Председник Србије Томислав Николић жели да види да Срби у Аустрији говоре једним језиком, пренео је саветник шефа српске државе Марко Ђурић у вечерашњем разговору са српском дијаспором у главном граду Аустрије.

Србији је дијаспора неопходна не само у финансијском смислу како је најчешће перципирају поједини кругови. Србији

је данас дијаспора у Аустрји и другим земљама Европе, као и осталим деловима света неопходна из политичких разлога. Неопходна да утицај и углед наше земље ширимо кроз јачање степена организовања наше заједнице и кроз активније политичко деловање у земљама у којима наше људи живе, рекао је он у изјави Танјугу.

Он је објаснио да је делегација, у којој су, поред њега директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Славка Драшковић и саветник председник Републике за културу Радослав Павловић, допутовала у Беч да пренесе поруку да држава жели да остане у дијалогу са својом дијаспором. Мала радна група ће сада редовно разговарати са представницима српских организација у Аустрији. Очекујемо да ће конкретан резултат бити обједињавање Срба у Аустрији у организационом и политичком смислу, нагласио је Ђурић.

Диркеторка владине канцеларије је објаснила да је главна порука састанка да постоји жеља да се помогне сарадњи и координацији рада свих организаицја дијаспоре које постоје у Аустрији и њиховог јединственог наступа у Аустрији унапређењем односа са Србијом, као и да заједнички раде на модернизацији српске заједнице у Аустрији. Драшковић је рекла да је било разговора и о начину на који ће начин Канцеларија помагати убудуће пројекте Срба у дијаспори и јачање организација. Према њеним речима, држава Србија је спремна да помогне српским организацијама ако имају заједнички циљ, посебно када су у питању проблеми и изазови које Срби имају у Аустрији, међу којима је и питање добијање статуса националне мањине.

Добијање статуса националне мањине, сматра она, решило би многе ствари од финансирања до српског језика у школама. Она је пренела да је започета израда Студије о Србима у Аустрији у коју су укључени Институт за историју, САНУ, више професора у Србији, али и докторанти и организације у Аустрији, како би се у аустријским архивама потражили докази о присуству Срба на овим просторима.

Треба да се докаже да су Срби овде присутни више од сто година у континуитету и на више локација. Радимо на овом задатку и наставићу да лобирам у том смислу са нашом заједницом овде, поручила је Драшковић. Такође је казала да српска заједница у Аустрији није довољно добро интегрисана, како се то мисли. Када смо дотакли и поставили питање учешћа Срба у политичком зиивоту и функцијама које носе одговорност одлучивања видели смо да не одговарају броју и статусу и да самим тим нису добро интегрисани као што се мисли. Један од циљева јесте да разговарамо са предстваницима организација да видимо како да се та политичка присутност повећа у политичкоом животу, додала је она.
Драшковић је позвала српску дијаспору у Аустрији на јединство у остварењу својих циљева.

Овај пут сви су заједно што је добар почетак. Треба да останемо заједно и заједно јачамо, нагласила је она.