СЛУТЊЕ

Александар Вучића: „ Знам себе, знам свој народ, који волим највише на свету, знам како ћу скончати…и то ми се ближи…Зато ми се толико жури… Хоћу што више ствари да завршим да би неко за 10-15 или 20 година могао да

каже да је нешто у Србији добро урађено. Србија мора да се модернизује и то ће у политичком смислу  скупо коштати оне који спроводе реформе.“ Додао је да осећа одговорност због високог рејтинга који има према истраживањима јавног мњења.

Каква је ово сулуда изјава?

Какво је ово призивања несреће?

Какве су ово слутње?

О чему се ту ради?

Александар Вучић  има озбиљан психички проблем. Овакве изјаве дају само људи који губе разум. Немају оно што су стари Грци тражили од својих државника – разборитост. Човек који је приграбио сву власт и који даје овакве изјаве може само нанети велико зло држави и заједници. После овакве изјаве, Александар Вучић не реба више да се бави политиком. Он није способан рационално да расуђује и не може да води државне послове. Његове самоубилачке изјаве штете друштву. Ако неко вози рискантно великом брзином по лошим путевима, постоји опасност да изазове несрећу. Његова непромишљеност или сулудост угрожава учеснике у саобраћају. Постоји опасност да страдају невини. Зато вожњу треба прилагодити саобраћајним прописима. Не због себе, већ због одговорности према другима.

Александар Вучић је млад човек. Има своју породицу. Политика коју води је промашена. То је доказао дајући овакву сумануту изјаву. Политика у којој се губи живот није вредна жртвовања. Ђинђић је то касно схватио. Зар не би било боље за њега, породицу, пријатеље и државу да је данас жив? Који је смисао његовог стрељања? Ђинђићева прича о модернизацији Србије, коју сада исто понавља и Вучић, потпуни је промашај. Србија се на тај начин никада не може модернизовати. Нити је Ђинђић био реформатор, нити је то данас Вучић. То је велика заблуда.  Србији не требају такви лажни реформатори. Жртвовање је било узалудно. Све је било погрешно.  Доказ? Србија је данас  у много горем положају, него када смо рушили режим Милошевића. Тада је постојала бар енергија да се нешто може урадити, данас више ни те енергије нема.

Где је суштина проблема?

Поновио сам то безброј пута, па морам и сада, јер Александар Вучић упада у исту замку у коју је упао Ђинђић. Суштина је у томе да треба променити тоталитарни систем управљања државом, како би се извршиле корените реформе и заиста темељно модернизовала Србија. Ђинђић је наследио тотлитарни систем Деспота, није желео да га промени, него је заузео Деспотово место и обукао нова, проевропска одела. Сматрао је да су те козметичеке измене довољне за реформу и модернизацију Србије. То је било сумануто веровање политичара који није био досрасто историсјким временима. Све остало знамо и све остало је толико пута написано. Они који су га послали на стрељање  данас  се богате и живе животима  против којих се Ђинђић увек борио. Србија је банкротирала и налази се у потпуном расулу, упркос толиким маркетиншким спиновањима о транспарентности и модернизацији.

Александар Вучић не разуме да се не може модернизовати Србија уздизањем култа личности и цензуром свих медија. Тоталитарни систем мора да се сруши у његовом корену и да се уместо њега уведе директна демократија, како бисмо обновили републиканску идеју и демократији вратили смисао. Шта је на томе урађено? Апсолутно ништа. Србија је доспела у руке једног неспособног и недораслог клинца, који је данас много опаснији лик по друштво од блентавог згубидана Бориса Тадића, а доказ његовог политичког лудила је управо изјава коју је дао. Александар Вучић више није способан да се бави политиком и мора хитно да напусти све државне функције.

Зашто је то важно?

Ако је тачно ово што је рекао, онда је важно сачувати живот Александра Вучића. Његов живот је вреднији од промашене политике коју он води. Та промашена политика је достигла свој врхунац у овој његовој изјави. Та промашена политика није вредна и време ће је потпуно прегазити. Александар Вућић је конвертит. Као конвертит носи дубоко у себи осећање кривице. Одрекао се политике коју је заступао читаву деценију, издао је свога политичког оца Шешеља, издао је све у шта је веровао толике године, што му је донело политичку каријеру и материјалну сигурност, да би, уцењен и одрађен од стране страних обавештајних служби, почео да заступа све оно што је толике године нападао, вређао, пљувао и ниподаштавао.

Стране обавештајне службе су успеле да измене наступ Вућића, као што су мрљавка Тадића убрзали и јапијевцем начинили, тако су агресивног Вучића успели да успоре до те мере да га претворе у еуробудисту. То су посебни психолошки третмани лоботомирања уцењених особа, које стране службе држе на удици и усмеравају да заврши послове које су предвидели за њих. Ту нема никакве сентименталности. Политичар мора да одради што му је наређено, играју на његову политичку сујету и материјалну похлепу, праве му логистику да све то уради у задатим терминима, а након извршеног задатка , када испуше цигару, баце га на улицу и петом опушак згазе. То је судбина дилетаната политичара у Србији, који покушавају да играју велику игру за коју нису дорасли.

Према свим објављеним информацијама, када пажљиво сложете коцкице, не морате да имате никакве доушнике инсајдере, довољна вам је српска памет обичног нашег човека, АВ је давно уцењен и типован за ово доба. Велики Брат планира унапред и припрема политичаре који ће одиграти улогу коју им је Велики Брат наменио. Конкретно, у овом случају, АВ и његова два пајташа Неверни Тома и Мали Слоба, добили су задатак, као проверени националисти из срушеног деспотског режима, да одраде оно што Борис Тадић није смео, да изврше идају Космета и да омогуће његово признање. Тај сценарио је данас на делу.

Селективна борба против корупције, хапшење неких тајкуна, док се други не дирају, лоше написане тужбе које падају на суду, пуштање на слободу оптужених, не дирање политичких тајкуна,  тајна нагодба са врхом жуте мафије, задуживање земље у једној години за 4 милијарде евра, распад привреде и друштва, потпуна контрола свих медија, култ личности, задржавање тоталитарног режима, спиновање јавности, подизање рејтинга, упркос томе што на изборе излази 35% бирача, све је то било у функцији потписивања  бриселског споразума и издаје наших Срба на Космету.

АВ данас игра на последњу карту. Карту своје личне жртве. Пренемагањем и лицемерјем жели да изазове сажаљење. Прича о његовом даноноћном раду и инфузијама које прима у кабинету служе за придобијање наклоности грађана, Исто се односи и на несретну причу како је, све у оделу, лежао у бриселским канцеларијама на поду, јер су га сатрапи ЕУ толико понизили да му нису дали ни пристојну хотелску собу, што је велика срамота не за њега , него за нашу државу. Свим тим пласираним причама, којих би се пристојан и културан човек стидео, АВ жели да  добије још неки проценат на рејтингу. Изјавом да му се ближи крај непотребно изазива судбину и води државу у још већу неизвесност и мрак.

Његов проблем је што се преиграо. Сада схвата да се налази у великој опасности. Не може да се модернизују друштво у коме постоји један најмоћнији човек. Не може најјачи човек у држави да преко својих личних новинских билтена врши хапшења, не сме да прети, не може, као надобудни клинац жељан доказивања и поигравања са државом, злоупотребљавајући државну функцију, да непрекидно говори у првом лицу, као да је држава његова приватна компанија, да ће хапсити, да то он не прихвата, да он не може свуда да стигне и све такве будалаштине егоцентричног и фрустрираног лика, јер нити је ово његова приватна држава, нити је он способан да управља тако великим и сложеним државним системом, пошто никада ништа није радио у животу, осим што је политички баљезгао гомиле радикалских глупости, које су нас скупо коштале.

АВ не схвата да не хапси он, него полиција. Не схвата да не диже тужбе он, него тужилаштво. Не схвата да не суди он, него судови. Не схвата да не уређује новине он, него уредници слободних медија. Исти они који су га прошле године, пре избора, черечили, који су му се ругали и подсмевали, да би данас били његова ударна песница за уништавање сваке критике у друштву. Борба против тоталитарног система је могућа једино изградњом демократских институција. Појединци нису важни, него је важно донети добре законе, којима ће се бранити држава од политичара, тајкуна и криминалаца. Добрим законима се брани држава од самовоље дилетаната.

Мислио сам да , после стрељања Ђинђића, никада више нећу писати овакве текстове. Нажалост, Србија наставља да пропада даље. Улазимо у опасну зону лудила и самовоље једног човека.

Шта је решење?

Решење је да се Александар Вучић спаси од самога себе.

АВ треба хитно да поднесе оставку или да се смени са свих политичких функција. То је једини начин да се избегну ризици о којима он данас тако драматично говори. Такав говор је неукусан и огаван. То је подилажење јавности и опасно играње са ватром. То не сме да се ради. Нису добра времена за такву врсту политичког маркетинга. Ако потпредседнику владе Републике неко заиста и прети, онда јавност треба да буде обавештена и полиција мора да уради свој део посла. Нема ту никаквог пренемагања и сентименталности. Задатак полиције је да изнесе свој извештај о безбедности АВ. Тако ћемо добити да институције система професионално раде свој посао. Не сме нико да прети  државним службеницима.

Молим Александра Вучића да поднесе оставку и да се не излаже никаквој даљој опасности.

Позивам све наводне истраживаче јавног мњења, агенције за продају магле, и оне које се додворавају свим режимима, плаћене аналитичаре, новинске билтене режима, телевизије у служби режима, професоре у служби својих привилегија и тезги, све вас преклињем да престанете да ложите АВ, јер му чините медвеђу услугу. Гурате га у пропаст. АВ није дорасто улози коју сте му наменули, не може да носи терет толиког спиновања јавности. Опијен је тренутном моћи коју поседује и упада у опасно лудило које му може угрозити живот.

Прекините са тим одмах!

То што радите није добро.

Прекините што пре и почните да пишете овакве критичке текстове, да помогнемо АВ да дође себи, када његова лична странка СНС, нема храбрости да му саспе истину у лице.

Немојте да потхрањујете болесну сујету једном егоцентрику који, због грехова из прошлости, више не може да се контролише.

АВ је својом непромишљеном изјавом тешко оптужио српски народ кога, како истиче, највише на свету воли. Наводно, зна он свој народ.  Испада тако да му највећа опасност прети  управо од његовог народа. Каква бламажа! Каква глупост политичара који је изгубио компас. Не прети теби, човече, опасност од твог народа, него теби прети опасност од тих који те окружују, са којима си направио коалиције, које виђаш свакога дана и који раде против тебе. То су твоји највећи непријатељи. Научи нешто из савремене историје.

Тврдња да му се жури да уради за Србију што више да би је модернизовао и да тако остане упамћен у наредних две деценије је потпуно смешна. Журба потиче од налога које добија од Великог Брата. Више од сто година нико није успео да реши питање Космета. АВ то хоће да реши за неколико месеци. То није нормално. То се не може никаквом брзином решити. Треба оставити да време решава те проблеме. Поготово Србија данас није у стању да решава тај важан национални проблем, јер се налази у најгорој ситуацији од настанка. Окупирани смо изнутра и оптужени пред светом за геноцид, губимо територије и народ, смањујемо се и нестајемо, уништен је морал и обесмишљено свака честитост, па није добро време за решавање косметског проблема.

АВ то неће да разуме, јер се додворава администрацији Великог Брата и показује да је дорастао да испуни све њихове налоге. Суштина је да ништа није решено. Односно, да је независна држава Косово признато од стране режима у Београду, да су Срби на Космету продати и да постоји опасност новог егзодуса нашег народа. То је политика АВ и његових пајташа.

Не могу да разумем да неко, ко има своју породицу, има храбрости да стави потпис на бриселски споразум и да потврди планирану издају. Зар се не плаше косовског  мита? Зар се не плаше српске крви која је вековима лила на Косову? Зар се не плаше освете косовских заветника? Зар се не плаше предања о издаји свете српске земље?

Неће Александар Вучић остати упамћен као модернизатор Србије, јер то он уистину није, него ће остати упамћен као издајник који је радио  против интереса своје државе и нације. То мучи Алекандра Вучића. То је његов главни проблем. Ласкање медија и аплаузи поданика не могу да прикрију ову истину о издаји. Ни непромишљена прича о жртвовању му неће помоћи да избрише историјску истину о велеиздаји.

На крају, Србији не требају овакви политичари. Србија је уморна од оваквих  слепих лидера. Видео сам Кораксову карикатуру, где слепи вођа АВ, као код Домановића, води свој народ у провалију. То морамо зауставити. Тако ћемо спасити и Србију и острашћеног Александра Вучића.

Београд, 08.09.2013