Podrška Srbija želi da pomogne našoj zajednici u Austriji da ojača svoje institucije, da naši ljudi budu više predstavljeni i zastupljeni u zemlji u kojoj žive i da se bolje organizuju.

BEOGRAD - Ozbiljne teme na dnevnom redu.

Srbija želi da pomogne srpskoj zajednici u Austriji da ojača svoje institucije, da naši ljudi budu više predstavljeni i zastupljeni u zemlji u kojoj žive i da se bolje organizuju. Nisu jedinstveni, nisu politički prisutni, kaže za Kurir Slavka Drašković, direktorka Vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koja danas boravi u poseti srpskim organizacijama u Austriji. O važnosti ovog susreta govori i činjenica da u posetu dolaze i savetnici predsednika Srbije Tomislava Nikolića za spoljnu politiku i kulturu Marko Đurić i Radoslav Pavlović.

Zašto je Austrija toliko važna?

- Austrija je veoma važna iz više razloga, ali pre svega zato što tamo živi jedna od naših najvećih zajednica u svetu. Beč je i u odnosu na Čikago najveći "srpski grad" ako uzmemo procenat Srba na ukupan broj stanovnika. Zvanično ima 180.000, ali sigurno 200.000-250.000 hiljada Srba.

Bez obzira na veliku brojnost, Srbi se još nisu izborili za neka osnovna prava poput maternjeg jezika u školama, deca pohađaju nastavu na BHS?

- Nažalost, to je tačno. To sam pitanje postavila u razgovoru sa austrijskim zvaničnicima i oni tada nisu videli neophodnost da se srpski jezik uvede u škole, tako da na tome treba da radimo, uporno. Početkom ove godine u Beču su predstavljene studije o tome da deca bolje uče nemački ako dobro savladaju svoj maternji jezik, te da su tada i bolje integrisani, dok BHS samo zbunjuje decu i veoma otežava učenje.

Da li Srbi mogu da se izbore da postanu nacionalna manjina u Austriji? Šta matica preduzima u vezi s tim?

- Naš cilj i jeste da dobijemo status nacionalne manjine, status autohtonog naroda. Kriterijumi za to su veoma specifični. Neophodno je dokazati da su Srbi u poslednjih 100 godina u kontinuitetu bili prisutni u ovoj zemlji, i to koncentrisani na nekim lokacijama. Razgovarala sam s državnim sekretarom u MUP Austrije zaduženim za integraciju Sebastijanom Kurcom i on mi je rekao da nema osnova za to. Nisam bila razočarana, bila sam zadovoljna što sam tada otvorila to pitanje, a potom smo okupili stručnjake iz svih relevantnih oblasti da prikupimo istorijsku građu i dokaze i napravimo studiju o Srbima u Austriji. Pokušaćemo njome da lobiramo za dobijanje statusa nacionalne manjine i neće biti lako.

Sreli ste se s ministarkom Grada Beča za integracije Sandrom Fraunberger, šta ona, ali i uopšte Austrijanci misle o našoj zajednici u Austriji?

- Oni smatraju da su Srbi integrisani, ali zajedno smo zaključili da ih nema u političkom životu i predstavničkim telima, počev od lokalnog nivoa pa do saveznog. Srba jednostavno nema.

Ali za to su i Srbi u Austriji dobrim delom krivi?

- Prilikom moje prethodne posete planiran je sastanak sa Sandrom Fraunberger. Tada su me pozvali predstavnici udruženja u Austriji i zamolili da i oni pođu sa mnom. Bio je to bilateralni sastanak, ali želela sam da im izađem u susret i pomognem da i oni ojačaju te kontakte. Predstavnici, međutim, nisu mogli da se slože oko zajedničkog prisustva, pa su neki od njih otkazali svoj dolazak u poslednjem momentu. To dosta govori o načinu funkcionisanja naše zajednice tamo.

Šta ćete im sada konkretno reći?

- Prvo, moram reći da očekujem da svi dođu na sastanak. Preneću im poruku da je sloga potrebna, ali razgovaraćemo i o konkretnim projektima, pre svega studiji o Srbima u Austriji, koju smo malopre spomenuli i u čiju izradu su uključeni i mladi studenti iz SKD "Prosvjeta". Jedna od glavnih poruka biće da treba da se umreže, da se sami između sebe još više integrišu, jer ćemo preko našeg konkursa sufinansirati projekte koji se tiču jačanja naših udruženja tamo, kao i projekte očuvanja srpske tradicije i kulture.
Vladina kancelarija je s ministarstvima kulture i prosvete organizovala okrugli sto i dogovorili smo se da napravimo platformu zajedničkog kulturnog nastupa u dijaspori, a ne da svako po svom nahođenju i na osnovu nekih svojih interesa pravi aranžmane.

Srpskoj zajednici u Austriji je očigledno potrebna modernizacija?

- Da, trebalo bi da se, recimo, ugledamo na Turke. Da idemo u pravcu formiranja nacionalnog saveta Srba, tela koje bi okupilo sve uticajne Srbe u Austriji - ne samo političare već i privrednike, ekonomiste, umetnike, javne ličnosti, ali i uspešne studente, perspektivne mlade ljude. Za početak, treba napraviti bazu svih naših ljudi u Austriji i to se sada radi na terenu.

Neophodne promene: Mladi i školovani da se uključe u rad udruženja
Mladi, integrisani Srbi kao da izbegavaju klubove?
- Naš cilj i jeste da se mladi i školovani više uključe u rad naših udruženja i organizacija i rukovođenje njima. Zato će i na ovom konkursu prednost imati projekti i udruženja koji uključuju tu ciljnu grupu u svoj rad i okupljaju što veći broj naših građana u dijaspori.

Ekonomski kanal: Povezati Požarevac i Beč
Kakav je privredni potencijal dijaspore u Austriji?
- Nemamo još tačne podatke o doznakama po zemljama, ali Nemačka i Austrija vode, po nekim nezvaničnim podacima. Dijaspora u Austriji je lokalno orijentisana kada su ulaganja u pitanju i tu je reč o malom i srednjem biznisu, što je veoma dobro. Postoji ideja da između Požarevca i Beča napravimo stalni ekonomski kanal, da grad gastarbajterima ponudi mogućnost ulaganja na lokalu, i zato će se u Požarevcu opet otvoriti Kancelarija za dijasporu. Veza između Kruševca, odnosno Brusa i Moskve koja je u tom kontekstu uspostavljena može da bude primer.

Autor: Dragana Milenković,Foto: Nebojša Mandić