мост истине, а истина је била да су Срби морали да напусте куће и да крену једино тамо где је слобода, у Србију. Знали су да су на сигурном кад пређу мост, да су међу својима”, рекао је он и додао да је Република Српска пружала и тада све што је могла да да уточиште, окрепљење, охрабрење...

„Солидарност показана тих дана остаће дубоко запамћена од стране свих тих људи. Више од 50.000 људи из Крајине је остало и они су интегрисани у наше друштво”, рекао је он.

Додик је навео да ће 4. август бити дан сећања на прогон Срба ма где се он десио.

„Посветили смо то овом датуму јер је најупечатљивије страдање Срба након „Олује”, у којој су, предвођене хрватским снагама учествовале и снаге из САД и из других земаља Европе, који су заједно направили етничко чишћење”, рекао је Додик.

Према његовим речима то је била удружена акција западне војне алијансе и хрватских снага која је многе недужне, који тада и нису знали шта се дешава, лишила живота.

Додик је рекао да и није немогуће разумети зашто су виђени Срби и у време мира и бивше Југославије одлазили.

„Морали су да напуштају и у миру,и да иду ка Србији. Србија је била увек сигурно уточисте за све нас. Република Српска је загледана у Србију и њу дроживљава као саставни део свог националног бића и Србија за нас јесте доказ насег постајања”, поручио је Додик.

Иринеј: Олуја је трагедија библијских размера

БЕОГРАД – Патријарх Српске православне цркве Иринеј оценио је вечерас да је прогон Срба из Хрватске, пре 20 година, трагедија библијских размера и да је реч о великом злочину који су учинила „браћа по вери”.

„То је трагедија библијских размера коју су некада доживели Јевреји и Јермени и ми Срби долазимо одмах иза њих. Велики злочин који су учнила браћа наша по вери, браћа са којима нас везују историја и култура”, казао је патријарх након парастоса жртавама ; хрватске војно-полицијске акције „Олуја” и прогона Срба из Хрватске, који је ; одржан у Сремској Рачи.

Иринеј је казао да је реч о невино страдалим жртвама, којима се не зна тачан број, имена, ни гробови. ;

„Они су на данашњи дан пре 20 година протерани из својих места и домова у којима су вековима живели, градили домове и иметак својим трудом и трудом својх предака”, казао је Иринеј.

Он је рекао да Срби нису геноцидан народ, али да су народ који је много пострадао.

Према његовим речима слика Срба као геноцидног народа у свету је погрешна и жеља је да се она исправи.

Патријарх је поручио и да је жеља да Срби створе нове хришћанске односе са народима у близини.

„Хришчани смо и ми они и треба а покажемо оно што краси лик једнога хришћанина”, казао је патријарх и додао да зло и злоба никоме добра нису донели.

Рача, уочи годишњице Олује: Одузели су нам све

БЕОГРАД – Велики број грађана окупио се вечерас код моста у Сремској Рачи, где ће уз присуство премијера Сбрије Александра Вучића и председника РС Милорада Додика, бити обележен Дан сећања на страдања и прогон Срба, у оквиру хрватске војне акције „Олуја”.

Грађани, који су дошли да одају пошту страдалим Србима, на дан када је пре 20 година из Хрватске протерано више од 250.000 Срба, а око 2.000 убијено, носе српске заставе и обележја, преноси Танјуг.

„Ово је значајан дан, јер је током прогона Срба из Хрватске било страшно. Било је страшно гледати наш народ како бежи. Хвала премијеру Вучићу што је омогућио да се на то укаже”, истакла је за Танјуг Вера Фектар из Сремске Раче.

Мирјана Цабо, која је избегла из Сарајева, наглашава да је ово важан дан за српски народ и породице жртава, али и, посебно, за све оне који су, као и она, прогнани из својих кућа и са својих станишта.

Мирослав Смрзић, који је некада живео у Слуњу у Кордуну, а избегао је у Инђију, рекао је да је овај дан битан како би се показало и онима који то не признају „да смо и ми људи, избегли, протерани”.

„Одузели су нам све. Протерали су нас и немамо никаква права у Хрватској. У Слуњу одакле сам протеран је пусто, и немам где и коме да одем тамо. Поднео сам неколико пута захтев за помоћ за обнову, али од тога није било ништа”, рекао је он.

Министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања Александар Вулин, који је такође стигао у Рачу, нагласио је у изјави Танјугу да је вечерашње обележавање изузетно значајно.

„Србија је 20 година ћутала, пропуштала да каже колико је боли 'Олуја', колико је боле 250. 000 протераних, 2. 000 убијених, највеће етничко чишћење у Европи. Можемо слободно да кажемо да је то и највеће етничко чишћење у историји српског народа, јер никада у историји није за тако кратко време толики број народа трајно отишао да се никада не врати”, објаснио је он.

Вулин је изразио уверење да ће преко овог сећања свет боље да нас разуме и види колико нас те ране боле, као и да ће се у будуће понашати у складу с тим, да и овај народ има своје емоције и да се над њиховим жртвама мора спустити глава.

Србија ће данас први пут обележити Дан сећања на страдање и прогон Срба, 5. август, централном државном манифестацијом код Сремске Раче.

Акција Олуја почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа одбране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Дан касније, хрватска војска је ушла у Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског већа одбране, док је српска страна имала 31. 000 војника.

У тој акцији избегло је више од 250.000 Срба, па се она убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама. По неким изворима, у акцији хрватске војске нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Документационо-информативни центар Веритас у својој евиденцији има имена 1. 960 погинулих и несталих Срба од којих 1. 205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.