Uprkos tvrdom obećanju direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima regiona u Ljubljani 27. maja, da će podela na podobne i nepodobne Srbe kroz finansiranje projekata od strane te kancelarije, biti prekinuto, obećanje nije ispunjeno. Odlukom radne grupe za odlučivanje o pristiglim projektima Srba iz regiona, i potpisom Slavke Drašković koja je
nakaradnu odluku odobrila, nastale su još žešće deobe. Obećala je i da će odmah po povratku u Beograd angažovati sve raspoložive medije, pa čak i vladu R. Srbije po pitanju nezakonito “izbrisanih” lica iz evidencije državljanstva Slovenije, a koji danas žive u Srbiji i njihovim pravima o nadoknadi odštete koja im po presudi suda iz Strazbura pripada. Osim što je nešto kratko s’brda i dola bilo objavljeno na sajtu kancelarije, niko ništa nije o tome nigde mogao ni pročitati ni čuti. Slovenački novinar g. Igor Mekina, muž srpske novinarke Svetlane Vasović, je svojom ličnom angažovanošću uspeo u udarnom terminu RTS u dnevniku da obavesti zainteresovane građane Srbije za problematiku izbrisanih lica i da ih pozove da ne zakasne sa dostavom potrebne dokumentacije u vezi ostvarenja svojih zakonskih prava. Ispostavilo se da je i to obećanje Slavke Drašković direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom bila prazna priča. Ali da se vratim bademima, koje direktorka Kancelarije za dijasporu sadi po Dalmaciji”. Najnovijom odlukom spomenute radne grupe za odlučivanje o sudbini prispelih projekata, a koju su sačinjavali: Aleksandar Vlajković zamenik direktora Kancelarije, Rastko Janković, Vukman Krivokuća, Simon Đuretić, Sanja Nedeljković, Slavica Spahić, Milica Vučković i Tamara Antonijević, odlučeno je, a Slavka Drašković aminovala, da se dodeli 500.000,00 dinara udruženju za razvoj poljoprivrede u Dalmaciji za kupovinu sadnica badema. Takođe su odlučili da Fudbalskom klubu “Obilić” iz Herceg Novog (Crna Gora) dodele 200.000,00 dinara.
Jasno je da Slavka Drašković čvrsto korača utabanim stazama bivšeg ministra Srećkovića. Ni njemu nije bilo strano da pare poreskih obveznika Srbije, znači i moje, daje za “projekte” koji nemaju veze sa dijasporom. Recimo finansiranje privatnih džudo klubova po Beogradu i Crnoj Gori. Sve bi se moglo pripisati nepoznavanju stvari direktorke Slavke Drašković, da nije već na to upozorena. Jasno joj je stavljeno do znanja da i u Sloveniji postoje privatne firme (SKC Danilo Kiš) sa pet zaposlenih, čije plate dolaze iz džepa gladnih radnika R. Srbije, koji zbog nedostatka sredstava mesecima ne dobijaju nikakva primanja i jedva sastavljaju kraj s karjem. Inače novac iz Srbije ne dobija samo Danilo Kiš. Savez srpskih društava Slovenije prispele pare iz Srbije izgleda deli svojim funkcionerima. Uprkos višegodišnjih upozorenja od strane Saveza srpske dijaspore Slovenije i društva SRETENJE da Srbija prestane sa rasipanjem para na plate i bogaćenje njihovih miljenika u Sloveniji, zemlji članici EU, svi su u Srbiji ostajali gluvi. Upozorenje je direktno čula i Slavka Drašković, prilikom “turističkog” boravka u Sloveniji, ali ih nije htela uvažiti. Njoj je zanimljivije bilo da pokuša naterati prisutnu delegaciju Saveza srpske dijaspore da izbrišu sećanje na njenu izjavu da ove godine saziva Skupštine dijaspore neće biti, a ispostavilo se da je tog sastanaka ipak bilo. Zbog čega je morala lagati, i šta ju je na to ponukalo mi iz Saveza srpske dijaspore nemamo pojma? Odlukom broj 401-00-28/2013-01/2 od 15. maja 2013 i odlukom broj 401-00-28/2013-01/3 direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima regiona je nastavila finasiranje Srpskog kulturnog Centra Danilo Kiš i Saveza srpskih društava uprkos jasnom upozorenju da rukovodioci Saveza dele dobijene pare između sebe. Evo kako to radi Savez srpskih društava Slovenije. Predsednik Saveza Zlatomir Bodiroža sačini autorski ugovor sa urednikom časopisa Mostovi Dušanom Jovanovićem koji ujedno obavlja i funkciju sekretara Saveza, da se Dušanu Jovanoviću isplati honorar u visini 1.150,00 evra i to mu bude isplaćeno. U pohlepi zaboravljaju da prelom i oblikovanje teksta za taj časopis koji je predmet mnogih mahinacija, ne predstavlja autorsko delo, jer Dušan Jovanović nije osmislio način i kompjuterski metod preloma teksta, več je to uradio neko drugi. Nije, važno, važno je da on kasira. Taj isti Dušan Jovanović po odluci tog istog Zlatomira Bodirože odlazi na službeni put u Grobelno koje je udaljeno od Ljubljane nekih pedesetak kilometara noseći kompletirani CD disk u štampariju. Kako se “Vlasi ne bi dosetili” u putnom nalogu se ispisuje i relacija od Kopra, preko Maribora i Novog Mesta i navodno distribuiranje tih novina. Za taj posao dobija 300 evra. Imajući u vidu da je bilo štampano tri broja tog časopisa, Dušan Jovanović svaki put naplaćuje po trista evra (dokazi postoje) što je ukupno devet stotina plus za prelom teksta 1.150,00 evra. Pa vi sad vidite. Za koliko vremena može jedan radnik u Srbiji zaraditi 2.050,00 evra? Da li uopšte ima gde te pare i zaraditi, a obavezan je da ih pokoni bahatom Dušanu Jovanoviću u Sloveniji, dok za to vreme umire srpska devojčica Tijana za koju država Srbija nije imala novaca da joj blagovremeno obezbedi potrebno lečenje.
U opravdavanju dobijenih sredstva se išlo toliko daleko, da su Ministarstvu vera i dijaspore, kao i Minisatrstvu kulture Srbije dostavljani i računi o kupovini sira Mozzarela, kvalitetnog vina itd. O svemu postoje dokazi, a i pisana upozorenja ministarstvima da sve to prekontrolišu.
Neviđenom arogancijom sekretarice Aleksandra Vlajkovića upućen sam na direktorku Drašković, “jer je u ostalom ona ta koja je odluku potpisala”. Naravno da je Slavka Drašković bila na hitnom sastanku, a opet po preporuci njene sekretarice nisam mogao dobiti ni Vukmana Krivokuću, sa čijeg se telefona non stop javljala automatska sekretarica i to na engleskom jeziku. Srbima u dijaspori i regionu ništa ne preostaje drugo nego da se udruže i zahtevaju ukidanje te sramne i rasipničke garniture iz neke nazovi Kancelarije za saradnju sa dijasporom. Savez srpske dijaspore Slovenije i njegova udruženja čvrsto stoje na stavu i dogovoru, da se krajem avgusta u Ljubljani organizuju mirni protesti protiv direktorke Kancelarije zbog diskriminacije i izazivanja podela među Srbima. Verujemo da će za vreme svog mandata Slavka Drašković uspeti da za posađene bademe u Dalmaciji, obezbedi i navodnjavanje, kao i to da fudbalski klub iz Herceg Novog pređe u viši rang takmičenja. U prilogu teksta (www.koreni.rs) je dostavljena autorska pogodba i obračun putnih troškova koji dokazuje istinitost mojih tvrdnji. Ovaj moj tekst je i javni poziv državnom tužiocu R. Srbije, Agenciji za borbu protiv korupcije, a i policiji i svim merodavnim institucijama i organima da provere moje navode. Ako su moji navodi tačni, da zaustave korupciju i kriminal, a ako nisu, da protiv mene povedu zakonom propisan postupak.
U ime Saveza srpske dijaspore Slovenije
Radovan B. Milić
