Dan uoči samita u Briselu i nešto ranije od planiranog, u Nemačkoj je na snagu stupio novi paket zakonskih mera o pravu na sticanje azila u zemlji.
On, između ostalog, predviđa i da ljudi sa Balkana dobiju legalne mogućnosti za pronalaženje posla.
"Ljudima iz Bosne, Makedonije, Srbije, Kosova, Albanije i Crne Gore treba da budu date šanse za "legalnu migraciju" i za rad u Nemačkoj", navode nemački mediji,

predstavljajući paket novih zakonskih rešenja u cilju savladavanja izbegličke krize.
"Onaj ko može da dokaže da ima radni ugovor ili ugovor o obrazovanju u skladu sa tarifnim standardima zemlje, sme raditi ili se obrazovati", predviđa novi zakon koji je, zapravo, trebalo da stupi na snagu 1. novembra.
Paket zakonskih mera, za koje se kaže da predstavljaju pooštrenje uslova za sticanje azila, predviđa, takođe, prenose nemački mediji, intenzivno proterivanje odbijenih azilanata u zemlje svog porekla, što se, odnosi, pre svega na Balkance koji dolaze iz takozvanih zemalja sigurnog porekla.
To znači da u tim zemljama nema ni političkog progona ni politickcog mučenja, pa samim tim ni uslova za sticanje azila, ali se njihovi zahtevi mogu pojednačno proveravati.
Srbija se već dugo nalazi na toj listi, kao i Bosna i Makedonija, a od skoro su i Kosovo, Albanija i Crna Gora.
Organizacije za ljudska prava, opozicioni političari, pravnici i istraživači života migranata oštro su reagovali protiv novih zakonskih rešenja, koja, između ostalog predviđaju brzo deportovanje odbijenih azilanata, bez prethodnog najavljivanja, kako se oni, u međuvremenu, ne bi mogli sakriti od nadležnih organa.
 Na drugoj strani bi, međutim, kroz razgradnju birokratskih institucija i prepreka, izgradnja domova za izbeglica trebalo da bude jednostavnija, kao i efikasnije mere integracije onih, koji imaju pravo na ostanak u zemlji.
 Pomoć za izbeglice će u 2016. godini biti povećana na šest milijardi evra, a nemačke pokrajine i lokalne zajednice će od savezne države dobiti dodatnih tri milijarde evra, prenose mediji.
Savezna država obećala je pokrajinama i gradnju oko 150 000 smeštajnih mesta za izbeglice, umesto sadašnjih 45 000 koji odgovaraju zimskim standardima, a kada je reč o prijemnim centrima, tu bi podnosioci zahteva za azil smeli da žive do šest, umesto sadašnja tri meseca i da se, onda, što se odnosi, pre svega, na Balkan, direktno vraćaju u zemlje svog porekla.
Proterivanje odbijenih azilanata se u buduće može odložiti za najviše tri, umesto dosadašnjih šest meseci i onima, koji moraju da napuste zemlju, a nisu to u predviđenom roku učinili, biće ograničena pomoć.
Izbeglicama u prihvatnim centrima će se, umesto novca, pružati usluge koliko god je to moguće, a Nemačka će, najavljuje se, otvoriti vrata za integracione kurseve za azilante i one kojima se boravak u zemlji toleriše i, istovremeno, povećati finansijska sredstva za to, prenose danas nemački mediji.
Savezna država predviđa i mogućnost da azilanti dobiju zdravstvenu karticu sa kojom bi mogli da idu direktno lekaru, a podnosioci zahteva za azil, koji imaju medicinsko obrazovanje, mogu dobiti šansu da pomažu u medicinskom zbrinjavanju ljudi u izbegličkim kampovima.
"Nemačka stoji iza svojiih humanitarnih i evropskih obaveza i očekuje isto od svojih partnera. U to spada i pridržavanjepravila "Dablin III" i solidarnost pri prihvatu izbegllica. Odluka da se hiljade izbeglica iz Mađarske prime, treba da ostane izuzetak od pravila. Nemačka teži fer-raspodeli izbeglica u Evropskoj uniji...za savladavanje uzroka bežanijebiće povećana sredstva za prevenciju i prevazilaženje kriza za 400 miliona evra godišnje...", prenose nemački mediji danas i navode da oko takozvanih tranzitnih zona nema, međutim, još dogovora.
"Novo pravo na azil stupilo je na snagu danas. Ipak, oko takozvanih tranzitnih zona se, uprkos navodnom dogovoru u principu, o tome i dalje diskutuje. Socijaldemokratska partija odbija (SPD) "masovne zatvore", piše danas nedeljnik "Cajt".
Sam ministar unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer je, do duše, bez navođenja detalja, potvrdio da se vladajuća koalicija u principu dogovorila o stvaranju takozvanih tranzitnih zona na nemačkim granicama za izbeglice, navode mediji.
On je, takođe, rekao da o tome još ne postoji konačni dogovor i da se detalji moraju dogovoriti, ali da među koalicionim partnerima postoji saglasnost o tome da se na granicama mora omogućiti brzi postupak za tražioce azila.
 "To je jedan veliki korak", rekao je de Mezijer, prenose mediji, nazivajući spornim takve tranzitne zone koje, međutim, sudeći prema anketama, podržava dve trećine Nemaca.
 Nemački tabloid "Bild" je ovih dana pisao da se planiraju takozvane tranzitne zone na nemačkim granicama, prema Austriji na primer, odnosno, specijalni prijemni centri šatorskog ili kontejnerskog tipa, direktno na granicima Nemačke ka inostranstvu.
 To bi se "proglasilo eksteritorijalnim oblastima", što onda znači da "ne pripadaju nemačkoj državnoj teritoriji", saznaje tabliod.
 Tu bi se onda za nekoliko dana odlučivalo da li će neko biti prijemljen ili odbijen i odbijeni podnosioci zahteva za azil bi zatim, kako se kaže, direktno bili vraćani u zemlju porekla- vozom ili avionom ili na dobrovoljnoj bazi.
 Te zone bi važile za sve one čiji je dolazak neosnovan, poput ljudi iz zemalja takozvanog sigurnog porekla, piše tabloid.