Београд – Председник међународне организације „Уједињена Српска Дијаспора Евроазије“, делегат за Русију, Украјину и Белорусију Драган Станојевић изабран је за новог председника Скупштине дијаспоре и Срба у региону.
Ви сте изјавили да “за почетак морамо обновити рад скупштине, који је био блокиран две године”….
Ми смо били блокирани две године- што жељом министарства, што неактивношћу претходног председника и потпредседника. Јер, ми смо као тело морали да се састајемо, како је законом прописано на Видовдан сваке године. Међутим, свега тога није било, намерно смо били потиснути, нисмо могли да решавамо своје проблеме.
Какву улогу има дијаспора у животу Србије?
Српска дијаспора има наравно кључну улогу. Дијаспора шаље у току једне године, по статистичким подацима, између 4 и 6 милијарди долара. На годишњем нивоу што је малтене 30-40% буџета. Међутим, ако погледамо са аспекта учешћа у власти, права гласа дијаспори је врло отежано. Претпостављам да то није случајно. Немамо наше представнике ни у власти, ни у Скупштини. Један од наших пројеката јесте да омогућимо дијаспори да гласа електронским или другим начином, а не да путују по неколико хиљада километара, да би се само пријавили. После тога, наравно, желим да добијемо своје представнике у скупштини и у другим структурама. Да имамо бар 1% утицаја у власти, у односу на то колико годишње шаљемо и финансијски помажемо, били бисмо врло задовољни.
Живите у Украјини, шта чините за своју матичну државу?
Наравно све моји активности везане су како за Украјину, тако и за Русију. Ми наравно лобирамо те политичке, економске односе између Русије, Украјине и Србије, помажемо нашим политичким активистима из Србије, умрежавамо и правимо цели низ акција који су везани за нашу дијаспору. Имали смо наравно пројекте који нису директно везани за дијаспору, то су политички пројекти везани са ОДКБ, тема Евроазијске уније и тако даље. Били смо посматрачи на парламентарним и председничким изборима у Русији, исто тако и у Украјини
Ко на српској политичкој сцени има ваше највеће поверење?
Ми сматрамо да у овом тренутку нико није заслужио апсолутно поверење нити подршку. Оно што је сада задатак скупштине је да ми се договоримо са влашћу или да натерамо власт да прихвати све промене у закону о дијаспори. Јер, тај закон је донесен без савета дијаспоре. Видећемо у наредном периоду ко ће из власти бити спреман да дијаспори реално изађе у сусрет. Тако да ћемо тек тада видети ко заслужује нашу пажњу и ауторитет. Очекивали смо наравно од нове власти и новог председника много подршке, сад ћемо видети да ли ће се наша очекивања оправдати.
Да ли је ова скупштина опредељена за сарадњу са Русијом? Јер има у свом саставу и Срба из САД, Канаде, других западних земаља?
Јесте. Ми рецимо са целе територије Евразије имамо само једног делегата, тако је законски прописано. Тај закон је писан без нас, делује да су хтели да имамо што мање представника са тог подручја, док смо са подручја Америке и других земаља имали 5-6. Али, људи који су дали гласове за мене су ипак подржали некога ко је са истока. И у разговорима са делегатима се осећала та велика тежња према Русији- у политичком и духовном смислу. Мислим да је то порука за Русију од наших људи из целог света, за које је Русија приоритет.
Значи, на крају крајева главни циљ је натерати државу да напокон прихвати и схвати дијаспору, и не само као извор финансирања.
Увек се на дијаспору гледа као на некога ко има обавезе, а нема права. Ми смо наравно за то да дијаспора буде оно што јесте. Дијаспора мора сада преузети велику одговорност, а то је поправљање имиџа Србије у целом свету, али то би требало да буде и државни план. Морам рећи да наша власт треба да буде заинтересована да има јаку дијаспору. Ако кажемо да дијаспора много помаже, има обавезе, али где су наша права?Наравно 3,5-4 милиона Срба ван граница Србије јесте озбиљан број и представља озбиљну да тако кажем „опасност” за политичке организације Србије. Ако бисмо добили право гласања електронским путем, наравно да би дијаспора имала велики утицај на будућу политичку сцену Србије, и то, наравно, многима није баш у интересу.
Тумир Блохин / Глас Русије
