Bojana Jelovac
Dijalog u Briselu ubuduće ne vode Beograd i Priština već Srbija i Kosovo - glasi jedan od najspornijih zahteva Evropske unije.
Poziv na večeru: Federika Mogeriji sa Isom Mustafom i Aleksandrom Vučićem
Kako “Blic” saznaje u Briselu, to je jedna od ukupno 36 tačaka iz nacrta pregovaračke platforme za poglavlje 35 koje se odnosi na Kosovo, a koja najbolje opisuje zašto je premijer Aleksandar Vučić zahteve nazvao “jezivim”. - Nacrt podrazumeva i da Srbija preda “Gazivode” Prištini i skloni svoju upravu. Zatim u većini tačaka se napušta statusna neutralnost u više pogleda, tako se na primer ukidaju administrativni prelazi i uspostavljaju se granični sa obeležjima, zastavama i rampama. Jedna od tačaka je i prestanak finansiranja i podrške srpskim strukturama. Ekspilicitno se zahteva prestanak finansiranja privremenih organa i opštinskih službenika u ukupno 29 opština u srpskom sistemu na KiM od strane Beograda, čime bi takozvane paralelne institucije i prestale da postoje - objašnjava naš izvor iz diplomatskih krugova. Zanimljivo je da ovo finansiranje ranije nije dovođeno u pitanje, čak ni kada je u Briselu dogovarano formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Takođe, tada ni “Gazivode”, kojima upravlja “Elektroprivreda Srbije” i time kontroliše snabdevanje strujom i vodom Srba na severu KiM, nisu bile deo nijednog sporazuma.
Zahtevi Brisela
Dijalog u Briselu više ne vode Beograd i Priština već Srbija i Kosovo
Srbija da preda “Gazivode” Prištini i skloni svoju upravu
Napušta se statusna neutralnost u više pogleda (npr. ukidaju se administrativni prelazi i uspostavljaju se granični sa obeležjima, zastavama i rampama)
Prestanak finansiranja i podrške srpskih struktura, odnosno privremenih organa i opštinskih službenika u ukupno 29 opština u srpskom sistemu na KiM od strane Beograda
I svega ovih nekoliko tačaka potvrđuje da su u nacrt pregovaračke platforme praktično ugrađene sve zamke koje je Beograd teškom mukom uspevao da izbegne tokom celog briselskog dijaloga i koje jasno vode ka formalnom priznanju Kosova i njegovom ulasku u UN, odnosno unapred određuju ishod briselskog dijaloga.
Šef vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić već je juče, kako “Blic” saznaje, o nacrtu pregovaračke platforme napravio brifing za 28 zemalja članica EU na kojem ih je molio da u konačnoj verziji ove platforme sačuvaju neutralnost po pitanju Kosova. Papir koji se piše u kabinetu komesara za proširenje EU Johanesa Hana, preko Saveta EU biće poslat svim članicama na usaglašavanje, koje, pre nego što zauzmu svoj stav, mogu da se konsultuju sa Srbijom, pošto konačan tekst moraju da aminuju sve članice. Za sada nije poznato ni da li će za otvaranje poglavlja 35 postojati merila (tzv. benčmark) i koja, što bi mogla biti primena nekih od već postignutih sporazuma sa Prištinom ili sklapanje nekog novog.
Vučić ne beži od referenduma
Visoka predstavnica EU Federika Mogerini u utorak će organizovati neformalnu večeru u Briselu za pemijera Vučića i kosovskog premijera Isu Mustafu na kojoj će se razmotriti dalji koraci u okviru dijaloga. Kako “Blic” saznaje, Vučić je za sada bliži opciji da će ići u Brisel, gde će, kako je najavio, preneti Mogerinijevoj: “Dobro, ako je baš benčmark predati Gazivode, onda kažem ne dam Gazivode. Možda ćete mene smeniti”. On je podvukao da “svoje računa polaže samo svom narodu”, a kako “Blic” nezvanično saznaje, ukoliko bi EU i zaista postavila Kosovo kao uslov za dalje integracije, Vučić ne isključuje ni mogućnost raspisivanja referenduma na kojem bi se građani Srbije izjasnili o tome.
