Tek što su direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković i njen zamenik Aleksandar Vlajković izbegli mogućnost da se nađu u sukobu interesa pošto su Kongres srpskog ujedinjenja i Srpska veza, na čijim čelnim pozicijama su prethodno bili, odustali od dotacija (svakoj je odobreno po 400.000 dinara) sukob interesa preti i
poslaniku Aleksandru Čotriću koji je i predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu.
Naime, organizaciji Beogradski aforističarski krug u čijem je Upravnom odboru od osnivanja i Čotrić, Komisija Kancelarije za dijasporu odobrila je 250.000 dinara za projekat "Satira fest matice i dijaspore 2013".
- Ne smatram da sam u sukobu interesa, jer ne radim u Kancelariji za dijasporu. Osim toga, već smo dobijali dotacije od bivšeg Ministarstva za dijasporu za održavanje festivala satire. I nije bilo problema. Beogradski aforističarski krug je osnovan 2007. u poslednjoj godini mog angažovanja u ondašnjem sazivu Ministarstva za dijasporu. Ni ranije ni sada nisam ni za koga urgirao kod odlučivanja o dotacijama, iako su do mene stizale takve molbe i iz Srbije i iz dijaspore - izjavio je za "Vesti" Aleksandar Čotrić.
Komisija Kancelarije za dijasporu koja je odlučivala o sufinansiranju projekata, dodelila je 450.000 dinara (oko 4.000 evra) Fondu dijaspore za maticu za projekat "Srboslov-vodič kroz srpsku tradiciju", mada Fond na svom bankovnom računu u Beogradu ima tri miliona evra sa godišnjom kamatom većom od 100.000 evra.
Ideja potekla od Milićevića
Idejni tvorac Srboslova je Miloje Milićević iz Berlina, takođe funkcioner Fonda dijaspore za maticu. On je, kako je svojevremeno govorio prof. dr Dragan Nedeljković iz Beograda, odavno tražio da se sačini katehizis srbizma.
Nedeljković je inače tesno povezan sa Srpskom vezom čiji je osnivač Aleksandar Vlajković, zamenik direktora Kancelarije za dijasporu.
- Tačno je da imamo glavnicu od tri miliona evra sa kamatom od 2,5 odsto i to je još oko 100.000 evra godišnje. Ali, u načelu para nikad dosta, jer potrebe da se pomogne su ogromne. Fond glavnicu ne dira, to je osnovni postulat svih fondova, a kamatu ulažemo u humanitarne svrhe. Pomažemo siromašne, bolesne, izbegle i raseljene. Negujemo duhovni, nacionalni i kulturni identitet, štampali smo knjigu o Njegošu, knjigu o Srbiji u Prvom svetskom ratu - izjavio je za "Vesti" Živadin Jovanović, funkcioner Fonda dijaspore za maticu.
Na naše pitanje da li je Fond morao baš sada, u opštoj besparici da traži finansijsku podršku države u kojoj deca umiru jer nema novca za njihovo lečenje, u kojoj je svako treće dete siromašno i hrani se u narodnoj kuhinji, Jovanović kaže da je inicijativa da Fond konkuriše potekla upravo iz Kancelarije za dijasporu.
- Oni su nam sugerisali da podnesemo zahtev za sufinansiranje projekta "Srboslov- vodič kroz dijasporu"- tvrdi Jovanović.
Fond dijaspore za maticu je osnovan 1999. sa ciljem da pomogne u odbrani i obnovi zemlje tokom i posle agresije NATO. Fond se, podseća Jovanović, pored ostalog zalaže i za zajednička ulaganja sa organima i institucijama države Srbije.
Primedbe iz Vojvodine
Jasmina Turturea, predsednica Upravnog odbora NVO "Škola plus Dositej Obradović" iz Vojvodine učestvovala je na konkursu i zauzela 57. mesto. Turturea negoduje što odluka Komisije ne sadrži i broj poena kojima su projekti vrednovani, već samo novčane iznose koji su "razrezani" dobitnicima. Turturea se žali i na to da su za prigovor data samo tri dana od objavljivanja liste na sajtu Kancelarije, kao i što ne postoji pouka o pravnom leku. Ona primećuje i da nijedna organizacija iz Vojvodine nije dobila sredstva od Kancelarije, zbog čega od čelnika Kancelarije traži da još jednom preispitaju odluku o finnasiranju projekata.
R. Lončar - Vesti
