Poetesa Dragica Perduv, devojačko Jović, rođena je u malom Tičevu kod herojskog Drvara u Bosni i Hercegovini - S FR J. Odrasla je u Vojvodini u Bačkom Jarku kod Novog Sada. Mlada se udaje i odlazi u Australiju 1970. godine. Od te godine živi u Melburnu i posvećena je porodici. Uz svoju decu i sa decom je godinama bila viđena u jugoslovenskim klubovima i dopunskim školama. Vrlo aktivna, svojim bespoštednim radom i angažovanjem je doprinosila da njena deca,
a i ostala omladina ne zaborave domovinu i svoje poreklo. Ponosna na svoje potomke i ostale migrantske mlade naraštaje sa Balkana u Australiji, uspela je da svi oni, pored Engleskog, tečno govore i razumeju sopstveni maternji jezik. Dragica je kao i mnoge druge majke doprinela spašavanju našeg potomstva od potpune asimilacije. U ondašnjem Jugoslovenskom društvu Melburn u kome su i Dragičini sinovi bili aktivni članovi folklorne grupe, dodeljena joj je laskava titula »Majka godine«. Nesebičnim požrtvovanjem je svojim rukama šila narodnu nošnju za folkloriste, a ne retko ih je svojim autom i o svom trošku vozila na nastupe u druga mesta, udaljena od Melburna i po nekoliko stotina kilometara. Uvek je bila tu da im priskoči u pomoć kada im je pomoć zaista i trebala, jer su i tada kao i danas, kulturna iseljenička društva bila veoma skromno ili skoro nikako finansirana od strane matične zemlje. U detinjstvu je posedovala višestruke talente. Aktivno se bavila baletom i folklorom, bila je uspešna rukometašica Vojvođanske lige, redovno je učestvovala na sletovima povodom praznika mladosti 25-og maja, a u tom duhu je vaspitavala i svoju decu, mada nikada nije bila član Saveza Komunista Jugoslavije. Tako je svog sina 1986. godine, u njegovoj nepunoj šesnaestoj godini poslala na radnu akciju Đerdap, kako bi osetio i doživeo smisao zajedništva i nadahnutog udarništva i uzgradnji sopstvene domovine iz koje mu potiču koreni, dok je drugi sin bio zapažen ulogama u filmovima Želimira Žilnika, posebno u filmu Druga generacija. Njeni deca su danas odrasli ljudi, roditelji su i uspešni u svojim strukama. Jedan je pronašao sebe u »biznisu« sa mermerom, a drugi je u državnoj službi na odgovornom i specifičnom poslu upravo zbog odličnog poznavanja jezika i narečja Balkana.
Cenjena i poštovana u srpskoj zajednici Australije, Dragica Perduv je nagrađivana više puta. Njenoj patriotskoj poeziji stručna komisija je dodelila treću nagradu za pesmu Hoću kući!
Dragica Perduv (stoji sa leve strane)
Hoću kući
Nemojte me lagati
U moje bolje sutra.
Još davno nestalo je sve.
Ostala sam samo kostur,
Izgubljena u ovoj daljini
Bez nade i sreće.
Volim vas tebe i sinove,
Ali oprosti, moje srce krvari
Za otadžbinom mojom koju, možda,
Nikada neću videti.
Da li ćete me ikada
Vratiti kući?
Bez vas niti mogu
niti želim ići.
A ako me ne vratite,
umreću tako nesrećna
i nikada oproštaja nema.
Vrlo često je bila u društvu i izuzetno je cenjena od strane poznatih ličnosti iz sveta politike, muzike, filma i književnosti. Njeni prijatelji su bili prvi konzul SFRJ u Australiji, književnik Brana Crnčević, glumac Frano Lasić muzički stvaraoc, kao i Milan Babić, Branka Šćepanović, Vanja Stojković, članovi grupe DUO DD, ali i legendarna pesnikinja Desanka Maksimović koja je Dragici Perduv uručila posebno specijalno priznanje.
Vrlo teško je podnela krvavi raspad Jugoslavije, pa je nakon toga odlučila da se povuče iz aktivnog života jugoslovenskih klubova, objašnjavajući svoju odluku rečima: » Više ne pripadam nikome, za mene je sve porušeno!«. Uprkos ličnoj odluci, ostala je verna poeziji u iesljeništvu.
Dragica Perduv nije prestala pomagati nevoljnicima. Kad god joj se ukaže prilika i kad oseti potrebu da ljudi trebaju njenu pomoć, ona je tu da im pomogne, a posebno »stradalnicima« u Srbiji. Čest je gost Balkana, a novonastale države po raspadu Jugoslavije su i dan danas njena kuća. Vezana je za rodbinu i prijatelje, ali i njoj najdražu osobu, nenu prvu učiteljicu koja joj je pokazala smernice i uputila u smisao života. Čest je gost u Srpskim gradskim bibliotekama, i ne propušta priliku da svoje kofere napuni književnim novitetima koje odnosi sa sobom na Peti kontinent.
Sledeće 2016. godine, gospođa Dragica Perduv završava poslovnu karijeru u Australiji, a penzionerske dane će provoditi u Vojvodini. Planira da se aktivno uključi u književnu sekciju Društva penzionera Bačkog Jarka. Na kraju razgovora za portal www.tragovi-sledi.com ova vrla Srpkinja i ponosna baka šest unučadi – pet unukinja i jednog unuka, rekla je »da će pisati pesme dok god bude disala«.
Nama nije ništa drugo ostalo, već da joj poželimo srećne zaslužene penzionerske dane kao i povratak u zemlju iz koje je otišla davne 1970. godine, a koji je vizonarski najavila u nagrađenoj pesmi »Hoću kući«.
Srećno gospođo Perduv!
Razgovor vodio, pripremio i zapisao
Radovan B. Milić
Slovenija.
