Харвард - Биолог с Харварда анализом гена утврдио да су Срби најстарији народ, да потичу од Ноиног сина и да је Балкан прадомовина свих Славена, па и оних који су отишли у Индију па су их назвали аријевци
Амерички научник руског поријекла Анатолиј Кљосов, гостујући професор на Харварду, објавио је низ књига у којима
тврди да је Балкан био прадомовина свих Славена, па и Руса, преносии Јутрарњи лист.
Наиме, он је анализом гена Р1А1 који је најчешћи у динаридском подручју Балкана и колоквијално се назива “илирски”, закључио да су од Срба потекли сви данашњи Славени, али и већина народа Еуропе.
Ти “гени камени” стари су 12.000 година, док су други стари од 4 до 7 хиљаду година и сви индоевропски народи у Европи имају преко 40 посто тог гена, како тврди 67-годишњи Кљосов.
Сви Славени су дошли с Балкана и потомци су Ноиног сина
Према његовој студији, преко 60 одстоо тог гена имају јужни Славени у Србији, БиХ, Хрватској и Црној Гори, али се иста концентрација налази и на сјеверу Европе - у Данској, на сјеверу Њемачке, на југу Скандинавије и у Великој Британији.
Биохемичар Анатолиј Кљосов у свом научном раду тврди да су се потомци Ноиног сина населили испрва у доњем току Дунава - на простору данашње Србије - да би затим ишли према сјеверу.
Како напомиње Телеграф, у руским школама се доиста учило како су они дошли “са оне стране Карпата”.
Кљосов је на основу мутација генетске хапло групе карактеристичне за Славене закључио да су сви Славени дошли с Балкана, али да су је и индијска каста аријеваца настала доласком Славена с подручја Србије у Индију, прије око 3.850 година.
Закључак студије овог америчког научника руског поријекла о Србима као “најстаријем народу” подржали су медији у Србији, иако географски приказ распрострањености 'динаридског гена' у Европи показује да се најгушћа концентрација овог гена налази на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине.
Индоевропски језици са Балкана стигли у Индију
Професор Кљосов тврди да су индоевропске језике (у које припадају сви језици Европе осим мађарског и финског) Праславени донијели у Индију, Иран и Афганистан.
Ти Праславени динарских гена, који су на Балкану живјели још прије 12.000 година, према студијама Кљосова, након двјестотињак генерација долазе на равницу источне Европе и тамо се прије 4.500 година појављује генетички предак данашњих Руса и Украјинаца.
Петсто година касније долазе до јужног Урала, а након 400 година појављују се у Индији, у којој данас живи око 100 милиона људи с тим геном.
Кљосовљева теорија, базира се на његовим анализама ДНК, поставља “на главу” досадашња вјеровања о смјеру миграција народа индовропског културног круга, те изазива подвојене реакције на свим странама.
Кљосов је 1990. године преселио у САД, гдје је већ радио као гостујући професор, а у бившем Совјетском Савезу био је познат као вођа научног тима који је организовао прву интернетску мрежу на том подручју раних 80-их година.
jutarnji.hr