Пише: Мирослав Лазански
Господин Мустафа и госпођа Јахјага суспендовали су Бриселски споразум. И могу, јер иза себе имају Шесту флоту. Шта ми можемо сада да урадимо? Искрено речено, ништа нарочито, јер је то неко у Вашингтону све лепо замислио и временски поређао, а ЕУ је само извођач радова. Приштина је
подизвођач.
Може сада Федерика Могерини, преко плавооке Маје Коцијанчич, да тврди „како сви потписници Бриселског споразума морају да испуне оно што су потписали” – ни господин Мустафа ни госпођа Јахјага не узбуђују се много. Господин Мустафа ни кафу не пије док не пита Вашингтон, а камоли да самоиницијативно суспендује нешто што је потписано у Бриселу. Пошто је господин Мустафа дисциплиновани амерички „војник”, зна он добро шта је наређење – извршење…
Дакле, прво наметнете тему уласка Косова у Унеско, а док Срби дигну галаму и позабаве се тиме ко је све гласао за улазак Косова у Унеско, чије „за” нас је највише заболело, већ је потписан Споразум о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Косова. Или, хајде да будем прецизнији, није ЕУ већ Европска комисија, а та Европска комисија ваљда је комисија Јупитера. Таман када ми поставимо питање како је то могуће, Приштина суспендује Бриселски споразум у, за Србе и Србију, најважнијем делу. Ми смо због тога, наравно, огорчени, кад после тога они нама на административној граници, коју наравно ми тако зовемо, уводе некакве улазне-излазне папире. Заправо визе. На лицу места, што је заправо одлично, јер не морамо по те папире да идемо у косовску амбасаду у Скопље, или недајбоже у Подгорицу. И још не признају ауто-таблице које издаје Србија.
Редослед потеза паметно је изабран, временски сјајно синхронизован, медијски одлично спинован. Не стигнете да се позабавите једним проблемом, а већ се отворио нови проблем. Да ли се неко од нас уопште и сећа уласка Косова у Олимпијски комитет? Два дана згражавања у медијима. И ништа више. Добро, ми не можемо да „гасимо ватру“ на пет тачака истовремено, или то јако тешко можемо да остваримо, па је тактика и Приштине и Брисела и Вашингтона врло једноставна и логична. Уставни суд Косова има два месеца пред собом да одлучи је ли Бриселски споразум, у делу који се односи на Заједницу српских општина, у складу са уставом Косова. За тих шездесет дана у Београду ће се изређати сви наши врли европски пријатељи, доћи ће и амерички државни секретар Џон Кери, и сви ће нас жарко уверавати да смо на сигурном и добром путу ка ЕУ, да нам је „пролазно време“ одлично, да је „скрининг“ сјајан и врло избалансиран, само још то да Срби и схвате, да се поглавља отварају као Али-бабина пећина…
Истина, мало ће нас онако успут и сасвим пристојно приупитати шта ће нам Руси и ког ђавола тражимо у Москви, кад већ имамо сву љубав и пажњу Запада. Ако ми гракнемо да ли је ово са суспензијом Бриселског споразума њихова реакција на посету нашег премијера Москви, они ће то одлучно одбити, јер, забога, госпођа Јахјага је независна политичка личност. Изабрана за будућу председницу у Приштини на плажи Ваикики на Хавајима пре више година, током студијског боравка будућих балканских лидера са простора некадашње нам заједничке и напаћене отаџбине СФРЈ. Мало купања, мало лобирања, мало бирања. Знају Амери како се то ради…
И зато уопште не сумњам да ће сви они притиснути Јахјагу, Мустафу ваљда неће, да се Србији попусти око Заједнице српских општина на Косову. Јахјага ће их у том погледу задовољити, јер у противном нема више Хаваја, а ми ћемо имати велику победу. Зато што је Приштина пристала на оно на што је била и обавезна да пристане Бриселским споразумом. А сви наши европски и амерички пријатељи су нам на делу доказали да су нам пријатељи. Знате ли како је ЦИА некада припремала и вршила пучеве у земљама Латинске Америке? Само зато да би имала о чему да извештава Белу кућу и Стејт департмент. Спремите домаћу екипу за пуч, онда јавите у Вашингтон све детаље о предстојећем пучу, оправдали сте буџет и стекли углед као поуздана обавештајна агенција.
Суспензија Бриселског споразума, колико год да буде трајала, показује да речи на папиру које потписују владе да би ушле у ЕУ тешко могу да вечно потисну и етничке и територијалне спорове који су овде тињали вековима. Двадесети век нам је показао да морамо да будемо практични, али хришћанска филозофија подметања другог образа не важи на Балкану. Србија мора да уради све што је у њеној моћи да би створила неки вид заштитног кишобрана за све Србе, посебно за оне на Косову и Метохији. Можда ће историја косовских простора и Срба на њима ићи и даље кривудавим путем, можда ћемо понављати грешке из прошлости, јер људско је памћење крхко. Цицерон је имао обичај да каже како је историја учитељица живота. Међутим, изгледа да ова учитељица код нас има мало ђака.
Извор: Политика
