Нови председник Савеза српских удружења у Норвешкој је Добрила Радуловић, што је био повод за гостовање у емисији „Србија на вези“. Како је организована српска дијаспора у Норвешкој и које активности и задаци предстоје Савезу у наредном периоду, биле су теме разговора у студију РТС-а.
Добрила Радуловић је рођена у Београду. У Норвешку је дошла пре 15 година, са дипломом Eлектротехничког факултета. У Бергену је добила посао и ту живи са супругом Александром, клиничким инжењером и двоје деце. Стотинак километара јужније живи и Добрилина сестра са супругом Холанђанином и 3 кћерке. Сестра је докторирала машинство у Лондону и врхунски је стручњак у нафтној компанији Статоил, а предаје и на универзитету у Ставангеру. „У својој професионалној каријери сам обично била вођа успешног тима, а Савез управо тако и видим. Надам се да ће ми поћи за руком да мотивишем представнике свих друштава на начин на који мотивишем и инжењере у пројектима“, рекла је Добрила када је дошла на чело Савеза српских удружења у Норвешкој. Потпредседник је Друштва Срба и пријатеља Србије у Бергену.
Добрила Радуловић је нови председник Савеза српских удружења у Норвешкој. Изабрана је 15. септембра на сатанку одржаном у просторијама Српске православне цркве у Ослу.
Добрила Радуловић је и потпредседница Друштва Срба и пријатеља Србије у Бергену, чији је рад представила у емисији. Друштво већ 5 година негује српску традицију, културу и историју. Организовали су и школу српског језика, у којој се на савремен и креативан начин српска деца, рођена у Норвешкој упознаје са српским писмом-ћирилицом и учи језик из које потичу њихови преци, као и школу гитаре. Кошаркашка екипа „Отписани“ први пут је учествовала на Европском првенству дијаспоре у кошарци, одржаном у Стокхолму. Није победила, али се може похвалити пехаром за фер плеј.
Добрила Радуловић истиче да је главна улога Савеза срспких друштава у Норвешкој да координира радом удружења и организација, а да је најважније да се сви повежу и удруже око заједничких активности.
„Кључна реч је комуникација. Кључна реч је да се нађу људи у удаљеним деловима Норвешке који желе да сарађују, и да се нађемо у активностима које су нам заједничке. Не морамо сви волети исту врсту музике, али сви се слажемо да је српски језик јако важан за нас, за нашу децу, другу генерацију која живи у Норвешкој. Значи, требало би да се ујединимо око ствари које су нам важне, као што је историја. Са госпођом Јелицом Димитријевић, новом саветницом у амбасади Србије, планирамо да следеће године у оквиру обележавања 100-шњице Великог рата, направимо неке акције, и то на локалном нивоу, у разним градовима широм Норвешке. За то се морамо припремити већ сада, јер је мој утисак да стално каснимо“, каже Добрила.
У Норвешкој ће ускоро бити објављена књига историчара Кнута Торенсена „Til Norge for å dø“, o српским заробљеницима у Норвешкој у Другом светском рату.
„Требало би ових дана да се појави у продаји, а један од задатака Савеза је да је преведе на српски језик и да се објави и овде, у Србији“, рекла је Добрила Радуловић.
Уредници емисије „Србија на вези“ су Мирослав Карлица и Нада Вукелић, која је и водила разговор у студију РТС-а.
Преузето са портала Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима региона
Извор: РТС