Anomično društvo je ono u kojem vladaju haos, nasilje i bezakonje, a Srbija je tipičan primer takvog društva, ocenio je sociolog Ratko Božović gostujući u “Novom danu” televizije N1.

Povod za razgovor sa Božovićem bila je infromacija koja se pojavila u medijima da su dve službenice pošte na Dedinju eskpresno, i po kazni, dobile premeštaj u Mladenovac, nakon što, navodno, nisu prepoznale ministra Vujovića i tražile mu ličnu kartu.

Direktor Pošte Milan Krkobabić izjavio je u “Novom danu” da premeštaj nema veze sa ministrom Vujovićem, i da ne postoji službena beleška koja ukazuje na to da je u pošti na Dedinju došlo do incidenntne situacije, kao i da ne postoji službena žalba ministra, niti žalba službenica koje su premeštene.

Božović kaže da mu je žao što se ministar Vujović našao u ovoj priči, jer mu je on delovao kao jedan od retkih koji zna šta radi. “Ja bih više voleo da smo imali ovakvu informaciju – da je službenica nagrađana što je ministru tražila isto ono što jtraži od ostalih građana. I to na inicijativu ministra. Onda bih rekao da se ovde nešto dobro dešava”, naveo je Božović.

On je ocenio da se u Srbiji “sve dešava i sve rešava u politici”. “Sve je to malo povezano sa onim što vidimo u onima koji predstavljaju vlast. Ovde je važnije ne šta ko govori, nego ko govori sa stanovišta onoga koja mu je pozicija. Ako je važnije to što ja jesam, nego ono što govorim, to je onda već problem. Na tome mnogo rade i mediji u tom smislu što sami malo mogu da uzvise one koji su na vlasti, i da ih previše prezentiraju”, ocenio je Božvoić.

On smatra da je u Srbiji uvek “kriv onaj drugi”, jer, kako kaže, nema kritičke refleksije, nema javnosti. “Da ima javnosti, ne bi bilo da jedan dan pričam jedno, a drugi dan pričam drugo. Danas ne znamo šta je bilo juče, jer smo već zaboravili”, podseća Božović.

Izgubili smo ne samo strpljenje, već i nadu

Gost “Novog dana” ima utisak da su ljudi u Srbiji na kratkom fitilju, i da su izgubili ne samo strpljenje, već i nadu. “U tranzicionom prostoru, vakuumu – gde je jedan sistem srušen, a drugi još nije uspostavljen – dešavaju se najgore moguće stvari, jer se ne uspostavlja vrednosni sistem”, upozorava Božović.

“Mi smo moralno propali. Ono što se dogodilo prvo je moralni kolaps, moralno samoubistvo. Ovde ne postoji empatija… Ovde je postradala moralna inteligencija – ja vama činim ono što ne bih želeo da vi meni činite. Mislim da imamo taj problem, da smo ko guske u magli. Kad bih bio ciničan rekao bih da su ljudi izgubili kompas, jer je država odavno izgubila kompas”, kaže Božović.

On se ne slaže sa ocenom da narod dobija vlast kakvu zaslužuje i veruje da je vlast mnogo gora nego što bi mogla da bude, odnosno da je bira tek jedna četvrtina biračkog tela.

Autoritarni mentalitet traži vođu da vodi i zavodi

Govoreći o potrebi ljudi da od Tita, preko Miloševića, pa i Koštunice i Tadića, i sve do premijera Vučića, na čelu države imaju vođu, Božovič je rekao da mi u Srbiji postoji autoritarni mentalitet koji traži vođu koji vodi, pa i zavodi.

“Ne idemo za zakonom, nego za vođom. To nam govori da imamo pojmove trajnog opstajanja ili dugog trajanja. Ovo je problem političke kulture. Ovde nema kulture, nema kritičke javnosti. Kad toga nemate, onda ja mogu sa stanovišta vlasti, da jedan dan pričam jedno, drugi dan pričam drugo”, kaže on.

Božović je ocenio i da politika u Srbiji odavno nije umeće racionalnog ili mogućeg, već umeće nemogućeg. Srbija je, prema njegovim rečima, postala tipično anomično društvo u kojem vladaju haos, nasilje i bezakonj. U sociološkom smislu patološko je društvo ono u kojem preovlađuje ekstremizam, objašnjava Božović i konstatuje da bi na pitanje da li smo mi onda zdravo ili bolesno društvo, odgovor trebalo da da neki naš psihijatar.

(Izvor: N1)