Piše: Radovan B. Milić
Onog trenutka kada je samozvani student Beogradskog Univerziteta i "doktor svetske književnosti" Petar Milatović - stolar po profesiji, shvatio da je ogoljen u svojim lažima, odlučio se za najpodmukliji i najpokvareniji korak na koji su spremni samo (ne)ljudi, kao što je on.
   Da podsetim.
    Na Vidovdan ove godine, sasvim slučajno i neplanirano, šetajući  bečkim Reumannplatz-em, u mimohodu sa ostalima, sreo sam i njega. Nije propustio priliku da se ne zaustavi u gomili šetača i da mi ne dobaci uvrede koje zbog larme, saobraćajne gužve i bata hodajućih nisam uspeo tačno razumeti. Ne znam ni da li je uvrede ili pretnje izgovorio na nemačkom, ili na njegovom novonastalom crnogorskom jeziku, ali sam potpuno siguran da se radilo o pretnji.       
   Podmukli Petar Milatović se tog momenta odlučio da pribegne izmišljotini, koju je i realizovao na taj način, tako što me je u bečkoj policiji optužio za pokušaj napada puškom. Po datoj izjavi, tvrdio je da sam se tom prilikom, naglo – rukom latio za torbicu koju sam nosio preko ramena, a da je on vidno uplašen pobegao iza obližnjeg ugla. Tek kada je nakon jednog minuta sakrivanja i motrenja shvatio da mu ne preti nikakva opasnost  napustio je zaklon i nestao u masi naroda. Nakon nekoliko dana od prijave, usledio mi je policijski poziv radi davanja izjave, na koji sam se odazvao. Izjava je potrajala  oko 150. minuta.

U nezvaničnom razgovoru, a po sačinjenom zapisniku, jasno je rečeno da je ta osoba svakog trećeg dana viđena u policiji sa različitim interpretacijama o sopstvenoj ugroženosti zbog čega »uredno«  prijavljuje Srbe iz Beča. Nedavnoj je takođe tvrdio, da su prilikom napada na njegov stan u vreme dok je on bio u njemu, »razbojnicima« uspelo da pronađu i odnesu dokumentaciju koju je dobio od ubijenog  nekadašnjeg ministra  Pavla Bulatovića, kao i 12 umetničkih dela, i oko 3.200 evra u gotovini, kao i još nekoliko vrednih predmeta. Oni su od njega navodno tražili da im preda i dokumentaciju na osnovu koje je napisao i objavio na nemačkom jeziku knjigu 'Komesari u mantijama - komunistički špijuni u SPC, glasilo je njegovo zvanično samohvalisanje koje je dostavio i raznim novinama u Srbiji, a o kojem bečka policija ima sasvim druga saznanja, odbacivši prijavu kao najobičniju izmišljotinu.
Ko još posle ove podmuklosti i bolesnog kukavičluka Petra Milatovića, može poverovati u priču da je na njega izvršen atentat u Beču, i da je uprkos teškim povredama uspeo ispaliti u atentatore osam metaka, pogodivši jednoga od njih? Trvrdnja, da je baš on bio taj koji je uspeo otkriti identitet  Kurta Valdahjma, kao i tvrdnja da su mu zmije pojele dva brata i sestru, jasno govori o kakvoj se ličnosti radi. O njemu kao piscu je bespredmetno bilo šta pisati osim kao vrlo veštom plagijatoru i najobičnijem skribomanu.

Radovan B. Milić

Beč, 21. 08. 2016