Поштовани господине Соврлићу,
Ви сте, заједно са проф. др Даницом Андрејевић из Косовске Митровице и још двоје анонимних из Франкфурта били члан жирија на 20 Сусрету писаца из српског расејања
у Франкфурту на Мајни од 15. до 18. маја 2015. године. Пре тога био сам у стању да за вас ставим руку у ватру, верујући да сте частан човек, иако сте се ви у међувремену својим поступцима трудили да ме убедите у супротно, што сте на крају и успели, бацајући најружнију слику на косовско-метохијске погорелце библијских размера!
Случај са награђеном песмом „Жиг“ бацио је сенку на целу манифестацију.
Наиме, супротно пропозицијама, која су налагала да се награђују искључиво НЕОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ што је вама добро познато, жири је наградио објављену песму „Жиг“ која је објављена скоро годину дана раније, тачније у четвртак 17. јула 2014. године у књижевном часопису Словословље, што можете сами видети на приложеном линку, као и на претрази на сајту Словословља, а такође и преко Гугла ако ћирилицом укуцате - Данијела Станковић: Жиг.
(Отворите следећи линк и погледајте прву песму по реду!) 
http://slovoslovlje.blogspot.co.at/2014/07/blog-post_2216.html
Нисам ни сањао да је оваква дрскост могућа, првенствено од стране аутора Данијеле Станковић, која је била дужна да поштује пропозиције и да преда необјављену а не објављену песму, као и од стране жирија који је био дужан да провери да ли је нека песма раније објављена или не, као и да ли је плагијат, а то се данас једноставно постиже за неколико секунди. Овако остаје сенка и на Вашу информисаност и књижевну комптентност, као и осталих чланова жирија који на овај начин срозавају углед књижевних награда које данас бије лош глас због уходанане црне праксе „ја теби, ти мени“!
И поред тога што сам директно оштећен, јер је моја песма „Да те Бог види“ похваљена“, (а сами сте видели колико су сви присутни били одушевљени том песмом кад сам у Конзулату Србије 15. маја 2015., на молбу господина Симића, свечано отворио 20 Сусрет писаца српског расејања, што би значило да она добије награду уместо оне која је већ објављена, нисам хтео приликом свечаног проглашења да кварим атмосферу, јер би то био скандал који никоме није потребан, већ сам једноставно устао и отишао кад ми је лично Данијела Станковић рекла: „Петре, прво у успех песме „Жиг“ у Словословљу и сада награда овде!“
Као уредник Словословља, као човек, као писац, остао сам без речи. Надао се да ће овај немио случај бити решен онако како се то ради у целом цивилизованом свету. Уместо да сте решили на цивилизован и људски начин овај Ваш пропуст, Ви сте ме блокирали на друштвеној мрежи Фејсбук. Жао ми је што сте на тај начин потврдили тачност давне народне изреке која гласи: „Ништа лакше него плитку бару замутити и велику будалу наљутити!“
Да ли сте се наљутили само због тога на мене и блокирали ме на друштвеној мрежи (мада је то заиста смешно и личи на дечју надуреност!) или зато што нисам могао да будем спонзор кад сте ме у Конзулату Србије у Франкфурту питали да ли ћемо заједно да објавимо књигу Добрици Ерићу после мог питања вама о Добричином здравственом стању. Подсећам вас, тада сам вам у Конзулату рекао да је с моје стране довољно што ћу вам у октобру 2015. године спонзорисати књигу оног Руса који припрема књигу о песницима који су писали српску корист, а и за ту књигу сте исто тако употребили исту упитну реченицу: „Хоћемо ли да је заједно објавимо?“
Цењени господине Соврлићу, сада сте овим Вашим поступком ставили тачку и на ту моју донацију, јер сте у мојим очима сада само обичан тезгарош и сплеткарош без моралног кредибилитета!
Да сте сплеткарош потврдили сте ми још раније, уочи одласка у Франкфурт, неспретном Вашом реченицом у приватној преписци која дословно гласи: „Неки ме блокирају зато што пријатељујем са Вама!“
Драги господине Соврлићу, ту исту реченицу преда мном је пре годину дана изрекао комунистички удбашки доушник са Косова, иначе неписмени скрибоман, Ваш завичајац, (занате се ви добро!) па с обзиром да се он јавно самохвалише како ће захваљујући Вама да постане члан УКС, као и његова пријатељица која је осведочена антисрпкиња и којој су Срби за све криви, човеку који је склоп мисаоних, духовних и осталих констелација по мери Бога ово је сасвим довољно да донесе одговарајуће закључке. Очигледно је да нисте умели да сакријете чак ни своју перфидност и злу намеру. Одали сте се.
Да сте обичан тезгарош довољно ми говори, између осталог, Ваша упитна реченица у Конзулату Србије у Франкфурту: „Где су паре?“
Тада сам Вам добацио да су на западу паре код вредних и штедљивих кад су наши људи у питању, а у отаџини код обогаћених пробисвета, тајкуна и украваћених мајмуна!
Или сте ме блокирали на друштвеној мрежи због тога што сте се препознали у епиграму „ИСПОВЕСТ КЊИЖЕВНОГ ТЕЗГАРОША“ који прилажем из обимнијег рада „КЊИЖЕВНА МАФИЈА“?
У сваком случају ништа вам не служи на част!
Искрено Вам желим све најбоље, али не и мирну савест!
Петар Милатовић,
председник Српског културно-информативног центра,
уредник Словословља, Беч
http://slovoslovlje.info/
