Пре неколико дана је Влада Србије обележила годишњицу свог рада, и представила је јавности резултате које је постигла. Иако је том приликом наглашено задовољство са постигнутим учинком, у то исто време се у држави појавило нешто што никада раније није постојало, осим једино у време ратова, окупације и најгорег сиромаштва.
Наиме, у последње време у Србији се појавило на стотине нових откупљивача злата, у којима осиромашени грађани у очајању продају оно последње што им је остало – породично злато и накит.
У Србији, али све више и у околним земљама, због невиђене економске кризе и незапослености, на брзину је отворено изузетно много радњи које се баве откупом златног прстења, огрлица, сатова и другог накита. Тим послом се сада баве многобројне златаре, залагаонице и мењачнице, па чак и фризерски салони, продавнице мобилних телефона и пекаре, а у њима грађани продају своју последњу имовину да би могли да плате храну, рачуне и дугове.
Мада не постоје званични подаци о количини откупљених драгоцених метала, сви се слажу у оцени да се ради о великим количинама. Иначе, у златарама у Београду се незванично може сазнати да сваког дана откупе по неколико килограма злата.
А само у строгом центру Новог Сада недавно се појавило десетак специјализованих радњи за откуп злата, које се баве искључиво са тим послом, док их је на ширем подручју града још много више. Они су смештени у обичним киосцима и раде по принципу залагаонице.
Нажалост, све то неодољиво подсећа на сцене из ратних филмова попут „Повратка отписаних“ и „Балкан Експреса“, у којима је приказан Други светски рат, када се у окупираном Београду, на црној берзи, храна од сељака плаћала златним прстењем.
Толики пораст залагаоница у земљи говори више од било каквог коментара економских стручњака и сликовитије од било каквих статистичких података. То значи да је животни стандард пао на толико низак ниво да грађани, суочени са несташицем новца и посла, више немају никаквог другог избора осим да распродају своје сопствене успомене – наслеђени накит од родитеља и родбине, златне привеске са крштења и бурме са венчања.
Па ипак, и поред тога што у огласима доминирају управо рекламе за откупљиваче злата, јер се на насловним странама таквих новина они рекламирају буквално у сваком другом огласу, чини се да то није једна од важнијих тема у осталим штампаним и електронским медијима.
Једноставно, у другим медијима се радије говори о неким лепшим стварима. На пример, преноси се изјава председника Владе у којој се дословно оцењује да је «jедан од наjвећих успеха Србије у протеклој години отварање преговора о чланству у Eвропској унији, као и то што jе Србиjа постала земља о коjоj се лепо говори у свету».
А ако желите да сазнате како се обични грађани сналазе за куповину хране и плаћање рачуна, мораћете да узмете огласе у руке. Само у њима пише колико ћете добити динара за последњи грам злата који сте од некога наследили.
Ратко Паић
