U restoranu “Kod seljaka”, proslavio je  Mag. Borko Ivanković  svoj rođendan i odlazak u penziju. U Austriju  je   došao još 78 g.  a  pre toga je studiorao u Beogradu i Berlinu. Svoje prvo radno iskustvo  stekao je  kod RTV-Beograd i ORF-Austrije  u emisiji “Domovina, strana domovina” ili “Heimat, fremde Heimat” i  kod radio Beča. Bio je prevodilac kod jugoslovenske

ambasade  i  ministarstva. Saradnik je  u magistratu 17. na  odelu za integraciju   (Wiener Integrationsfonds), bio  je do danas.  Svoj magistarski rad, koga je  okončao  poslednjih godina,  pisao je na temu: “Serbische Migrantinnen und Migranten als Literaturschaffende in Österreich” (srpski migranti kao literarni stvaraoci u Austriji). U  tom svom  zahtevnom  zapisu  zabeležio je   mnoge  koji su živeli u ovoj zemlji i bavili se   pisanjem u poslednjih 30 godina. U tom pisanom delu  pored ostalog nalazi se zapis  o najpoznatijoj migrantskoj  željeznickoj  stanici,  nekadašnji  Südbahnhf  u Beču -koga  na žalost više nema.Na tom mestu je upravo nastla  jedna  najmodernija centralna železnička stanica u Evropi. Nadamo se da će  njegov diplomski rad biti objavljen  i  u obliku knjige,  jer knjiga je još uvek nezamenljiv medij. Sada,  kada je svečano stupio u penziju možemo se nadati i pisanju ili barem objavljivanju ovog njegovog rada.

MALA SVEČANOST ZA VELIKO DELO

Na ovj maloj svečanosti za veliko delo okupili su se , mnogi  dugogodišnji prijatelji,  kolege i koleginice.  Da je njegov rad na integraciji urodio plodom moglo se primetiti. Za ovo njegovo – penzijsko i rođendansko slavlje  okupio je   Bečlije  u većini   sa migrantskim poreklom od Beča  do Turske. Za tu priliku odabrao je  i  je   melodiju poznatog muzičara, Udo Jurgens-a, koja glasi;  ” 66 Jahre”,  čiju je strofu i sam otpevao  uz pratnju muzičara Igora Gligorova. Ova pesma je upravo dobar uzor,  jer se peva o tome  da,   sa 66 godina   “život tek počinje”. Nadajmo se da je tako, jer to su i njogevi prijatelji pomislili i za poklom mu kupili jedan  bicikl. Pevanju se pridružio i Dino Šoše, izdavač “Bum Media”,  i on mu je posvetio jednu pesmu i pri tome oprobao svoj bariton. Da je nekim slučajem produžio pevati  pomislili bi ljudi da nije  neki nvi “Pavaroti”. Nije on jedini iz bečkih medija,  za   “Vesti” došla   verna i redovna novinarka  Ana Boškovic, zatim  ”Dijaspora TV “OKTO-Vesna Dimitrijević  i  Ljubiša Dimitrijević, jedan od  najboljih snimatelja u Beču. Naravno i moja malenkost  za “bečke poete” Mirel Tomas. Zatim su se pridružili mnogi prijatelji  i predstavnici klubova i ostalih organizacija u ovom gradu,  od kojih  bi spomenila samo neke: Prof. Milevu Cokic Vrecic, Borislava   Kapetanovića- predsednik “Udruženja srpskih klubova” u Beču kao i  Miroslav Zaharić,  Milorada S. Samardžiju,  Miću  Djekić, Goran Novakovic, Ana Kukić i Tatjana Kukić-Jank, Darko Markov, Blaško Papić, Srdjan Mijalkovic, i mnogi drugi kao što su njegove komšije i saradnici magistrata 17.U lepom raspoloženju  započeo   je jedn novi dan u životu ovog uspešnog čoveka.
autor i urdnica:mirel tomas/

 

Uredništvo Portala tragovi i Srpsko slovenačko kulturno humanitarno društvo SRETENJE iz Slovenskih Konjica, Slovenija se priključuje rođendanskim čestitkama Magistru Ivankoviću.