СУБOTИЦA – Србиjа jе богата различитостима и не чине jе само Београд и Нови Сад, рекао jе данас амерички амбасадор Mаjкл Kирби, истакавши да обилажењем мањих градова попут Суботице жели да што боље упозна нашу земљу.

“За ове две и по године колико сам у Србиjи увидео сам и добро разумем различитости коjе постоjе у Србиjи, колико jе Србиjа заправо богата у тоj своjоj различитости. Tо се нарочито односи на

оваj део овде у Воjводини, коjа jе заиста богата различитостима”, рекао jе Kирби новинарима приликом посете Хрватском националном већу.

Oн jе додао да jе прва асоциjациjа на Суботицу, када су мањине у питању, мађарска национална мањина, али да осим њих постоjе и друге мањине, због чега jе данас у посети како хрватскоj, тако и буњевачкоj националноj мањини.

Aмбасадор СAД борави у дводневноj посети Суботици, где се jуче састао са градоначелником Jенеом Mаглаиjем и разговарао о развоjним плановима града, посебно у области инвестициjа и пољопривреде.

“Драго ми jе да се отвараjу нова радна места, да она нису везана само за Сваровски, већ и за Сименс и остале компаниjе коjе су изразиле жељу да улажу и да инвестираjу и отвараjу нова радна места”, додао jе Kирби.

Танјуг

Срби на окуп
Господин Кирби је очигледно површно упознао Србе и то вероватно оне који учествују у власти и који му ''једу из руке''. А власт у Србији најчешће чине лоши политичари јер поштен Србин је радник и стваралац, а не ''паламуд'', те му такво занимање не паше.

Буњевци у суштини и нису национална мањина него Срби католичке вероисповести, којима су још и аустроугари покушавали да наметну ''хрвацтво'', али им то њихова свест у то време није дозвољавала. За време другог светског рата су полако мењали свест, што је донекле и разумљиво кад је у питању био голи живот, али никако не оправдава појединце који су се истакли у злочинима над србским становништвом. Ако неко заиста и осећа припадност некој националној мањини – то је његово право и то му нико у Србији, никад није доводио у питање. Нико им не брани да причају својим дијалектом србског језика, да негују своје обичаје, поштују неку своју традицију и све што иде уз то.

Хрватима бих дао иста права која су они дали Србима у Хрвацкој... Зар то није поштено?

Што се тиче Мађара, и они су безбрижно живели у србској Војводини годинама након рата, и нико им није угрожавао национални идентитет нити их је оспоравао на било који начин. Припадници те исте националне мањине такође добро знају да и поред фашистичких злочина над цивилним становништвом није било реваншизма, нити су икад доживели било какво шиканирање од  стране Срба. Осуђено је само двадесетак злочинаца одговорних за рације у Банату приликом којих је страдало више од 10.000 Срба и Јевреја. Мада не могу, а да не поменем да је и међу њима било часних људи...

Зато би подсетио србску Војводину да уз права долазе и обавезе, јер сви смо на првом  месту грађани Србије! А белосветске битанге бих подсетио на стару србску изреку, ''да прво среде своје двориште, па тек онда гледају у туђе''. Имају они много већих проблема од једне мале, пркосне Србије...

Стефан Србски