Piše: Mirel Tomas 

   Jedna od novogodišnjih proslava na kojoj se okupio najveći broj zainteresovanih je upravo “Kod Riste”, gde je ovu 2014-u god. dočekalo oko 600 -na gostiju. Ovoga puta i, pored moje skromnosti kao i neizmerne skeptičnosti prema velikim skupovima izvan hotelskih i ugostiteljskih objekata, predlog moje prijateljice, Snežane Antić  ipak sam

prihvatila. Pridružila sam se ovoj tako bombastično najavljivanoj proslavi za koju su navodno i neke TV stanice bile zainteresovane, šta naravno nisam primetila osim redovnih snimatelja, Miroslava Rajčića i Bojana Pandurovića, čiji bi snimci mogli da se ogledaju i na Rts-u. Ostaje da vidimo.
Očekivali smo isključivo vlaški dijalekt , šta se nije obistinilo isto kao i  ostalo  za one  Srbe  koji dolaze posebno iz tih delova Srbije. Velika, većina je već decenijama u Austriji i davno integrisana u ovo društvo s jedne strane a, sa druge su ostali kao živa slika svog karaja i običaja koga su sa sobom doneli u ovu zemlju. Na vlaškom dijalektu je jedino pevala najpopularnija pevačica vlaških pesama, poznata kao  autor i interpretator, Ljubica Baldeskić sa orkestrom  Ljubiše Božinovica, izvela je nekoliko svojih interpretacija. Osim nje bila je poznata glumica i pevačica Snežana Savić kao i glumac i humorista, Dragoljub Mitić-Ðoša, koji je poznat po TV seriji “Porodično Blago”,”Agencija SiS” i mnoge druge.A, kako bi bilo kada ne bi bilo,   “Urovičkog TRIA”, Guđja Peca i Brukić- dve trube i sahsovofon.

Posebnost ovog društva koje je došlo da se zabavi i, ako navodno vole glumce i pevače ali, istovremeno im u stvari ne posvećuju dovoljno pažnje, kojom bi opravdali tu njihovu stvarnu zainteresovanost za ove umetnike. Njima je svaka pauza, u kome bi kolo moralo da prestane,pa makar  i za najboljeg komičara ili pevača koji treba da se predstavi – samo preveliki je gubitak vremena u kome oni ne igraju. Ko je do koga igra ili nije igrao, činjenice  su veoma važne  i, o čemu se priča godinama. Posebno je bitno ko vodi kolo i koji je razlog da povede upravo započetu igru. Ako je taj razlog poznat, naravno onda i muzika zaradi mnogo novaca, kao fotografi i snimatelji. Sve se to odigrava kao jedan već unaprad režirani scenario od koga se skoro ne odustaje. Tako da im je suviše mala noć za sve te velike želje. Igra se većinom lagano, tako da posmatraču se učini veoma jednolično. Igra u kolu ima više značenja, kao iz onih vremena kada je narodu bilo skoro  jedino druženje upravo  na ovaj način uz kolo, gde je bilo  moguće susreta i upoznavanja, Šta je danas pored ostalih mogućnosti još uvek važi.
..
Šta bi još  posebno istakla, ne važi samo za ovo veče već sam to posmatrala poslednjih  nekoliko godina, u kojima sam se,  s obzirom na moje zapisivanje kako ja nazivam ovaj moj posao,  primetila sam  da oni ne pridaju mnogo pažnje niti glumcima, niti pevačima ukoliko oni uz njihove interpetacije ne mogu da ujedno  igraju.Taj dojam se stiče upravo tada kada se oni ne osrvću na one koji nastupaju već, većina još glasnije za stolovima razgovara. To bi značilo, kao ono,  ”ajde dosta te je – da igramo”. Iako ima i onih koji bi zaista poslušali,  šta je Đoša, poznati glumac pripremio za ovo veče a, pričao je  upravo one priče koje se rado slušaju o neuspelom traženju posla preko “baba i žaba”. Možda bi ja to opravdala i na ovaj način, oni žele da budu jednako u s ceni sa glumcima ili sa pevačima a to su samo onda kada igraju kolo. Možda bi jedino rešenje bilo ako ,se već  glumcima nastupa da to rade za vreme dok kolo igra!?
Što se tiče ugostiteljske ponude ne bi mogla da kažem za koju priliku bi ova ponuda bila prikladna. ali za novu godinu i za ovako bombastičnu najavu sigurno ne odgovara u potpunosti. Osim alkoholnih pića koja su služenia sa staklenim flašama na stolu su služene plastične flaše sa kiselom vodom, kolom i nekim sokovima.. Kao predjelo bila je tacna ili tako neki poslužavnih sa nekoliko vrsta isečenih kobasica, normalnih austrijskih produkata. Zatim su servirani komadi pečenih pilića, naravno hladnih kao i što su servirali i komadi hladne prasetine. Na kraju je bilo i slatkih kolačića. Sve to je onoliko dobro koliko se gostima sviđa i ako ponovo dođu onda i nema razloga da se nešto menja.