У организацији Српског културно-информативног центра у Бечу је 11. јануара 2014. године, луксузној сали реномираног рестоарна Алт Отакринг,  одржано маратонско књижевне вече које је трајало четири сата на којем је наступило седамнаест песника, који су наставили

дружење до јутарњих часова.

        Отворивши ово изузетно посећено књижевно вече, председник Српског културно-информативног центра Петар Милатовић Острошки промовисао је недавно примљено високо интернационално признање за животно дело Академије Иво Андрић,  које му је додељено у Београду 10. децембра 2013. године у свечаној сали УКС у поводу јубиларне године доделе Нобелове награде Иви Андрићу, чији име носи Академија чији су оснивачи: Радомир Смиљанић, Добрица Ћосић, Драгољуб Недељковић, Василије Крестић, Никша Стпчењвић,  Здравко Велимировић, Зоран Глушчевић,  Слободан Ракитић, Предраг Богдановић Ци, Бранислав Бојић, Драгољуб  Стојадиновић, Слободан Филимоновић, Вукица Ђурђевић Грујић, Удружење књижевника Србије и Министарство културе Републике Србије.

     Представљајући ово високо интернационално признање Академије Иво Андрић награђени Петар Милатовић Острошки је нагласио да то није признање само њему за животно дело ,већ је то признање свим правим бечким поетама са којима овај уважени аутор у Бечу сарађује преко 30 година, делећи са њима и добро и зло у најтурбулентнијем периоду у другој половини дведессетог века, увек истичући основне хуманистичке и поетске принципе на бранику истине и стваралачког достојанства.

     У наставку Милатовић је одржао атрактивно предавање „Велике љубави славних светских писаца“, посебно се осврнувиши на Петраркину љубав према Лаури, Дантеову према Беатричи,
затим је опширно говорио о великим љубавима славних: Виктора Игоа, Јохана Волфганга Гетеа,  Џорџа Гордона Бајрона, Фјодора Достојевског, Лава Толстоја, Сергеја Јасењина. Ово изузетно атрактивно предавање саслушано је у побожној тишини, што карактерише свако Милатовићево предавање, јер он  зналачки спаја чињенице у служби ефикасне едукације, а он то, уверили смо се, ко зна по који пут, чини на маестралан начин. После овог предавања, које ће се дуго памтити, уследила је изузетно занимљива и плодоносна јавна дискусија у којој су уживали сви бројни посетиоци ове заиста успешне књижевне вечери. Општи је закључак да је Беч коначно добио оно што је недостајало, а то је јавна трибина са које севају варнице мудрости и лепоте правих бечких поета.
      У другом делу програма ове  књижевне вечери која ће се дуго памтити и препричавати са позитивистичког аспекта, наступило је седамнаест  правих бечких поета који су бројну публику одушевили високим поетским вредностима: Драгица Пејић, Жељко Миражић, Дарија Стефано, Мирјана Магура, Радиша Ђокић, Сунчица Миладиновић, Милинко Аметовић Бегановић, Зорка Ивановић, Велибор Антанасијевић, Славица Клајн, Нинослав Маринковић, , Милена Макулето, Никола Радин,  Јана Јевтић, Херман Стјепан Стојановић, Драгана Павлићевић Томић и Петар Милатовић Острошки.
     Поред поезије своје прозне радове читали су Никола Радин, коме је недавно у Београду објављен роман „Дах делфина“, а који ће ускоро бтити промовисан на следећој култној књижевној вечери, коју у последње време на високом стваралачком нивоу  организује Српски култруно-информативни центар, као и Нинослав Маринковић који је све присутне најпријатније изненадио сјајном приповетком из родне Славоније.

     Публика је са посебним интересовањем саслушала монодраму Милинка Аметовића Бегановића „О глумцима“ која је награђена френетичним аплаузима бројне публике, а монодрамом „Црногорка“ Драгица Пејић, која је, наче,  глумачки таленат наследила од свог ова глумца, буквално је дигла на ноге све присутне.
      На крају ове величанствене књижевне вечери  бројни присутни су у међусобним коментарима били једнодушни у оцени да само квалитетне вредности могу да окупе истинске ствараоцие и није никакво чудо што су се истинским бечким поетама прикључили и многи српски, хрватски, словеначки студенти са бечког Универзитета. Млади су препознали аутентичне вредности и најдемократскије принципе који владају међу српском интелигенцијом у Бечу, што је један од разлога све масовнијег укључивања младих и креативних људи којима се у наслеђе оставља утабан стваралачки пут у Бечу на књижевном и уметничком плану.
       Слажући мозаик утисака о овој изузетно успешној књижевној вечери, питали смо, између осталог, и организатора Петра Милатовића Острошког који нам је, на наше питање: Ко је био најбољи у песничкм маратону, мало изненађен нашим питањем дословно  рекао.  „Поезија извире из душе човекове и оно што је производ душе никако не подлеже такмичарској логици из које проистичу кланови који су задојени љубомором, завишћу, злобом и осталим дструкцијама на скали духовне и морсалне посрнулости човека који је, ипак, склоп мисаоних и духовних констелација. Кад ме већ питате ко је био најбољи рећи ћу вам отворено – сви су били најбољи самим тим што сви корачају оном светлоносном стазом ума и душе и док год сам ја жив у Бечу тако ће остати међу истинским бечким поетесама и поетама са којима се дружим преко три деценије.
     Пратећи реакције осталих учесника стекли смо утисак да су сви једнодушни у претходној оцени и да само међусобна упућеност, слога, вера, љубав, нада представљају угаоне темељце сваке здраве међуљудске комуникације.
       Песникиње и песници у Бечу искрено се радују високом интернационалном признању Академије Иво Андрић које је додељено Петру Милатовићу Острошком у Београду 10. децембра 2013. године, у поводу јубиларне године доделе Нобелове награде Иви Андрићу.)

Добитник овог високог признања Академије Иво Андрић нагласио је да то није само признање њему већ свим бечким поетама са којима Петар Милатовић Острошки другује преко три деценије у Бечу.

           (Милатовићево предавање о љубавима великих светских писаца саслушано је у побожној тишини!)