Загребачки лист тврди да нико од породице премијера Србије у Бугојну није страдао од усташке руке током Другог светског рата

„Лаже ли челник Србије?” – то је наднаслов подругљивог текста у загребачком „Јутарњем листу”, који тврди да „разоткрива Вучићев мит” након посете селу Чипуљић крај Бугојна, где су репортери ових новина наводно утврдили да „усташе нису убиле баш никога из његове обитељи!”. „Јутарњи” не крије да је у селу

сада стотињак Срба, а да их је некада било 9.000, те да локални свештеник није могао да помогне да се на примеру породице Вучић реконструише страдање српског живља јер су у последњем рату страдале и све црквене књиге. Не крије ни да су Србе протерали Хрвати, али додаје да су Бошњаци после протерали Хрвате, који су претходно „највероватније” спалили све српске куће.

Хрватски лист кренуо је у истраживање судбине чланова породице Вучић иритиран тврдњом српског премијера од 10. септембра ове године у интервјуу Радио-телевизији Србије да су му целу фамилију побиле усташе и да је погрешан човек за питање о кардиналу Алојзију Степинцу, јер је он, у најмању руку, „тражио излику” за људе који су такве злочине чинили. Репортери „Јутарњег” посетили су чак и локално гробље и тврде да Вучић „у најмању руку искривљује истину кад говори о томе, јер нико у његовој породици није страдао од усташке руке“.

Овај лист се позива на истраживања Јураја Батеља о Алојзију Степинцу у којима наводи да нико од Вучићеве породице није страдао од режима НДХ, уз ограду да нису познати детаљи смрти деде Анђелка, који је, како преноси овај загребачки лист, страдао 1941. у околини Бањалуке. У тексту даље наводе како „нико од Вучићеве ближе родбине, а говоримо о деда Анђелку, дедовом брату Ради, као и о њиховој деци, дакле Александрову оцу, стричевима и тети, као и њиховим братићима, дакле Радиној деци, није страдао од усташке руке“.

Месни православни свештеник Славиша Ђурић испричао је новинару „Јутарњег“ да су Вучићи проживели велико страдање, као и сви Срби у Чипуљићу, где их данас живи једва сто, а пре рата их је било више од 9.000. „Анђелко је убијен у једном селу крај Бањалуке, то се претпоставља, нема записа, али будимо реални, сви ми знамо које су војске где ратовале“, рекао је свештеник. Потом је екипа посетила локално гробље, где су „закључили“ како је „гроб деде Анђелка на месном гробљу иза цркве, као и гробови остале Вучићеве родбине, али да на његовом споменику не пише да је убијен, као што то као опаска стоји на неким другим споменицима“.

Донекле иронично завршавају текст наводом да су, „судећи по годиштима исписаним на споменицима породице Вучић, сви доживели лепу старост, бака Драгица, Анђелкова супруга, умрла је 1992, стриц Миле погинуо 1964, даља родбина: Петра 1976, Радослава 1984, Вишња 1991. године...

Младен Кременовић

----------------------------------

Вучић: „Јутарњи лист“ се руга убијеним Србима

Као председник Владе Републике Србије навикао сам и мој посао је да трпим бројне неистине, али никада нисам помислио да ће било коме на кугли земаљској пасти на памет да, као оружје у борби против држава или лидера других држава, користи најбруталније лажи и нападе на нечије породице. Наиме, хрватски „Јутарњи лист”, иначе близак највишим круговима власти у Хрватској, а ваљда услед политичких пораза које су доживели после напада на Србију, објавио је текст у коме се руга убијеним члановима породице Вучић, говорећи како их усташе, уствари, нису побиле. Истине ради, и због поштовања бројних убијених људи, дужан сам да саопштим следеће:

Оца мога оца, Анђелка, једног од најбогатијих српских домаћина у селу Чипуљић, усташе су одвеле у првој групи и недуго затим ликвидирале. Мој отац га никада није ни видео, јер се родио након његове смрти. Убили су га, а нама су као породици позната имена усташких кољача који су у томе учествовали и потказивача и непосредних извршилаца. Такође, убијени су и Стево Вучић, Илија Вучић, Ђорђо и Рајко Вучић, најближа фамилија мога оца. Сви су убијени на почетку Другог светског рата.

У последњем рату, с почетка 90-тих, од хрватске гранате страдао је Дојчин Вучић.

На страни моје баке, очеве мајке, породица Куновац, страдао је још већи број људи, који су убијени само зато што су Срби. Убијени од усташке руке у мојој фамилији броје се десетинама. У последњем рату све куће Вучића, као једне од најугледнијих српских породица, срушене су и спаљене. То су, такође, обавили хрватски јунаци, јер камени зидови нису могли сами да се бране.

На крају, не мислим да сам мање или више вредан због тога што сам Србин православне вере. И поред свега што се мојој породици догодило, веома поштујем и Хрвате и све људе католичке вероисповести и желим да нам се никада не понове ни 1941. ни 1991. година.

Онима који бране усташе и који прикривају њихове злочине желим мање мржње и верујем да ће схватити и разумети да прљавим нападима и бесмисленим измишљотинама нису донели ништа добро ни својој земљи ни својој будућности.

Срби и Хрвати имају бољу и другачију будућност од оне коју јој желе поједини медијски и политички посленици из Хрватске.

Син обичног српског избеглице,

Александар Вучић