Пише: Рајица Марковић

Грозни мртвац хода улицама града
Хода и шапуће као да се јада

Дао си ми реч да се грози свет
Да ходам по свету презрен ко авет.

Грозни мртвац хода улицама града
Сви му пад чекају али он не пада
Усправан ко биста на снегу и киши
Слуша глас у себи што налаже пиши.

Грозни мртвац хода улицама града
Концима за небо везана му нада
Зна за чије име презир мртвог носи
Најачим у себи он свету пркоси.

Грозни мртвац хода улицама града
Не да да га мрзост смори и савлада
Кад видите једног дана да га нема
Знајте место њега Бог другога спрема.

ЗБОГ ТВОЈЕ РЕЧИ ОМРЗНУ МЕ СВЕТ
И ОДБАЦИ КАО ГРОЗНОГ МРТВАЦ