Aranđelovac – Prošlog leta, usred one velike žege, dobismo dojavu da su na najvišem vrhu Venčaca, takozvanom Velikom Venčacu, nedaleko od zakorovljenih razvalina iz rimskog doba, bageristi „Bekamenta” svukli niz liticu i nekakve kosti, staklo i keramiku. Zatekosmo i mi tada radnike te banjanske firme koja je eksploatisala kamen i zajedno sa njima pri samom vrhu na ivici litice brojali grobna mesta u „crnici”.

To je, sada se zna, nekropola iz rimskog perioda, datovana između četvrtog i šestog veka naša ere, kako su već utvrdili stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca. Oni više od mesec i po dana istražuju ovaj lokalitet i do sada su pronašli 23 grobne celine, među kojima je i jedna dečija. Četiri skeleta su okrenuta ka pravcu istok – zapad, a ostali severozapad – jugoistok, objasnila nam je rukovodilac radova, arheolog Slavica Đorđević.

– Važno je da su ovde postojali sistematsko naseljavanje i život na Malom Venčacu, što potvrđuju i grobna mesta 500 metara dalje pri vrhu ove planine. Pronašli smo keramiku, krčage, staklene čaše i staklene posude, veći deo nakita, minđuše, ukrasne perle, fibule koje su vrlo značajne, a od odeće delove pojasa, šnale od pojasa, kao i novčiće – sve ono što nam pokazuje da je ovde bila velika naseobina. Predmeti zahtevaju detaljnu konzervaciju zato što su nađeni tamo gde ima dosta krečnjaka, kamena, pa su korodirali, ali je zanimljivo da se posude i čaše, koje su vrlo bitne i izuzetne, nalaze u dobrom stanju. Nakit je rađen u bronzi i srebru, a pronađen je jedan izuzetan prsten koji je dobar primerak iz tog perioda, rekla nam je Slavica Đorđević.

Ona je napomenula da će biti urađena i antropološka analiza kostiju, što će razvejati uvreženu pretpostavku da je na Venčacu bilo samo vojno utvrđenje, mada je u dva navrata pre više decenija kroz dve sondaže na tom terenu, koje su radili aranđelovački muzej i Narodni muzej u Beogradu, postojao nagoveštaj da su tu bili i ostaci objekata za stanovanje. Na žalost, sistematskih istraživanja nije bilo jer je tu kamenolom, pa je najveći deo arheološkog materijala uništen tokom višedecenijske eksploatacije kamena. Zahvaljujući samo slučajnim otkrićima prošle godine, sada je bio poslednji čas da se spasi što se spasti može, a ukoliko se postigne dogovor sa „Bekamentom”, koji finansira sadašnja istraživanja, bilo bi dobro da se u još jednoj kampanji istraži i sam vrh Venčaca, rekla je Đorđevićeva, jer se pravac grobnih mesta kreće u tom smeru.

Najnovija arheološka otkrića na Venčacu, planini koja ima mitsko ime i koje na klasičnim jezicima označava vladarsku krunu, pokazala su da u svojoj utrobi i okolini krije dinamičan život raznih civilizacija, i to u kontinuitetu. Celokupno područje, počev od paleolitske pećine Risovača u neposrednoj blizini, preko neolitskog lokaliteta vinčanske kulture Dizaljka na njenoj istočnoj padini, preko staništa poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića na samom Venčacu ili nedavno otkrivene crkve iz 14. veka na Dvorinama, polako ispisuje prazne listove i popunjava duboke praznine u našoj istoriografiji i kulturi.