Povodom Svetskog dana obeležavanja počinjenog genocida nad Jevrejima u II svjetskom ratu, istoričar, Dr. Željko Dragić predstavio je svoju knjigu o Kladovskom transportu bečkih Jevreja na putu prema Palestini u koju nikad nisu stigli.
U organizaciji Udruzenja "Prosvjeta" o ovom događaju su govorili Nedeljko Savić i Grozdana Bulov u Thaliastr. 12 , u
suboru 23. novembra. 2013 g. u Beču.
Holokaust je bilo sistematsko, birokratsko, od države odobreno progonstvo i ubistvo oko šest milijona Židova, od strane nacističkog režima i njihovih pomagača. Mnoge jevrejske žrtve u koje spada i Kladovski transport, još nisu dovoljno istražene i predstavljene svetskoj javnosti.
Mladi istoričar Dr. Željko Dragić, rođen 1978 u Hanoveru, studirao je u Beču.Titulu doktora filozofije je dobio odbranom desertacije na temu "Odnosi Srpske pravoslavne crkve i Jevreja u 20 veku". Od 1997 g. predsedavaa red udruženja"Pomoć za mladi život" iz Langenhagena/Hanover. Sa ovim udruženjem je organizovao u poslednjih četrnaest godina humaniutarne i međukulturne projekte na području bivše Jugoslavije. U ovom delu Evrope za Evangeslitičku crkvu u Hanoveru držao je brojna predavanja o međukulturnom životu u Donjoj Saksoniji i Izraelu. Živi u glavnom u Beču gde je zaposlen kao glavni urednik onlein časopisa KOSMO.
Uzeo je sebi kao zadatak upravo Kladovski transport, o kome se i posle 70 godina postavlja pitanje o razlozima koji su doveli do ovog surovog kraja. Mnogi faktori su doveli do ove neopisive tragedije i ovog surovog kraja. Između različitih elemenata, koji se smatraju presudnim:loša priprema, nepažljiva realizacija, međunarodni pritisak protiv ilegalnih izbeglica, jugoslovenska indiferentnost i birokratija-jedno se ne sme zabraviti da krivicu za smrt bečkih Kladovskih izbeglica od početka je bila na nečovečnom rasizmu u rušilačkoj politici nacional-solcijalista u Nemačkoj i Austriji.U tom smislu austrijski ambasador u Srbiji, dr.Klemens Koja, pozdravio je izložbu "Kladovski transport u Beogradu" i doprinos koji će ona dati na građenju svesti o ovom tragičnom poglavlju u istoriji podunavskih zemalja.
Ja bih najrađe prenela reči ambasadora Levija, koji je povodom dodele medalja "Pravednik među nacijama" u Beogradu, u spomen obeležja Holokausta države Izrael, odlikovao 18.marta 2013 g. više od 140 Srba posebnom Medaljom, pamteći njihov herojski čin i još jednu misao koju ne
smemo nikad zaboraviti, bez obzira koje smo vere ili nacije a, koju je i ambasador ovom prilikom izrekao; "Godine Drugog svetskog rata bile su godine opšteg zla i dani potpune tame", i uz to je dodao;
"Ali, u toj tami su se pojavila treperava svetla: Evropljani, muškarci i žene, koji su odlučili da se ne predaju nacističkom zlu, već da pruže ruku drugom, ponekad potpuno nepoznatom ljudskom biću, koje je zatražilo pomoć da bi preživelo. Moglo je to da bude iznenadno kucanje na vratima u ponoć jevrejske devojčice koja je iskočila iz voza koji je odvodio njenu porodicu u logor smrti. Mogla je to biti majka koja je zatražila od svog suseda da sakrije njenu decu pre nego što cela
porodica bude odvedena i streljana u obližnjoj šumi".
Na žalost,suviše malo je bilo i treperavih svetla u ovoj tragediji koju je načinila MOSAD i cionistička udruženja. Istoričari se i danas bave uzrocima neuspeha Kladovskog transtpora i tragaju za tada mogućim alternativnim strategijama. Na jevrejskom groblju u Beogradu danas
postoji spomenik za 800 austrijskih Jevreja, koje su nemački fačisti u Šapcu i Kladovu ubili 25.oktobra 1941 g.
Jevrejska kulturna zajednica Beča podigla je ovaj spomenik 2002 g. Takođe postoji spomenik i u mestu Zasavice, gde su ubijeni Jevreji iz Kladovskog transporta.Više se može pročitati u ovoj istrijskoj knjizi mladog i ambicioznog čoveka, Dr. Željka Dragića.
Piše: MIrel Tomas
