У оквиру 16. Међународног конгреса слависта, вечерас у 19 сати у Галерији науке и технике САНУ отвара се изложба на којој су изложени Вуков фес, прибор за писање, наочаре, бројни речници и документа.
На Филолошком факултету у Београду од данас па до 27. августа, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, траје 16. Међународни конгрес слависта, а тим поводом вечерашњи термин од 19 сати резервисан је за отварање једне изложбе.
Под насловом „Српска лексикографија од Вука до данас” поставка у Галерији науке и технике САНУ представља бројне артефакте који су у вези са двестагодишњицом Вуковог Рјечника, једном од специјалних тема скупа, и развојем српске лексикографије у 19, 20. и 21. веку. Реч је о споју науке и уметности, научних чињеница и префињене естетике, плоду сарадње проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића и архитекте Озарије Марковић Лашић и графичког дизајнера Небојше Васиљевића.
Према речима Рајне Драгићевић, један од циљева је био указати на значај Рјечника и његов утицај на целокупну српску лексикографију која је настала после тог речника, будући да, на пример, Речник САНУ садржи целокупну лексику Вуковог Рјечника, Речник Матице српске, такође, има много Вукових речи, док Глиша Елезовић у свој Речник косовско-метохијског дијалекта уноси само оне речи које Вук није обрадио.
– И терминолози, баш као и дијалектолози, у својим збиркама и речницима народне терминологије неизоставно полазе од термина обрађених код Вука. Могло би се навести још прегршт примера којима би се показало да је Вуков Рјечник референтна тачка у српској лексикографији. Речници су на изложби представљени и хронолошки, чак се и експлицитно наводи временска линија на којој је назначено време њиховог објављивања. Кренули смо од Вука, а завршили са најновијим примерцима – објашњава наша саговорница и наводи који се још то артефакти налазе у витринама престоничке галерије поред оног најексклузивнијег: Вуковог ручног примерка Рјечника, који се чува у Библиотеци САНУ, на чијим се маргинама налазе бројне Вукове лексикографске напомене.
– Ту су Вукови лични предмети који се чувају у Музеју Вука и Доситеја. Дочарали смо време у коме је Вук живео и радио приказујући његов џепни сат на китњастом постољу, фес, прибор за писање, наочаре, а посебно су атрактивне дрвене алаткице које је Вук издељао својим рукама да би помогао Копитару да правилно преведе на немачки и латински језик српске називе за оруђе и оружје. Уврстили смо и тридесетак докумената из Архива САНУ који су у вези са Вуковим лексикографским радом. У њих спадају збирке речи које су сакупљачи слали Вуку помажући му у састављању другог издања Рјечника, Вукови записи речи на цедуљама, пресавијеним папирима и слично, што указује на чињеницу да је Вук увек и свуда записивао речи. Из Архива смо преузели и документа у вези са лексикографским плановима Стојана Новаковића и Александра Белића. Сваки преузети документ веома је вредан. На мене лично најдубљи утисак остављају збирке речи из првих деценија 20. века које су многи иоле школовани појединци с поносом слали у Српску краљевску академију за потребе израде великог речника српског језика. На изложби су изложене неке од тих збирки и пропратна писма из различитих крајева српске језичке територије – истиче Рајна Драгићевић и додаје да поменута документа дирљиво сведоче о националном заносу наших предака и јединству у корисним колективним духовним пословима. Учитељи, свештеници, службеници, инжењери – били су поносни што им се Српска краљевска академија обратила с молбом да попишу и пошаљу речи из свога краја. Ревносно су их пописивали, са заносом какав данас више не постоји.
Битно је напоменути и то да све што публика неће моћи да види на изложби моћи ће да прочита на више до 400 страна, на српском и руском језику, у монографији-каталогу „Српска лексикографија од Вука до данас”, који прати изложбу и чији су аутори група стручњака за српски језик, углавном из Института за српски језик САНУ и са Катедре за српски језик Филолошког факултета (штампу је финансирала Српска академија наука и уметности).
