Никола Стојановић
Ја се питам да ли је још жива савест српска? Памте ли Срби још нешто сем пустих жеља ка Северноатланској унији, памте ли ко су и шта су? Срби!!!
Српско национално биће и српска држава налазе се у најстрашнијем периоду декодирања националне свести. Уче нас да је лоше успротивити се зломе зарад неких светских и европских

циљева, заборављајући при том да се српски народ увек противио свакој неправди, ма коме она била учињена, па макар и непријатељима нашим. Тежимо уласку у Европу као да живимо на другом континенту, а ми смо градили хришћанске темеље те исте Европе.

Наша младост данас иде у болнице да носи „гуске“, не да би помогли болесницима, већ да не би носили пушке. Омладина која не овлада нашим традиционалним војничким вештинама, неће бити способна да у будућности одговори задацима заштите српског народа и његове културе. Служење војног рока данас се схвата као нешто непотребно и превазиђено, а при том се војсци придодају фашистички и криминални епитети.

Од народа који је био пример како се воли и брани слобода постали смо синоним за оне који спутавају и ограничавају слободу. Наша Света, Саборна и Апостолска Православна Црква посматра се као фундаменталистичка кочница новим глобалним интеграцијама. Заборавља се да је наше комплетно културно и историјско наслеђе опстало и сачувано само захваљујући Српској цркви. Прихватило смо да пасивно посматрамо расрбљавање народа у Црној Гори и физичко раздвајање једног истог народа.

Народ Србије почиње свој национални идентитет да доживљава као јарам кога се што пре треба отарасити. Косово и Метохија се сматра за потпуно небитно парче земље Србије које је само терет осталим грађанима наше државе. Са коликом жељом и љубављу га бранимо, тако ћемо га и одбранити. Децу учимо да је територија Свете српске земље само заблуда старијих генерација и погубни авантуризам пређашњег режима. Албанци на Косову рађају децу и труде се да покажу да воле и да заслужују ту земљу, а ми?!

Наша омладина као да је хипнотисана мантрањем демократа и напредњака па са презиром гледа на српске одмбрамбене ратове током деведесетих година прошлог века али ту нису крива деца него ми који смо их васпитавили и који смо бирали издајничко поданичке власти дозвољавајући им тако да нам нараштаје трују англо-германским отровима и идеологијама које су стране српском националном духу и бићу.

Када гледам из ове перспективе, чини ми се да нисмо достојни наследници ни оних момака који се борише и гинуше од ‘90. до ‘99, а камоли наших даљих предака. Како ли ћемо изаћи пред Судију Праведнога, Светог цара Лазара, Обилића, пред невино дете малу Милицу (Ракић).

Погледајте, браћо, око себе, освестите се, није још касно, али није ни рано.

Вратимо се нашој Цркви и нашем наслеђу, надахнимо се богољубљем, човекољубљем и родољубљем јер ћемо се само тако представити Европи и свету у најбољем светлу. Слушајмо поруке Св. Николаја и осталих наших светитеља, трудимо се да поправљамо себе и целу нашу заједницу.

Дај Боже да се Срби обоже, сложе и умноже!!!